Izvor: RTS, 15.Dec.2013, 09:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zaboravljeni rivali Montevidea
O Montevideu se često priča u prošlom vremenu, najčešće kada se oživljavaju uspomene na prvi Mundijal 1930. godine. Malo je poznato da je Montevideo i danas jedan od najdinamičnijih fudbalskih gradova na planeti i da u njemu postoji jedan zaboravljeni derbi u kojem se takmiče južnoamerički giganti Penjarol i Nacional.
Bogata istorija dva kluba duža je od jednog veka, a derbi Montevidea najstariji >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je gradski derbi van Velike Britanije, imajući u vidu da je prva utakmica odigrana 1900. godine. Mnogi duel dva kluba nazivaju i „zaboravljeni derbi" jer se nalazi u senci mnogo poznatijih južnoameričkih rivalstava poput onih u Argentini između Boka Juniorsa i River Plejta i brazilskog Fla-Flu (Flamengo-Fluminense) okršaja.
Dva kluba su od prvog duela 1900. godine do sada odigrala 511 utakmica u svim takmičenjima. Penjarol je uspešniji sa 182 pobede, Nacional je trijumfovao na 166 utakmica dok je 163 duela završeno nerešenim rezultatom.
Za dva kluba navija i najveći broj Urugvajaca. Nakon raznih istraživanja nije utvrđen tačan procet navijača koji podržavaju velikie rivale Montevidea, ali procena je da za dva kluba imaju podršku oko 80 odsto stanovništva. Penjarol je najpopularniji i za njega navija oko 45 odsto populacije, dok za Nacional navija oko 35 odsto stanovništva.
Samim načinom nastanka dva kluba bilo je predodređeno da oni postanu ljuti rivali, a njihovi navijači smrtni neprijatelji.
Penjarol je stariji urugvajski klub i za njegov nastanak se uzima se 28. septembar 1891. godine kada ga je osnovala je britanska železnička kompanija tačnije Englezi zaposleni u kompaniji Central Uruguay Railway Company of Montevideo ili CURC. CURC je prvo nastao kao kriket i ragbi klub a tek godinu dana kasnije je izrastao u fudbalski. Zato je na početku i nosio naziv Central Uruguay Railway Cricket Club, ili skraćeno CURCC, sve do promene imena 1913. godine.
Na početku su klub, koji je bio baziran u naselju Penjarol po kojem je kasnije i dobio ime, sačinjavali britanski fudbaleri, a prvi meč je odigran 1892. godine protiv učenike jedne engleske srednje škole kada je CURCC pobedio sa 2:0. Snažne veze i britansko nasleđe kao i povezanost sa kompanijom koja je ga osnovala pratiće klub sve do 1913. godine.
U prvih nekoliko godina 20. veka veze kluba i kompanije CURSS su se udaljavale. Klub je bio ogorčen rigidnom politikom kompanije koja je zabranjivala igračima, koji nisu zaposleni u kompaniji da igraju. Takođe, odbijeni su i predlozi za promenu imena kluba gde bi se u zvanično dodalo ime Penjarol, jer je kompanije želela da se distancira od lokalne povezanosti kluba sa naseljem Penjarol.
Konačne veze kluba i britanske kompanije prekinute su 1913. godine kada je prodat. Zvanično ime kluba postalo je CURCC Penarol. U martu 2014. godine klub menja ime u to Club Atlético Peñarol, koje i danas nosi.
Ovi detalji iz istorije Penjarola važni su u rivalstvu dva kluba jer navijači Nacionala smatraju da njihov rival zvanično počeo da postoji tek 1913. godine i da je samo zahvaljujući odluci FIFA, koja je prihvatila kontinuitet sa CURSC-om taj klub stariji od Nacionala.
Kada su u pitanju počeci Nacionala, klub je imao sasvim drugi razvojni put u odnosu na rivala. Nacional je zvanično osnovan 14. maja 1899. godine fuzijom klubova Uruguay Athletic Club and Montevideo Fútbol Club.
Za razliku od Penjarola gde su do 1913. godine vodeću ulogu imali uprava britanske kompanije i igrači zaposleni u njoj, Nacional je bio nacionalno orijentisan klub u kojem su pretežno igrali Urugvajci. Sam naziv kluba, Nacional, jasno oslikava patriotski stav osnivača kluba. Za boje kluba uzete su crvena, bela i plava, istorijski povezane sa Hoze Garvasio Artigasom nacionalnim herojom te zemlje koji se smatra ocem urugvajske nezavisnosti. Važnost Nacionala je u tome što je bio prvi klub na američkom kontinentu (uključujući i Severnu i Južnu Ameriku) koji nisu osnovali ili kontrolisali Britanci, niti drugi stranci. To je činjenica na koju su pristalice ovog kluba i danas ponosne.
