Izvor: B92, 07.Jan.2019, 13:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teniska šljaka od sitno mlevenog crepa
Rešio je pre petnaestak godina da pravi teniske terene. Dugo godina je radio u „Vojvodina putu”, firmi koja se bavila građenjem i održavanjem puteva.
Tu je stekao Milorad Petrović prva iskustva s različitim materijalima kojima se presvlače kolovozi i trotoari i razne druge sportske staze i rekreativna šetališta. U privatni biznis je ušao kada je video da u preduzećima kojima se sprema tranzicija poslovi ne idu kako treba i da im je budućnost neizvesna. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Bavio se raznim poslovima pokušavajući da iskoristi svoje veštine i marljivost kako bi obezbedio egzistenciju svojoj porodici. U senci naglog interesa za tenis u našoj zemlji, posvetio se izgradnji igrališta i šljake koja se namenjuje za podlogu prilagođenu odskakanju bele loptice i u tom svojstvu znaju ga mnogi poslenici iz ovog sporta. Specifičnost Petrovićevog posla je u tome što je sam konstruisao i ugradio tehnologiju u svojoj skromnoj fabrici i sam je, uz pomoć nekoliko radnika, koje povremeno angažuje, opslužuje s lopatom u rukama.
Milorad Petrović je rođen sredinom prošlog veka na Zlatici, svojevrsnom i uspešnom poljoprivrednom imanju na koje su godinama u socijalističkom periodu odlazili zapenušeni reporteri da najave prvu setvu, prvu žetvu, rekordne prinose. – Tu sam kao dečak gledao kako se tako dobro radilo i od toga rada lepo živelo da smo, kad su se pojavili prvi kolor-televizori, po glavi stanovnika, imali više tih modernih aparata nego Zrenjanin ili Beograd. Pazi, još uvek tamo stoji ljuštara za pirinač jer se gajila i ta kultura – oglašava se Milorad i naglašava kako je u takvom okruženju već u detinjstvu stekao radne navike.
Prve pare, doduše simbolične, zaradio je od fudbala: u Proleteru, Hajduku iz Kule, Banatu pa stigao i do Karlovca u Hrvatskoj. Kad su nagovešteni problemi u tranziciji nije sedeo skrštenih ruku. Osnovao je privatnu firmu i radio svakojake poslove. U tom periodu se seća postavljanja parketa kod tadašnjeg predsednika Uzbekistana Islama Karimova u njegovim vilama i rezidencijama. Tu su radili neki Beograđani, ali loše i nestručno pa je jedan posrednik pozvao njega. S njim su Uzbekistanci bili prezadovoljni. Odlično se seća anegdote iz taksija u Taškentu. –Tamo svako može da taksira i tako je igrom slučaja zaustavio bivšeg boksera koji je pobedio čuvenog Zrenjaninca Zvonka Vujina, nekada neprikosnovenog nokautera. Kad je čuo da sam iz Zrenjanina, iz Srbije, taj taksista bokser se oduševio i iskoristio priliku da još jednom ispriča priču o svom životnom trijumfu, piše Politika.
Pogledaj vesti o: Tenis
