Izvor: Politika, 10.Jan.2013, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I iz Beograda se može do vrha
Stvaranje najboljeg juniora sveta iz ugla roditelja Nikole Milojevića. – Veliki sponzori ne ulažu u male zemlje, ni velike domaće firme u individualne sportove
To kako je Nikola Milojević postao najbolji teniser sveta do 18 godina, zna jedino njegov otac Toma. Ekonomista po struci, krajem devedesetih je uzeo otpremninu i dobio slobodno vreme koje posvećuje sinu jedincu. Bavio se fudbalom, ali to mu, kaže, nije pomoglo u tenisu:
– Talentovano dete vas gura i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vi nagonski činite sve što možete. Kada je malo, počinju prvi koraci, a onda se sve ubrza. Tada morate da budete realni, najpre u tome kolike su mogućnosti deteta, jer kod nas treneri svakom roditelju pričaju kako mu je dete talentovano. Ulazak u takmičarski tenis boli, to su ozbiljna odricanje familije i deteta koje nije više u okruženju ekipe iz razreda i dvorišta, već postaje mali profesionalac kome su prve obaveze sat-dva dnevno. Roditelji počinju da brinu kako da obezbede trenera, kondicionog trenera, masažera...
Sreća sa prvim trenerom
U izboru stručne pomoći, tuđi saveti malo pomažu, jer se okolnosti brzo menjaju:
– Velika energija je potrebna za rad sa mladima. Nikola je imao sreću da mu prvi trener u Partizanu bude Jovan Zlatanović, dobar pedagog, stabilan čovek. Postavio mu je teniske osnove od sedme do desete godine. Zna priču, ume da približi klincu da je to igra, da je teška, ali da iza težine dolazi veliko zadovoljstvo.
Prva konrolna faza je do 10 godina, a onda sledi mukotrpan rad do 12, kada bi mladi teniseri već morali da budu tehnički pristojno obučeni, da bi igrali po Evropi:
– Postoje vrlo korisni turniri u Francuskoj i Italiji, koje mnogi naši ljudi nedovoljno koriste jer nisu upućeni. Biti u vrhu u Srbiji je dobar znak, ali nije dovoljno za realnu sliku da li i koliko kasnite. Na nivou Evrope teniska asocijacija ima kalendar. Roditelj to prati na internetu i prilagođava svoj život kalendaru.
Uzlet i odluke u 14. godini
Ako se dete razvija poput najboljeg juniora sveta, jednako brzo dolaze i ozbiljne odluke. Za Milojeviće je to bila Nikolina 14. godina, kada je u tom uzrastu osvojio sve što se moglo: prvo mesto na svetskoj listi, evropski šampionat, sve turnire prve kategorije za uzrast do 14... Tada je naredni korak morala da bude prodaja nekretnina:
– Za razliku od takmičarske, roditeljska priča je mnogo važnija, teža, detaljnija. Na početku smo ulagali pare koje smo imali, a od 14. godine počinju putovanja i stalno se povećava broj sati koje plaćate. Imao sam prilike da čujem od očeva starijih tenisera šta me čeka, kakva muka dolazi iz dobrog rada i dobrog rezultata. Tada je među nama kružila šaljiva kletva: „Ne daj Bože da ti dete dobro igra tenis!” Naravno, nikada se nismo pokajali!
I iz Beograda se može do vrha
Milojevići nemaju bazu u inostranstvu. Kažu da su oni primer da i u Beogradu može da se stvori vrhunski teniser:
– Teniske baze u inostranstvu su – akademije. Akademije su dobre da dete stekne isksutvo, ali suštinski su komercijalne. Tu ćete teško napraviti igrača. Nekim roditeljima se čini da je lakše platiti ime i da će renome akademije pokriti zahteve. Izuzetak je kada dete pozovu iz akademije i kažu: daćemo ti takav i takav status i nećeš plaćati ništa. Filip Krajinović je imao sreću da tako ode kod Bolitijerija, ali kasnije nije imao sreće sa povredama.