U uvodnim godinama zbog takvog stava Nacional je imao velikih problema. Četiri kluba koja su osnovala Fudbalski savez Urugvaja, (FK Albion, CURCC, AK Urugvaj i FK Dojčer), a koje su kontrolisali stranci, odbili su peticiju Nacionala da i taj klub uključe u takmičenje. Ipak, predomislili su se godinu dana kasnije kada je Nacional, nakon serije prijateljskih mečeva u kojima je pobeđivao poznate južnoameričke klubove, dobio poziv da se takmiči u Argentinskoj ligi. Prva titula u klub stigla je već 1902. godine kada je Nacional osvojio prvo Prvenstvo Urugvaja.
I boje dresova dva kluba odslikavale su različite puteve kojima su rivali od prvog dana krenuli. Penjarol je za svoje dresove uzeo žutu i crnu boju u čast jedne od prvih parnih lokomotiva koju je je 1829. godine dizajnirao Džordž Stivenson i koja je bila obojena u navedenim bojama. Nacional je i ovde ispoštovao patriotsku tradiciju i za osnovne boje uzeo je crvenu, belu i plavu, kao što je ranije navedeno, boje su istorijski povezane sa nacionalnim herojem Hoze Garvasio Artigasom. Kasnije, Nacional je koristio i bele dresove.
Od nastanka Penjarol je do sada osvojio 47 trofeja u domaćem takmičenju, od čega 37 naslova šampiona Urugvaja (od kada je osnovano profesionalno takmičenje). Ukoliko se računaju i amaterska takmičenja Penjarol ima 49 titula nacionalnog šampiona. Penjarol je pet puta osvajao Kopa Libertadores, 1960, 1961, 1966 i 1987. godine. Interkontinentalni kup Penjarol je osvajao 1961. (pobedom nad Benfikom), 1966. (pobedom nad Realom) i 1982. (pobedom nad Aston vilom). U omladinskim kategorijama Penjarola ponikao je Dijego Forlan. Nadimci ovog kluba su Manyas, Aurinegros (zlatno-crni), Carboneros (rudari), Mirasoles (suncokreti). Penjarol mečeve igra na stadionima Estadio Contador Damiani kapaciteta 12.000 i Estadio Centenario kapaciteta 65.000.
Nacional je osnovan 14.maja 1899. godine. Do sada je osvojio 145 različitih titula, 124 domaća trofeja i 21 internacio takmičenje. Nacional je 44 puta bio prvak Urugvaja, 11 u amaterskoj eri i 33 od kada je osnovana profesionalna liga. Tri puta Nacional je osvojio Kopa Libertadores, 1971, 1980. i 1988. godine. Nacional je i jedina južnoamerička ekipa koja je neporažena u Interkontinentalnom kupu. Nacional je 1971. godine savladao Panatinaikos u interkontinenalnom kupu koji je igrao umesto Ajaksa. Urugvajski tim je 1980. godine bio bolji od Notingem Foresta, dok je 1988. godine Nacional savladao ekipu PSV-a. Nadimci koji krase Nacional su Bolso, Tricolores (trikolori), Bolsilludo i Albos (beli). Svoje utakmice Nacional igra na stadionu Gran Parque Central, kapaciteta 32.000 mesta.
Zanimljivo je da nije samo nastanak kluba razlikovao rivale. I sam način igre od još od prvih mečeva dva kluba drastično se razlikovao. Još početkom 20. veka igrači Nacionala su razvili kreativniji i za oko lepši stil igre, koji je obilovao driblinzima. Na taj način suprotstavljali su se britanskom stilu igre, gde su strani igrači u Penjarolu fizički bili dominantniji i gde su koristili snagu u kontakt igri. Takođe ostali klubovi koji su u tim godinama imali strane igrače forsirali su ostrvski pozicioni stil igre, sa dugim loptama, gde su svoje telo koristili kao ubojito oružje. Nasuprot njima, Nacional je forsirao brzu igru kojom se izbegavaju direktni dueli, sa puno driblinga i kratkih pasova. Tadašnja igra Nacionala ličila je na preteču onoga kako Barselona igra danas.
Tokom vekovnog rivalstva Penjarol je bio uspešniji rival.Od prvog derbija 1900. godine Penjarol je imao dominaciju punu deceniju. Od 1910. godine Nacional sustiže protivnika. Do 1948. godine Nacional je imao 14 pobeda više od Penjarola, ali se do kraja 70-ih godina prošlog veka situaciju preokrenula. U januaru 2004. godine Penjarol je imao 26 pobeda više u derbijima. Prednost u pobedama zadržao je do danas.
