Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Okt.2015, 23:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ljubomir Živkov: Iznenađujuće kratka istorija sporta

Sport je čedo dokolice. Ovo je moja lična misao, ili je baštinjena?...

Bilo kako bilo, poglavlje o sportu i našim starima ne znam koliko će biti opširno. Toliko svaki dan ima da se radi, da se na primer polo nikad nije primio u Banatu, iako smo svi imali konje, našlo bi se mesta i za golf, o tenisu da i ne govorimo, ravnica je prirodno nalazište terena, ali se svakog jutra u hiljadama kuća začuje glas neumornog porodičnog podstrekača, ajde, ima da se radi, pa jeste, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i ako ćemo već umreti stojećki, zar imamo kade da sa dresiranim lovačkim kerovima u maglovito jutro krenemo na lisice, odeveni svi u propisna lovačka odela...

Moj deda je človio na vrhu tek sadenute kamare slame, to je bio njegov način da označi kraj žetve i vršidbe, ali kojim se on sportom bavio, a kojim tek njegov otac Gena?! Postojala su nezvanična, prećutna i iznuravajuća nadmetanja u tome ko brže kosi, ko prednjači u kopnji (premda su ovi sporiji uvek mogli da osporavaju kvalitet onoga što rekorder okopa); jedan od sportova bio je srvanje, dvojica se srvu, pobednik je onaj ko sportskog rivala breči na zemljicu čarnu, postojalo je i čobansko srvanje, gde ne možeš protivnika da prepušavaš i takoreći gušiš, kao u klasičnom srvanju, nego ga uhvatiš za kaiš, i on tebe, pa tako higijenski odmeravate čistu snagu i veštinu, dok nekome ne pukne kaiš, ili dok jedan ne izgubi ravnotežu. Srvanje će nam se svima isplatiti kad nam se sa svetskih takmičenja budu vraćali zrenjaninski rvači, Simić, Tabački...

Pitam babu kojim se on sportu bavio kad je bio mlad, jedino bilijarom, kaže; Moc, legendarni ugostitelj imao je blijarski sto u kafani, bilo je raznih igara koje ne znam da li pripadaju sportu ili više razonodi, teško da još neki žitelj Vojvodine pamti pravila igre šapca-lapca. Do dolaska odbojke, fudbala, rukometa i ping-ponga ima još dosta vode da proteče Tamišom.

Sport naših starih, a koji je doživeo da mu i mi posvetimo dane i dane, bio je kobanje. Od sportske opreme potrebna je brisa da se iskopa rupa, i potrebna su dugmad. Takmičar pobožno čuva glavno svoje dugme, sa kojim igra, ali svako donosi i sitniju dugmad, koju će davati pobedniku. Rupa za kobanje imala je zapreminu danas bi se reklo loptice za tenis, možda je bila i manja, sa određenog rastojanja takmičari bacaju dugmad što mogu bliže jami, ponekad neko ubaci otprve, taj odnosi po jedno dugme svim ostalim takmičarima; ako niko nije potrefio jamu, dugme vodoravnim trzajem palca teraš ka njoj, tera dabome najpre onaj najbliži rupi - ako pogodi, nosi sav plen… U kobanju su presudni bili veština, iskustvo, ali i kakvoća samog dugmeta: onaj ko ima dugme i dovoljno veliko, i dovoljno teško, i dovoljno s donje strane glatko, biće u prednosti nad onim ko donosi belo i lako dugme odsečeno krišom sa jorgana. Najbolja su bila dugmad sa burke, ali dugmad nisi mogao da kupiš u dućanu, a burke su imale samo tri dugmeta...

Jama nije imala baš oštre ivice, pa se dešavalo da dugme stigne do njenog ruba, čak se i naherilo ka središtu zemlje, ali nije upalo u rupu; ta se situacija zvala „pije“ i lingvistika još nije pronikla u poreklo i značenje te reči; vlasnik dugmeta imao je pravo da donjom polovinom pesnice udara po zemlji tik uz dugme: ako dugme sklizne unutra, njegova pobeda; ovi pak koji priželjkuju da to ne uspe, te da se oni vrate u meč, smeli su naglas da vračaju. „Oko roše nize!“, i da tom dosadnom molitvom dekoncentrišu favorita u odsudnom momentu.

Kobanje je bilo moguće i sa gotovim novcem, krajcarama ili važećom jugoslovenskom valutom, ali će ono biti obrađeno u naučnom odeljku o kocki.

Nas je u kobanju dugmadima pobeđivao Mile, Pajin i Veselinkin sin, on je ustanovio i posebnu vrećicu od porketa u kojoj je čuvao svoju sve veću i veću sportsku dobit, a najveći kobaš svih vremena bio je Dina, sin Paje Lajkinog, koji je u sobi iskopao jamu kako bi trenirao u svim vremenskim uslovima.

Serijal "Dopisnica iz Banata" možete pratiti svake subote na Prvom programu RTV u 19.10.

Sve dosadašnje priče Ljubomira Živkova možete pronaći u sekciji BLOG.
Pogledaj vesti o: Tenis

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...