Izvor: Večernje novosti, 25.Jun.2013, 15:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Crni oblaci ruše rakete

ČAK i da čitav sistem funkcioniše besprekorno, da ima dovoljno raketa i dobro plaćenih strelaca, Srbija bi bila poražena u svakoj trećoj bici protiv gradonosnih oblaka. Stručnjaci, međutim, iznose alarmantnije podatke: samo petnaestak odsto iznosi efikasnost protivgradne zaštite! Dok se po Inđiji još sabira šteta koju je za vikend izazvao grad veličine teniske loptice, ostaje nepoznanica koliko našu državu koštaju nepogode, jer nema zbirnih podatak. Kako saznajemo, preciznije >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << podatke počeće od jula da prikuplja Republički zavod za statistiku. - O trenutnom stanju protivgradne zaštite nemam ništa dobro da kažem: po stanici imamo 3,5 raketa, a trebalo bi da bude bar 15 - kaže za „Novosti“ Predrag Marić, načelnik Sektora za vanredne situacije MUP Srbije. - Očekujemo isporuku još 400, a toliko ih je ispaljeno pre dva dana. Marić navodi da se Srbija drži sistema protivgradne zaštite koji je u svetu odavno prevaziđen, jer se prešlo na sisteme zaštitnih mreža, „sejanja“ i osiguranja. On navodi da ima dovoljno radarskih stanica, ali kaže da 3.000 strelaca prima svega oko osam-devet hiljada mesečno od RHMZ i opština: - Najveći je problem što nije rešeno odakle će se obezbeđivati novac za nabavku raketa van sezone. U svakom slučaju, u najboljim okolnostima uspešnost protivgradne zaštite bi bila oko 70 odsto. PRIRODA ČESTO NEPOBEDIVA Fizika oblaka ne može potpuno da se promeni. Mnogi misle da je dovoljno ispaliti raketu da bi se obezbedila zaštita, a to nije tačno. Ako dođe oformljen oblak iz, na primer, BiH i Hrvatske, ne može mnogo toga da se uradi - ukazuje Aleksandra Arsić, iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Profesor na beogradskom Hemijskom fakultetu Ivan Grižetić, ipak, kaže da smo u borbi protiv gradonosnih oblaka uspešni jedva 15 odsto, a u EU je to 50 odsto: - Na primeru Inđije videlo se da su korišćene rakete, a da nisu imale nikakavu efikasnost. Naš sistem je potpuno anahron i jedno je rešenje da se razvije sistem osiguranja kada već nema sredstava za zemne agregate ili zaštitu uz pomoć aviona. Nigde nije precizirano ni šta je sve potrebno imati kako bi se ušlo u koliko-toliko ravnopravnu bitku s oblacima. Na ovo ukazuje šef katedre Instituta za meteorologiju Mlađen Ćurić, koji poziva i na to da se metodologija pod hitno promeni: - Za rakete i naknade izvaja se sedam-osam miliona evra, a ni dinar se ne daje za istraživanja. Ovi koji rade u zaštiti od grada samo kukaju - dajte nam pare. Pa, nije isto kupiti pendrek ili pištolj i pucati! Profesor Ćurić odbacuje tvrdnje kako su godinama oblaci promenili ćud i počeli žešće da udaraju po Srbiji: - To uopšte nije tačno. Padao je grad veličine pesnice i pre 40 godina! Svi se, dakle, slažu da je sada već alarmantna situacija oko zaštite od grada. Ali, tek nam se „nadvijaju crni oblaci“. Našoj zemlji predstoji i primena sporazuma o otvorenom nebu, na osnovu kojeg će se povećati broj mesta odakle, zbog preleta aviona, neće moći se ispaljuju rakete. ŠTETA U BILIONIMA DOLARA KLIMATSKE promene dovode do sve češćih i sve manje predvidivih vremenskih uslova, zbog čega su osiguravajuća društva primorana da promene način na koji procenjuju rizike od prirodnih katastrofa u određenim područjima, saopštila je u ponedeljak ženevska asocijacija za osiguranje. Prema prošlomesečnom izveštaju UN, prirodne katastrofe koštale su svet 2,5 biliona dolara u ovom veku.
Pogledaj vesti o: Tenis

Nastavak na Večernje novosti...