Izvor: B92, 11.Apr.2010, 14:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta je zaštitni znak Srbije?
Guča i Egzit, uspesi naših tenisera i plivača, dobra zabava na beogradskim splavovima, lepe devojke, sjajna muzika i ukusna a jevtina hrana - leskovački ćevapčići, ljuta šljivovica i slatka malina - potisnuli su neprijatne uspomene iz skorašnje istorije i postali novi zaštitni znak Srbije koja ima šta da ponudi i u koju vredi doći.
Tako, barem, pokazuju nezvanične ankete Međunarodnog srpskog >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kluba iz Pariza i Srpskog instituta za javnu diplomatiju iz Brisela. Potonji se, kao inicijator kampanje „Srpski brend”, zalaže za afirmaciju srpskih vrednosti, a to su kvalitetni i prepoznatljivi domaći proizvodi, kompanije, turističke destinacije, kulturno nasleđe i poznate ličnosti koje će učvrstiti ugled Srbije u svetu.
Zaštićeni logotip „srpski brend” bi – kako navode pokretači kampanje – trebalo da promoviše proizvodnju, trgovinu, izvoz, privredni razvoj i zapošljavanje u Srbiji, da podstakne razvoj kvaliteta, dizajna i marketinga i da na svetskom tržištu podigne svest o srpskim proizvodima i uslugama, dostignućima i potencijalu.
Pamet, lepota, energija
A šta bi mogli biti srpski nacionalni brendovi po mišljenju Dragana Sakana, osnivača i kreativnog direktora regionalne kompanije „New Moment”, koji se već 35 godina profesionalno bavi brendovima (još kao student je za sladolede smislio imena „rumenko”, „hladiša”, „cmok”")?
"Moju „(al)hemijsku formulu za brendiranje” od četiri slova „i” čine identitet (odnosno kvalitet), identifikacija (prepoznatljivo ime, znak, oblik, boje"), imidž (slike, predstave ili niz asocijacija koje imate o nečemu) i ideja (novo, kreativno mišljenje, strategije, viziju i komunikacije).
Tek sa sva četiri sastojka možete pristupiti dugoročnom, sistemskom procesu izgradnje brenda", tumači ovaj vrhunski poznavalac marketinškog zanata.
"Kad je reč o nacionalnom brendu, neophodno je učešće stručnjaka, političara, ali i svih građana. Svako od nas je obavezan da doprinese ugledu svoje zemlje, a ja sam u tom cilju ponudio sopstvenu kreativnost i mrežu kontakata.
U saradnji sa čuvenim Edvardom de Bonom napravio sam Savet za novo mišljenje, neprofitnu fondaciju za nove ideje u službi dobrobiti društva. Nisam naišao na odgovarajuću podršku 'struktura', pa sam se povukao iz te priče i sad samostalno razvijam nekoliko brendova", objašnjava Dragan Sakan.
Dragan Sakan
Njegovih omiljenih deset srpskih brendova koje ekskluzivno otkriva za „Magazin” jesu:
1. kreativnost („bez stvaralaštva i proizvodnje u svim oblastima nema napretka, mada su sad u modi ljudi koji kupuju i preprodaju, ali ne stvaraju nove ideje i nove vrednosti”);
2. duh Srbije („naši najjači brendovi su naši najumniji i najtalentovaniji ljudi”);
3. Dragan Sakan („ugledni pojedinci koji se trude da poprave imidž zemlje su najjevtinija reklama za tu zemlju: tamo u svetu gde su od Srbije očekivali blato, ja sam im ponudio zvezde!”);
4. Svetska kulturna baština u Srbiji („sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika kulture Srbije sarađujem na projektu Svetska baština Srbije, već smo izdali katalog naših kulturno-istorijskih dobara na listi Uneska”);
5. „Dositeja” (tako bi se zvao Fond za mlade talente koji bi podsticao novi vid prosvećenosti, kreativnosti i vrednosti kao što su pošten rad i stvaralaštvo – od kojih može dobro da se živi. „A nigde u regionu nisam video toliko lepote, pameti i energije, kao u Srbiji”, kaže Sakan);
6. Beograd kao grad ideja, regionalni centar reklame, dizajna, inovativnosti i kreativnosti („Belgrade festival”);
7. Muzika (muzička industrija jedna je od najprofitabilnijih u svetu, a naš Brega, ističe Sakan, vredi mnogo više od „punta”);
8. Igra („imamo talente za sport, ples, kompjuterske igre" zašto bismo ih izvozili, kao možemo u njih da ulažemo i na njima da zaradimo”);
9. New Moment („od 1992. ga razvijam kao brend, prvo sam imao magazin, kasnije Evropsku školu za ideje u Piranu, pa kompaniju za nove ideje, i za to sam nagrađivan od Njujorka do Venecije”);
10. New Idea Woman („to je potpuniji koncept onoga što smo Bogdan Tirnanić i ja otkrili kao autentičnu beogradsku lepotu, združenu posledicu delovanja genetike, košave i – našeg neuništivog duha”).