Mentalno nepobediv
U razgovoru sa Tomom Milojevićem stiče se utisak da Nikola ima ogromnu podršku u realnom i nesalomivo optimističnom ocu. Zato može da se veruje i njegovim procenama ličnih karakteristika sina: da je fizički i tehnički izvanredno spreman, bez slabosti u igri, a da mu je glavni adut mentalna nepobedivost kojom podnosi teškoće, što sve odgovara profilu današnjeg vrhunskog tenisera. Uzgred, od malena voli da čita, jer su roditelji to smatrali za duševni spas u naporima koji slede:
– U Meksiko Sitiju je igrao na šljaci, na 2.300 metara visine, sa specijalnim loptama koje su lakše, ali lete kao lude. Imao je samo par dana prilagođavanja na sve te zahteve, a onda je za šest dana odigrao šest mečeva u singlu i pet u dublu i dobio svih 11! Sutradan krene iz Meksika u Kostariku, sa šljake na tvrdu podlogu, sa 2.300 na 1.200 metara visine i veoma jak vetar. Protiv igrača koga je u Meksiku lako dobio, izgubi prvi set sa 6:0, zatim drugi dobije u taj-brejku, na ivici noža, pa u trećem lako – 6:2. To je fantastična adaptacija i mentalna snaga!
Čeka se domaći sponzor
Mogu samo da se naslute troškovi porodice Milojević u deset godina juniorske konkurencije, u kojoj nema novčanih nagrada. Evropski turniri su ubedljivo najjeftiniji, ali ni jedno učešće ne košta manje od 1.500 evra. Nikola dobija redovnu sportsku stipendiju i pomoć Teniskog saveza Srbije za avionske karte. Za prelazak u seniorsku konkurenciju neophodan mu je jak domaći sponzor:
– Mi živimo u Srbiji i ne možemo da očekujemo dobar ugovor u inostranstvu. Ne radi se o imenu zemlje, jer od dominacije Đokovića i Tipsarevića niko nas ne gleda sa visine, već o tome da smo malo tržište u koje, na primer, veliki azijski sponzori nikada ne bi uložili novac. Našim igračima jedino preostaju dobre domaće firme, ali javna preduzeća su u fudbalu, košarci i drugim grupnim sportovima. Naš sport je i dalje u znaku socijalizma, bez dovoljno sluha za individualne sportove, a tenis je među najekstremnijim i najskupljim. Ne može igrač kao Nikola da reši svoje probleme u okviru saveza. Savez mora da brine o mnogo igrača, a Ministarstvo sporta – o mnogo saveza. Značajna nam je podrška za avionske karte od TSS, ali je limitirana na 15.000 dolara, bez obzira na rezultate. Imaš prvog juniora sveta, pa ako hoćeš da bude Novak, u to moraš da ulažeš. Ja imam potrebni optimizam, obraćaću se, redom, Ministartsvu omladine i sporta, pa Vladi, pa predsedniku države.
----------------------------------------------------------------
Odbili poziv Bolitijerija
Nikolin otac objašnjava zašto su odbili poziv u akademiju Nika Bolitijerija:
– Dali su nam ponudu da Nikola sa 14 godina dobije školarinu, da u akademiji spava i da jede. Naravno da za nas to nije bilo prihvatljivo. Svi uspešni teniseri su prošli samo uz totalnu pomoć i prisustvo roditelja, a tamo je atmosfera kao u pravom internatu. Njima je zabranjeno da samostalno izlaze, a na vratima kampa stoje kontrolne rampe.
---------------------------------------------------------------
Kaljenje protiv starijih
Sa 14 godina je Nikola osvojio sve što se moglo, pa i francuski Tarb, nezvanično svetsko prvenstvo za taj uzrast. To je prvi turnir na kojem deca dobijaju uslove kao na grend-slemu: sudije, skupljače loptica, decu koja dodaju peškire, ekran sa imenom i publiku sa dosta buke. Zato je već sa 14 prešao u kategoriju do 18 godina, u jaču konkurenciju.
M. Kovačević
objavljeno: 10.01.2013.
Pogledaj vesti o: Tenis
