Izvor: B92, 28.Jan.2020, 19:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Petra Kvitova: Neočekivani napad nožem i nemogući povratak na teren

Dok se opirala napadaču, odsečeni su joj nervi u palcu i kažiprstu leve ruke kojom igra tenis, a ostali prsti su joj bili gadno povređeni.

"Plakala je i govorila da je gadno isečena, da ju je neko napao, okupana je krvlju i šta sada da radi."

Miroslav Černošek prepričava telefonski razgovor koji je vodio ujutro 20. decembra 2016. godine. Sa druge strane veze bila je dvostruka vimbldonska šampionka >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Petra Kvitova.

Ona je u stan pustila nekog ko se predstavio kao majstor za bojler i, dok mu je bila okrenuta leđima, on joj je stavio nož pod grlo. Dok mu se opirala, odsečeni su joj nervi u palcu i kažiprstu leve ruke kojom igra tenis, a ostali prsti su joj bili gadno povređeni. Kažiprst je ostao da visi samo o kožici.

U vreme špica u gradiću Prostejov - na pedesetak kilometara od Brna, drugog najvećeg grada u Češkoj Republici - isto je kao i u bilo koje drugo doba dana.

Možda je temperatura od 32 stepena Celzijusa sve usporila, ali niko nikud ne žuri, pred štandom za sladoled se stvorio red, ljudi uživaju u pivu pod suncobranima i saobraćaj se lagano pomera.

Deluje mirno i bezbedno.

To verovatno umnogome objašnjava zašto je Kvitova tamo živela u običnom stanu, umesto u čuvanom VIP kompleksu.

Kapija crveno-žućkastog bloka u kom je imala stan u prizemlju otvorena je i jedino očigledno obezbeđenje je slika da postoji video interkom sistem.

Reč "psihopata" ispisana je sprejom na betonski zid koji okružuje blok, a stara siva izlizana teniska lopta leži na zemlji nekoliko metara od glavnog ulaza.

Siva susedna betonska zgrada sadrži prodavnicu dušeka, pab i salon lepote, a ostatak kraja mešavina je stambenih blokova iz vremena komunizma i živopisnih spratnih kuća.

"To nije kraj u kom žive bogati, nije mesto na kom biste očekivali da živi neko kao Kvitova", kaže Mikal Cagala, televizijski voditelj iz Prostejova koji je izveštavao o suđenju.

"To je normalan kraj sa prosečnim građevinama. Oduvek sam smatrao da je Prostejov veoma bezbedan grad i veliko je iznenađenje da je tako nešto moglo da se desi u tako mirnom gradiću u nedođiji. Niko to nije očekivao."

Niko to ne očekuje u čitavoj zemlji kao celini - češka stopa kriminala za 2016. godinu pokazuje ukupno 5.050 prijavljenih nasilnih zločina - što podrazumeva sve, od kafanskih tuča do najozbiljniji napada - a bilo je prijavljeno 1.630 pljački.

Uporedite to sa više od milion prijavljenih nasilnih zločina u Engleskoj i Velsu tokom istog perioda.

"Petra Kvitova našla se na pogrešnom mestu u pogrešno vreme", kaže Černošek, direktor teniskog kluba iz Prostejova koji je finansirao početak njene karijere i ostao blizak sa njom.

A nije čak ni trebalo da bude tamo.

Kvitova je bila podvrgnuta četvoročasovnoj operaciji, a lekari su je upozorili da bi njena teniska karijera mogla da bude okončana i da čak može da izgubi prste.

"Kad smo videli slike, jedan prst visio je o kožici. Rekao sam da prosto nije moguće da se ova devojka vrati u svet tenisa", kaže Černošek.

"Iskazala je ogromnu mentalnu snagu, ali je i veoma talentovana - da u sebi nije imala toliko talenta, nikad ne bi uspela da se vrati. Povreda je bila toliko teška da neki ljudi nikad više ne bi držali ni olovku u toj ruci, a ona je morala da podigne teniski reket."

Kvitova je održala konferenciju za štampu samo tri dana posle napada - s ogromnim zavojem skoro do lakta - i već je govorila da radi sve što je u njenoj moći da se vrati.

Rečeno joj je da će morati da odmara minimum šest meseci, ali pet meseci kasnije ona je već igrala na Frenč openu.