Nacionalna kuhinja
Đorđe Kostić, osnivač i doživotni počasni predsednik Asocijacije šefova kuvara Srbije, međunarodni kulinarski sudija i višestruki šampion kuvarstva, smatra da bi među srpskim brendovima oni gastronomski trebalo da imaju prednost, jer kulturu jednog naroda odražava i kultura na tanjiru, a mi imamo šta da ponudimo svetu.
"Vreme je da dokažemo svoju vrednost i na tom planu, da sliku Srbina kao opasnog ratnika zamenimo slikom dobroćudnog šefa kuhinje sa belom kapom na glavi i kutlačom u rukama!", naglašava Kostić, koji se zalaže za ustanovljenje i zaštitu brenda „srpska nacionalna kuhinja”.
A aktuelni predsednik ove asocijacije i potpredsednik Kulinarske federacije Srbije Uroš Urošević smatra da bi u ovoj kategoriji pre svega trebalo da se nađu naša autentična jela. Posle pomnog proučavanja recepata stare srpske kuhinje, on objašnjava za „Magazin” da su to uglavnom razne kaše od žitarica i povrća, kuvane na vodi, sa dodatkom „belog mrsa” ili maslinovog ulja.
"Masna i mesna jela su na našu trpezu dospela tek nedavno, u 20. veku, pod tuđim uticajima, ali su za kratko vreme uspela da postanu obavezni deo svakodnevne ishrane. Sad bi, smatram, trebalo da se vratimo korak unazad, pa da i sebi i svojim gostima, naročito stranim posetiocima, umesto hrpe mesa na tanjiru ponudimo više različitih ukusa, sa kojima se nisu sreli u drugim kuhinjama.
Ne čine pljeskavice, musaka, sarme, praseće i jagnjeće pečenje, burek i kajmak srpsku nacionalnu kuhinju, već, recimo, zeljanik, semenjača i bungur", tvrdi Urošević.
Brendiranje nacionalnih jela i zaštita njihove originalne recepture je, međutim, znatno složeniji poduhvat, u kojem se – kao i kad je reč o celom projektu srpskih brendova – očekuje aktivna podrška strukovnih organizacija, nadležnih državnih institucija, Turističkog saveza, ugostitelja, etnologa"
Sporovozni vladin projekat
Kad je zemlja bogatija istorijom (sa dobrim i lošim predznakom) nego što je njen narod u stanju da podnese, onda je zadatak države da mu pomogne da sa tom (ne)slavnom prošlošću nekako izađe na kraj, kako bi mirno živeo, uspešno radio i bez straha planirao budućnost.
Ako je, dakle, predstava o zemlji, njenim ljudima, institucijama, privredi ili bilo kojim drugim vrednostima loša, država bi trebalo da je promeni. Zato ne čudi što je nizom odluka Vlada Srbije uvrstila izgradnju nacionalnog brenda u najvažnije nacionalne prioritete, 2007. najavila istoimenu strategiju i projekat i za to isplanirala budžetska sredstva u dvogodišnjem planu, a Ministarstvo trgovine i usluga za 2008. obezbedilo dodatnih 240 miliona dinara.
Pare, međutim, nisu iskorišćene, dva tendera su poništena, a dva vladina Saveta za promociju Srbije raspuštena (prvom je predsedavala Milka Forcan, potpredsednica „Delte”, a drugom Ivan Tasovac, koji je nedavno podneo ostavku, direktor Beogradske filharmonije).
Strahinja Đuričanin iz Ministarstva trgovine i usluga, rukovodilac Projekta izgradnje i pozicioniranja nacionalnog brenda Srbije kaže za „Magazin” da smo još daleko od konačnog spiska, tek se radi na istraživanju i analizama, procenjuje se koji sektori, proizvodi i usluge bi mogli biti „nosioci brenda Srbije”.
Posao je dugoročan (20 godina za ostvarenje punih efekata izgradnje nacionalnog brenda je najrealniji, ocenjuje naš sagovornik), ali ipak" "Važno je da je proces pokrenut i da su institucije i pojedinci zainteresovani da daju pun doprinos izgradnji brenda Srbije, da se svi zajedno trudimo da stvorimo nove vrednosti naše zemlje i pokažemo ih svetu. Jak i pozitivan nacionalni brend obezbeđuje zemlji važnu konkurentsku prednost.
Projektom 'Izgradnja i pozicioniranje nacionalnog brenda Srbije' želimo da utičemo i na promenu nepovoljne slike naše zemlje u svetskoj javnosti, koja se ogleda u niskom stepenu prepoznatljivosti srpskih proizvoda i usluga i drugih vrednosti i karakteristika Srbije (kulturnih, istorijskih, umetničkih, naučnih vrednosti), niskom nivou kvaliteta proizvoda i usluga koji se izvoze, malom broju tehnički i tehnološki sofisticiranih domaćih proizvoda, nedovoljnoj primeni marketing i brending filozofije u poslovanju srpskih preduzeća", ističe Đuričanin.
