Izvor: B92, 03.Jul.2019, 23:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"No love today" i Vimbldon džinova
Tenis postaje sve više "igra nebodera". Barem je takav moj utisak ovde godine na Vimbldonu.
Po principu, što više – to bolje. Ako ste visoki kao jablan, imate velike šanse da dobro prođete, uostalom, ako začeprkate malo i po istoriji, videćete da je Vimbldon uvek bio dobar za „visonje“.
Ne može baš svaki da prođe, danas se, eto dogodilo da najviši od svih, veteran Ivo Karlović završi takmičenje u singlu. Poražen je od jednog od najnižih preostalih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << igrača na turniru, Italijana Tomasa Fabijana koji je u svakom smislu pokazao da je ovde došao sa zadatkom da bude „ubica džinova“. I bukvalno, i po visini i po redu nosilaca.
Kao u onoj priči o Guliveru i Liliputancima, tako je Fabijano svojom iglom „zašio“ i uvezao tenisera iz Hrvatske. Džaba Ivi što je servirao sa drugog sprata 38 asova kada je imao samo jednu (neiskorišćenu) brejk loptu protiv brzonogog Italijana. Ovde je viđen trijumf brzine i okretnosti u odnosu na suštu visinu i snagu.
Sreda je, bez obzira na Ivu, ipak bila kao stvorena za kolose. Pogledajte samo kakvu bismo košarkašku reprezentaciju sveta mogli napraviti od onih koji su prošli danas u treće kolo. Hurkač (196), Medvedev (197), Opelka (211), Raonić (196), Hačanov (198), Per (196), Veseli (198), Anderson (203),
Šta kažete, mogli bi da zaigraju na Mundobasketu u Kini, onako, čisto štosa radi, bilo bi marketinški zaista sjajno, samo da u to vreme ne igraju na US Openu!
Ne zaboravite i one što tek treba da se probiju među 32 najbolja, a u drugoj su polovini žreba – Kveri (198), Čilić (198), Kirijos (193), Štruf (196), Fric (193), Izner (208), Beretini (195). Posla i za selektora Srbije Aleksandra Đorđevića da ima silne muke koga prosto da precrta!
I istorija turnira kaže da u poslednjih 30 godina, prosečna visina šampiona Vimbldona iznosi 187,66 centimetara. Najniži je bio Lejton Hjuit (178), pa Andre Agasi (180), svi ostali su od 185 ka naviše.
Da ne bude da nisam proveravao – u donjoj polovini žreba, od 32 igrača koji još treba da odigraju drugo kolo, svega njih šestorica su niži od 180 centimetara, a najniži je Dijego Švarcman sa 170 centimetara.
I kada je već toliko džinova, normalno je da dođe u ukrštanja puteva pa ćemo tako gledati u četvrtak u drugoj rundi Kverija (198) i Rubljeva (188), Štrufa (196) i Frica (193), ili u petak u trećem kolu, Pera (196) i Veselog (198), te u velikom derbiju Opelku (211) i Raonića (196). I šta sad kažete, no basketball?
"Košarka mi je omiljeni sport, mada je ne igram mnogo sada. Kada sam kod kuće, šutiram na koš, s vremena na vreme odem na teren sa društvom, igramo mnogo, ali nikad se tim sportom nisam bavio ozbiljno", kaže kolos nad kolosima na turniru, Reli Opelka.
Jesu svi visoki, ali to negde i nije prednost.
"Nisam mogao da se smestim u krevet, mali je! Nema ni klime, što je šokantno. Osećam kao da je 38 stepeni. Svake godine dođem i pitam ih, šta, zar nemate klimu? Oni kažu da ovde nikad nije vruće i da je svake godine temperatura 27. Nije baš tako", buni se Opelka.
Kako su visoki danas diktirali modu na Vimbldonu, tako sam i ja razgovarao sa jednim od njih, doduše bivšim finalistom, Markom Filipusisom (196).
„Novak je moj izbor za šampiona turnira“, ispalio je „Skad“ kao iz topa kada sam ga pitao o tome koga vidi sa peharom na kraju turnira u rukama.
Novak nije izneverio Markove reči niti nade svojih navijača. Obožavam taj popodnevni lahor na Vimbldonu, koji se nekako posebno oseti u tom senovitom delu na Centralnom terenu. Malo vas prođe jeza od hladnoće, malo od onog što vidite.
A onda, taj žamor publike između dva poena i onda, kao da neko nožem preseče, sve se stiša za sekund. Poštuju se igrači i njihova želja da u miru odigraju poen. Kod Vimbldona, začute i oni najuporniji pričljivci na tribinama.
Ne znam kako je sa vama, ali meni je prosto milina gledati Novaka kako sve svoje kvalitete igre ističe baš na travi. Majstorstvo u punoj snazi, ona samo tako velikim šampionima svojstvena elegancija, rutina osvajanja poena i gemova. Kretnja poput laneta, lako, lepršavo, svaki udarac mu je odmeren, precizan, dubok, uz liniju uglavnom.
Oyećaju to i Englezi, u toj njihovoj tvrđani neosvojivih srca, u toj čauri nepoverenja, krije se ipak onaj sjajni biser divljenja jednom teniskom majstorstvu.
Iz godine u godinu, kako je zreliji i iskusniji i kao individua, i kao teniser, Novak nekako sve lepše igra za oko. Našao je tu idelanu liniju kretanja na travi, dobro, još je ovde na putu rektifikacije određenih stvari, elemenata, ali ima tu meku ruku, odlično varira udarce, kombinuje ih. Silna je to paleta teniskih veština, virtuoznosti, može sebi da dozvoli i „kirijosovske“ pokušaje tvinera.
I kako da ne razumete onda i tu publiku, koja mu nekad ljubomorno kontrira, u želji da vidi izazov, duži meč, borbu? Uspe protivnik, kao Kudla danas da osvoji poen, gem, ali ne i set, nema čime da dobije meč.
Svaki put kada bi loptica Amerikanca završila u autu, isledilo bi ono otužno, razočarano „ooooooooooohhhh“...
Pokušao je Kudla da ih digne, da na njihovim krilima sebi produži „teniski život“ u tom meču, ali „dželat“ je bio neumoljiv. Hteo je po sveku cenu posao da završi za fudbalskih 93 minuta. Alal ti vera Novače, tako se korača ka odbrani trona u hramu tenisa!
Na kraju, Novak zna i da iznenadi sve, pa nije bilo naklona i slanja srca publici. Stari britanski bend iz šezdesetih, „Herman’s Hermits“ imali su tada hit „No milk today“. Novak je to danas mogao da prepeva slobodno u „No love today“. Pa neka, malo za promenu!
Žao mi je Miomira Kecmanovića i Janka, muke sa povredama, bolovima, apotekom lekova koju je sasuo u sebe taj veliki borac Tipsarević. Od tri pokušaja danas, samo jedan uspešan, jedino će Novak u treće kolo.
Miomir je pametno postupio, mogao je samo da pogorša stvar da je nastavio da igra, a Janko kao Janko, ne može da digne belu zastavicu i kad ga nesnosno boli, pa to ti je!
Svejedno, bravo momci, glacu gore, idemo dalje, biće još bitaka. Za Janka možda ne toliko, ali pred Miomirom je mnogo, mnogo vremena za velika dela.
Pogledaj vesti o: Tenis