Kroz istoriju, dva kluba su imala veliki broj nezaboravnih utakmica. Ako izuzmemo prvi meč odigran u septembru 1900. godine koji je Penjarol dobio rezultatom 2:0, bilo je još nekoliko duela koji su ušli u legendu.
Tako je utakmica odigrana 25. maja 1934. godine u finalu plej-ofa urugvajskog prvenstva ostala upamćena po spornoj situaciji kada je Penjarol postigao gol nakon što je lopta, koja je bila na putu da izađe u gol-aut, odbila o torbu lekara Nacionala.
Lopta se vratila na terennakon čega je Penjarol postigao pogodak. Sudija je priznao gol, ali nakon žestokih protesta igrača on je poništen. Ipak fudbaleri Nacionala su ostali bez dvojice fudbalera koji su zbog protesta isključeni. Utakmica se nije završila tog dana jer je mrak počeo da pada pa je nakon dosta rasprava nastavljena tek 27. avgusta kada je ostalo 0:0. Kasnije u plej-ofu Nacional je uspeo da dobije Penjarol sa 3:2 i osvoji šampionat.
Navijači Nacionala sa zadovoljstvom se sećaju još jednog velikog derbija odigranog 14. decembra 1941. godine kada su došli do najubedljivije pobede u istoriji derbija. Tog dana Nacional je pobedio Penjarol sa 6:0. Da trijumf bude potpun pobrinuo se rezervni tim Nacionala koji je savladao Penjarol sa 4:0. Dva tima Nacionala tog dana su pobedili najljuće protivnike ukupnim rezultatom 10:0. Navijači Nacionala taj događaj i danas nazivaju El Día del (Dan 10:0). Time je oboren rekord Penjarola koji je držao kao najubedljiviju pobedu u derbiju kada je daleke 1911. godine trijumfovao sa 7:3.
I navijači Penjarola imaju svoj dan za pamćenje. U oktobru 1949. godine Penjarol je do poluvremena vodio protiv Nacionala sa 2:0. Kada je trebalo da počne drugo poluvreme igrači Nacionala su odbili da izađu na teren, navodno nezadovoljni suđenjem. Kod navijača Penjarola ta utakmica ostala je upamćena pod nazivom Clásico de la Fuga (Derbi kada su pobegli).
Kao u svakom velikom rivalstvu posebnu draž daju navijači. Pristalice Penjarola i Nacionala prave izvanderednu atmosferu na stadionu, ali su ozloglašeni zbog velikog broja incidenata koje izazivaju. Navijači Penjarola su u poslednjih dvadesetak godina, zbog velikog broja incidenata na tribinama i van njih koštali klub najmanje 31 boda, koja su oduzeta ekipi. Zbog kazni i oduzimanja bodova navijači su direktno odgovorni zašto Penjarol nije osvojio tri prvenstva, Aperturu 1994. godine, Klausuru 1997. godine i Aperturu 2002. godine. Po incidentima ne zaostaju puno ni pristalice Nacionala.
Poslednji veliki sukob pristalice dva kluba imala su krajem novembra 2013. godine kada je u incidentima privedeno najmanje 20 huligana dok je devetoro policajaca povređeno. Neredi su počeli kada su pristalice Nacionala raširile zastavu oduzetu navijačima Penjarola još 2011. godine, na kojem je bio lik Rodriga Agirea, mladog navijača koji je upucan u navijačkom obračunu 2011. godine.
Pobesneli navijači Penjarola porušili su ograde u pokušaju da stignu do dela tribine sa pristalicama Nacionala. Policija je uspela nekako da spreči besne navijače domaćeg tima da dođu u direktan okršaj sa protivnicima. Meč je bio prekinut 11 minuta, a nakon incidenata je zaplenjeno najmanje 100 baklji koje su unesene na stadion.
Navijači dva kluba imaju i neke pozitivne stvari oko kojih se takmiče. Dva kluba imali su najveće zastave ikada viđene na fudbalskim tribinama. Navijači Penjarola su 12. aprila 2012. godine razvili zastavu dugu 309 metara i široku 46 metara preko tribine pokrivši njome 14,124 kvadratna metra. Zastava je koštala 35.000 dolara a novac je sakupljn većinom donacijama navijača.
Ipak, njih su zasenile pristalice Nacionala koje su u aprilu ove godine, na meču Kopa Libertadores protiv meksičke Toluke oborili svetski rekord kada su razvili zastavu dužine 600 i širine 50 metara.
Za izradu zastave bilo je potrebno godinu i po dana. Neki od natpisa na zastavi bili su: „Navijači čine Bolso (nadimak) velikim timom". Na desnoj strani zastave pisalo je: „Ekipa iz parka nikada te (klub) nije napustila". U zastavu su unesena i imena 5.400 navijača koji su pomogli da se napravi ovakva zastava, dok su u nju unesena i imena osnivača kluba.