Bez obzira na to da li će Srbija biti prepoznatljiva po šljivovici ili nekom vrhunskom softverskom rešenju, smatra naš sagovornik, važno je da pošaljemo poruku da smo dinamična, konkurentna zemlja koja je sposobna da predstavi svoje proizvode i usluge i proda ih svetu.
Najbolje iz Srbije
Ministarstvo trgovine i usluga, Privredna komora Srbije i „Privredni pregled” već šest godina u akciji „Najbolje iz Srbije” biraju najuspešnije robne i korporativne brendove na domaćem tržištu. Među njima se 2009. godine našao i Novak Đoković kao „najbolji lični brend u promociji Srbije”.
Mi i Italijani
Neke zemlje imaju tu sreću da je „kritična masa” dobrih asocijacija na njihovo ime prevagnula u odnosu na one loše. Tako, na primer, kad pomisle na Italiju, strancima se ukažu rimski Koloseum, Sikstinska kapela u Vatikanu, venecijanske gondole, pica i špagete, Mikelanđelove skulpture, Đotove i Da Vinčijeve slike, muzika Verdija i Pučinija, filmovi Felinija i Bertolučija, Sofija Loren, Fanđo, Dolče i Gabana" pa tek na nekom dalekom mestu, iza čuvenih umetnika, veličanstvenih građevina i vrhunskog dizajna neko će pomenuti i mafiju, Musolinija ili diskriminaciju Roma pod sadašnjim vlastima.
Srbija nije jedina koja bi tek trebalo da se izbori da postane „brend” (uzgred, ne može se „rebrendirati” nešto što nije brend, što već nema dodatnu vrednost), ali barem ima jake argumente čime da to postigne: dovoljno je da pomenemo naše spomenike i prirodne lepote koje zaslužuju da budu na Listi svetske baštine pod zaštitom Uneska (srednjovekovne crkve, nacionalne parkove, nasleđe rimskih careva i arheološka nalazišta u Vinči i Lepenskom viru, Đavolja varoš), puteve vina, muziku, sportiste, filmove, pisce, slikare"
Jela otrgnuta od zaborava
1. Zeljanik
Posni zeljanik se priprema tako što se u tepsiju ili šerpu poređaju obareni listovi zelja, ali tako da vire iz posude kako bi se kasnije njima prekrio dodati sadržaj. Zatim se doda isečen mladi luk ili praziluk, preko njega ređe ukuvan kačamak od belog ili žutog kukuruznog brašna sa malo soli. Sve se pokrije listovima zelja koji vire iz posude i peče se pod sačem oko sat vremena.
Mrsni zeljanik se priprema isto, ali se posuda može premazati svinjskom mašću, u kačamak se doda i malo kajmaka ili mleka, i sve se prekrije umućenim jajetom.
2. Semenjača
Dobro isušeno seme bundeve istucati u avanu ili izgnječiti, staviti u lonac, preliti toplom vodom i posoliti. Kuvati oko sat vremena na tihoj vatri, dodati iseckani praziluk i nekoliko paprika isečenih na kockice. Semenjača može biti pripremljena kao vegetarijansko jelo, kao toplo predjelo ili kao prilog uz ribu ili meso.
3. Bungur
Priprema se od zrna žita koja su prethodno kratko obarena ili poparena, a zatim osušena i istucana. Kad se propuste kroz sito, sve ono što izađe dodaje se u brašno, a ostatak se stavi u bakrač, nalije toplom vodom (na jednu meru bungura, dodaju se tri mere vode). Ubaciti isečen praziluk i malo soli, i kuvati na tihoj vatri uz neprestano mešanje dok sva voda ne ispari i masa ne postane kašasta. Može se obogatiti dodatkom nekoliko vrsta povrća, mesom ili ribom kao srpski „žito rižoto”. Bungur se može koristiti i kao nadev za šarana pečenog u rerni.
4. Kolač od bundeve
Sasvim zrelu bundevu „tamburicu” oprati, iseći napola po dužini, odstraniti semenke i oljuštiti koru. Seći na listiće debljine 3–4 mm i slagati u pleh jednu do druge, a preko ređati listiće jabuke „petrovače”, prethodno oprane i očišćene. Zatim stavljati suve šljive „cepače” bez koštice i orahe, pa preliti livadskim medom i posuti sa malo cimeta. Sve ponoviti četiri puta i na kraju završili sa listićima bundeve. Peći u umereno zagrejanoj pećnici (180-200 °C) 2–3 sata, dok se potpuno ne sjedini. Kada je kolač ispečen, ostaviti ga da se prirodno ohladi kako bi sastojci formirali kompaktnu masu. Seći na kocke. Po želji može se servirati sa kuglom sladoleda od žita.
Autor/Izvor: Aleksandra Mijalković/ Politikin "Magazin"
Pogledaj vesti o: Tenis, Guča
