Izvor: Politika, 11.Jul.2012, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako se prodaju sportske suze
Izliv nežnosti u finalu Vimbldona mogao bi da postane milionski vredan brend za Endija Mareja i ceo britanski tenis. – Šta se, osim prvog mesta, vrednuje u sportu
Tenis odavno nije samo sport, kao što ni popularnost sporta – od antičkih olimpijada do modernog marketinga – ne čine samo rezultati,. Suze Endija Mareja na Vimbldonu svako je mogao da doživi na svoj način, zavisno od ličnosti, vaspitanja i običaja. Za britansku publiku, one su izgleda bile >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << katarza i otkrovenje, do nama teško shvatljivih razmera. Sada nam marketinški stručnjaci objašnjavaju da te razmere mogu da se kupe i prodaju, a cena se procenjuje na – milione funti!
Teniser koji je godinama u svetskom vrhu, a nikada nije pobedio na jednom od četiri glavna turnira, dugo je smatran najvećim gubitnikom vrhunskog tenisa. Jer, krunsku meru čine takozvani grend-slem turniri, gde i nagrade i pritisak dostižu najveću vrednost. Endi Marej je samo četiri puta stizao do finala grend-slema i uvek padao pod pritiskom, ali poslednji poraz bi škotsko „ružno pače” mogao da pretvori u najdražeg ostrvskog labuda.
Dugo je trajao stegnuti, dvostruki odnos između Mareja i publike, posebno ostrvske. Zamerali su mu uzdržanost i neprilagođenost, odsustvo šarma, pa i odnos prema nacionalnoj pripadnosti. Na to su mu uzvraćali neobičnim medijskim statusom. Odavno je jedini kandidat da na Vimbldonu ponese britansku zastavu, ali kroz gotovo svaku najavu provejavale su nijanse cinizma koji sluti poraz. I upravo jedan takav poraz postaće, izgleda, uspeh britanskog sporta.
Ko zna šta se sve slilo u glavi i srcu Endija Mareja dok je izlazio da primi pehar za još jedan poraz u finalu. Imao je sreću da sa njegove strane žreba ispadne Nadal, savladao je Congu i pritisak medija, ostvario san da Britanija dobije prvog finalistu od 1938. U stvari, prvog uopšte otkako na Vimbldonu igraju profesionalci.
Zapalio je publike za finale u kojem je – umesto Đokovića – dobio protivnika sa kojim ima pozitivan skor. Prvi put u karijeri, dobio je jedan set u grend-slem finalu, poveo je protiv Federera i – na kraju ovog velikog sna – ponovo je izgubio.
U trenutku kada dobija mikrofon da se zahvali, spreman na linč, kreće frenetični aplauz. Marej muca – aplauz raste. Guta reč u grlu – ovacije. Škot spušta glavu, savija se, plače, kaže ne sme da ih gleda – salve podrške i saosećanja zapljuskuju ono što je trebalo da bude njegov najteži poraz.
Jednako je mistično ono što se zbivalo u toj kolektivnoj glavi i srcu britanske publike, dok su odgovorali ovako neuobičajenom izjavom ljubavi. Kajanje, pročišćenje? Sećanje na Endijevu traumu iz detinjstva, kada je preživeo napad terorista i masakr u svojoj školi? Zahvalnost za učešće u ovom „hepeningu”?Za priliku da izraze samilost, kao kad masa u areni odluči da neuspešni gladijator ne treba da umre. Ili, sve zajedno i još ko zna šta.
A, ceo ritual pratilo je kraj televizijskih ekrana oko 17 miliona Britanaca, sa sopstvenim suzama i ukupnom gledanošću kakva odavno nije zabeležena. Ni „Veliki brat”, ni ostali „rijaliti” programi nisu mogli da izrežiraju tako masovnu i dirljivu izjavu ljubavi. I, što je za nastavak priče posebno važno, niko u delirijumu nije pomišljao da ta ljubavna izjava može da se naplati. Skupo...
„Njegove suze mogu da mu donesu milione” – citirao je Skaj Njuz izjavu stručnjaka za marketing Maksa Kliforda. „Ta poniznost i osećajnost izmenili su način na koji ljudi doživljavaju Mareja. To mu otvara mnoga vrata izvan granica sporta. Njegova karijera i popularnost biće mnogo uspešniji, isplatljiviji i trajniji.”
Kako je to moguće? Evo šta kaže Najdžel Kari, stručnjak za „sportski brend”:
„Postoje brendovi za svakog. Bekam i Runi su potpuno različiti karakteri, a obojica privlače ogroman sponzorski novac. Biće mnogo brendova koji vole to kakav je Marej.”
Konkretno, nedeljne suze su Endija Mareja dovele na korične stranice gotovo svih novinskih izdanja u Britaniji ovog vikenda. Njegova popularnost strmoglavo raste uoči Olimpijskih igara u Londonu i sada se postavlja i zajedljivo pitanje: da li će mu se više isplatiti pobede ili porazi?
Međutim, pomenuti stručnjaci za sportski marketing tvrde da nije u pitanju samo Marej, nego je pod suzama narasla i popularnost celokupnog britanskog tenisa. Prenosi se izjava jednog teniskog službenika da je interesovanje za tenis ogromno: „Imamo neke sjajne programe kao mini-tenis i kardio-tenis, za zabavu svih uzrasta i sposobnosti. Svesni smo da je prilika ogromna, i spremni da je ugrabimo...”
Iz ove nežno-surove, romantično-materijalističke priče, stiže se okolnim putem i do jednog od suštinskih pitanja sporta: da li društvo vrednuje bilo šta osim prvog mesta (i nenadanih suza)?
Tek posle Vimbldona, ostrvski mediji ističu da su uspesi Mareja veći od bilo čijih u skorijoj prošlosti britanskog tenisa, pa i od onih koji bi uskoro mogli da dođu. Biti dugo četvrti, a povremeno treći i drugi teniser sveta – zar to nije uspeh vredan bavljenja sportom?
Slično pitanje važiće i za odnos naše publike prema Novaku Đokoviću, sada kada nije natčovek nego čovek. Čovek za istinski ponos srpskog sporta, i ne samo po svojim rezultatima. Da li sada manje vredi?
Sutra: Šta se zbiva s Đokovićem
M. Kovačević
objavljeno: 12.07.2012
Pogledaj vesti o: Tenis
