Izvor: Vesti-online.com, 04.Feb.2016, 07:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Italijanske cipele ii nemački ćevapčići
Nemački mesar Klemens Tenis dolazi u Beograd krajem februara, obznanio je slavodobitno narodu i narodnostima njegov domaćin, srpski premijer. Sa građanima željnima takvih vesti podelio je nadu da će biti stavljen potpis na budući biznis iz koga će ka evropskom tržištu krenuti "srpsko-nemački ćevapčići".
Seljaci u otadžbini će, kaže Vučić, biti presrećni jer će imati kome da isporučuju svinje i ostalu stoku koju, eto, nijedna srpska mesna industrija ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << može da prerađuje, pa će morati jedan Nemac. Kome će Vučić, kao i tolikim stranim investitorima pre njega, dati subvencije iz državnog budžeta. Kao što ih je dao vlasniku italijanske fabrike obuće čiji je pogon nedavno otvoren u Vranju. Častio ga je sa 9.000 evra za svakog radnika kome će ovaj davati platu od - 200 evra!
Ozarenog lica srpski premijer je najamnicima kojima je država kupila radno mesto kod Italijana poručio da budu srećni jer će, kada budu šetali svetskim metropolama u izlozima videti svojih ruku delo! Mi ostali, sve sa Vučićem na čelu, bićemo ponosni na Vranjance i na njihov znoj i suze ugrađene u cipele čiji par u istim tim metropolama do kojih oni nikada neće stići, košta koliko i njihova mesečna zarada.
Fotografija izbezumljenih i očajnih žitelja Vranja koji zabrinutih lica i oborenih očiju stoički podnose Vučićeva trabunjanja o boljem životu, najbolji je odgovor na to koliko mu veruju.
Kao i vlasniku fabrike za koga već pričaju da bi, kao i neki njegovi prethodnici, kad se istope subvencije države Srbije, mogao da stavi katanac, pokupi svoje krpice i ode iz Vranja.
Prepuštajući mučenike (koji samo u Vučićevoj viziji mogu da se otisnu u svetski turizam) vlasniku neke druge tvornice koja će, na primer, da proizvodi nameštaj. Sa berze rada preuzeće ih, dakle, novi tajkun, možda baš iz Italije (dopalo im se, izgleda, u Vranju) koji će za svoj "projekat" od države Srbije opet bespovratno da dobije pare.
I ponovo će srećni dobitnici posla od 200 evra mesečno morati da stoje pred TV kamerama i aplaudiraju vođi koji misli na njihovu budućnost.
I biće srećni ako ih neki lokalni partijski moćnik ne natera da, u zamenu za radno mesto, glasaju na izborima za vladajuću stranku i to dokazuju snimkom na mobilnom telefonu sa biračkog mesta e da bi Vučićevi momci imali dokaz da je jadnik zaokružio poželjan broj na listiću. U suprotnom, mogao bi da prođe kao gerontodomaćica iz Kljajićeva koja je odbila da od svoje mizerne plate (takođe 200 evra) daje deset evra lokalnom odboru Srpske napredne stranke. I ostala bez posla. Na koji je, priznaje, i došla tako što se prethodno učlanila u naprednjake.
Vučić smatra da se od 200 evra u Srbiji može živeti sasvim solidno. Dok je bio Šešeljev mali, nije tako mislio.
Kada je 2004. godine pet narodnih poslanika prihvatilo da u eksperimentu TV produkcije VIN mesec dana živi od prosečne srpske plate, koja je tada iznosila 12.700 dinara, među dobrovoljcima je bio i Vučić. Izdržao je samo deset dana i prvi odustao, priznajući da sa dvoje dece sa tim novcem može da se preživi samo - trećina meseca!
Od tada je prošlo tek nešto više od 11 godina.
Previše da bi se pamtilo! Pogotovo za onog ko ne voli da ga podsećaju na njegov minuli rad.
Pogledaj vesti o: Tenis
Nastavak na Vesti-online.com...