U Fulneku, Mari Valova pokazuje neke obične betonske stambene blokove - montažne građevine iz komunističkog perioda poznate kao "panelaky", koje su jeftine, i po ceni i po stilu. Odatle je, kaže ona, mlada Kvitova svaki dan vozila bicikl do teniskih terena.

To je put dug jedan kilometar, usput sadrži mnoštvo kaldrme i zgrada lepih boja, a prelazi preko gradskog trga, na kom će nekoliko godina kasnije ona prikazati svoje vimbldonske trofeje.

U ono vreme, dok ju je otac trenirao do njene petnaeste godine, postojala su samo dva teniska terena. Sad ih ima još četiri, plus zgrada kluba koju je Kvitova finansirala i svetleći znak na kom stoji da je to teniski klub Petre Kvitove.

"Drugi sportovi nisu bili mogući u Fulneku - morala bi da putuje", kaže njen otac Jirži za BBC Sport. "Želeli smo samo da se bavi nekim sportom, pa smo odabrali tenis."

"Nijednom nije rekla da ne želi da ide - nikad se nismo svađali oko toga. Bila je poslušno dete."

"Nikad joj nismo zacrtali velike ciljeve i nikad nismo mislili da će postati toliko slavna. Ona je samo neverovatan borac i nikad ne odustaje. Sve je postigla napornim radom i izdržljivošću."

Uprkos ogromnom uspehu njihove ćerke, roditelji Kvitove i dalje žive u istom stanu a njihovi prijatelji govore o skromnim i nepretencioznim ljudima - na veoma sličan način na koji oni na teniskom terenu doživljavaju samu Kvitovu.

Stalna uspomena na Kvitovu za mnoge jeste odlučno dete koje odlazi na gradske terene sa šljakom.

Igrajući za juniorsku ligu u Češkoj Republici, talenat Kvitove ubrzo je primetio skaut za Prostejov Jaroslav Balaž i došlo je vreme da se pođe dalje.

"Bila su teška vremena, kad sam imala oko petnaest godina. Bila sam u pubertetu, u Fulneku sam igrala samo s ocem - verovatno je bilo previše provoditi samo s ocem 24 sata, i kod kuće i na teniskom terenu", kaže Kvitova za BBC Sport iz Praga, gde sada trenira.

Isprva je išla u Prostejov par dana nedeljno, a onda je, sa šesnaest godina, prihvatila ponudu kluba da ima privatnog trenera, smeštaj, teretanu, fizikalnu terapiju, pristup na 17 terena i podloge drugačije od šljake na kojoj je odrasla.

"Naravno, za mog oca to nije bilo lako", kaže ona. "Odjednom je saznao da više nije moj trener, ali je i dalje imao uticaj na mene i moju igru i sve ostalo, samo ne više kao trener. Bilo je to prilično teško vreme za nas, ali, srećom, prebrodili smo ga i uradili smo to dobro."

Iako se ruka Kvitove zalečila i njena igra vratila na pređašnji nivo, njen pogled na svet se izmenio.

"Sada istinski mnogo više cenim male stvari nego i pre - oduvek sam se trudila da uživam u životu, ali mislim da nisam mogla da uživam u njemu kao sada", kaže ona.

"Verovatno sam opuštenija, možda čak i na terenu. Ali van terena više cenim običan izlazak sunca ili kad se sretnem sa porodicom, prijateljima ili kime god već. Više me ne brinu sitnice ili mali problemi."

Njeni prijatelji kažu da je postala opreznija - sad želi lično da odobri svako ime koje koristi njene igračke karte za goste na događajima i naučila je da kaže 'ne', uključujući unosnim sponzorskim ugovorima ukoliko joj ne prijaju.

"Loša stvar je što se moje poverenje u ljude, pogotovo muškarce, pogoršalo", kaže ona. "Ponekad imam flešbekove gde sam negde sama ili se nešto dešava oko mene."

"Ponekad me, naravno, plaše ljudi u okolini, i dalje se osvrćem da vidim šta se dešava iza mene a ponekad hodam suviše brzo da bih se što pre našla na sigurnom."

"Zaista mi se izmenila vizura - ponekad istinski cenim samo to što sam živa."

"To je nešto što nisam mogla da zamislim da je moguće, ali za nekoliko sekundi vaš život odjednom je potpuno izmenjen - ranije toga nisam bila svesna, ali sada jesam. Sada se samo trudim da živim sa 100 posto snage."

Hoće li joj to doneti više Grend slem titula, niko ne može da kaže, ali ona zna da je postigla mnogo više od toga.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk 

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...