Izvor: Politika, 19.Jul.2014, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veštine osvajanja i pokoravanja
I pre i posle razornih 7:1 protiv Brazila, Nemci su umeli – rečima i delima – da zarade i sačuvaju podršku domaće publike za trijumf na Marakani. – Kako bi Svetsko prvenstvo opisao Homer
Specijalno za „Politiku”
Rio de Žaneiro – Konačno je Svetsko prvenstvo 2014. prešlo u riznicu sećanja ljubitelja fudbala. Ne samo njih, već i svih koje jednostavno ponese talas naelektrisane >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << atmosfere velikih sportskih događaja. Svih koji žele da budu deo mase okupljene oko istih scena, uzbuđujući se, radujući se i pateći u divovskoj borbi za isti simbolični cilj. U slučaju fudbala: da lopta pređe preko gol linije. Što bi pesnik rekao, „Ne možemo da optužimo za primitivizam one koji su zadovoljni takvim idealom”.
Da parafraziramo istog pesnika, Brazilca Karlosa de Andradea, neko bi poželeo da Svetsko prvenstvo opiše u stilu Homera: „Kad lakonogi Arjel Roben jurnu sa željenom loptom, vernom njegovoj levoj sandali, tad nemilosrdni Havijer Maskerano krenu njegovim tragom i klizajući tamno zelenom travom uspe da skrene krilati balon na pravednom putu ka argentinskom golu”.
Ili: „Dah stade na staroj Marakani visokih belih kula, dok se okretni Lionel Mesi, kratkih a stamenih nogu, probijao ka vratima golemorukog Manuela Nojera, ali boginja Atina, prerušena u nežni dah vetra, oduva loptu nekoliko pedalja dalje od belog pravougla”.
Ili, dramatičnije: „Još brazilski kamp oplakivaše pad dragog ratnika Nejmara, opisan hiljadu puta kroz žamor osušenih grla, kad stiže znak za bitku sa teutonskom vojskom, koja raširi kugu i pomor među potlačenim zemljacima božanskog Pelea...”
Šampionat gostoljubivosti
Homera više nema, a fudbalom vlada tehnički jezik, koji nije odeven u epske legende, već pokušava da racionalizuje i eventualno ukrasi utiske koje prenosi i ponavlja televizija. Pa, ipak, jedna antička vrednost opisuje više od svega duh Svetskog prvenstva u Brazilu: gostoljubivost. Prema istraživanju dnevnog lista „Folja” iz Sao Paula, jednog od najcenjenijih u državi, 95 odsto stranih ispitanika ocenilo je gostoprimstvo u Brazilu kao odlično ili dobro, 4 odsto kao uobičajeno, a samo 1 odsto kao loše. I organizacija je dobila vrlo dobre ocene: za 83 odsto upitanih bila je odlična, za 12 odsto prihvatljiva, a za svega 3 odsto – slaba. Vrlo je zanimljiv bio odgovor na pitanje „Da li biste želeli da živite ovde?”. Čak 69 odsto je odgovorilo „Da”, pri čemu je 61 odsto ispitanika bilo prvi put u Brazilu.
Drugi povoljno ocenjeni aspekti su kvalitet javnog transporta do stadiona (dobar ili odličan za 76 odsto) i bezbednost i udobnost stadiona (dobra ili odlična za 92 odsto). Nije, ipak, sve hvaljeno. Značajan broj turista se žalio na visoke cene (za 29 odsto to je bilo loše ili očajno), 18 odsto se žalilo na siromaštvo i socijalne razlike, a 16 odsto se nije osećalo bezbedno.
Ispitano je 2.209 stranaca iz 60 zemalja, između 1. i 11. jula. Prema informacijama Ministarstva turizma, oko milion gostiju iz 203 države došlo je da vidi Svetsko prvenstvo.
Poštovanje prema poraženima
Na ovom „šampionatu za sve”, kako sam ga već ranije nazvao, gde su reprezentacije bivale „prisvojene” u lokalnim zajednicama, a njihovi fudbaleri dočekani kao heroji, Nemci su znali da žive punim životom, u ritmu trenutka. Pisali smo kako su od početka težili da se integrišu u društveni život oko svoje baze, u selu Santo Andre, u okrugu Santa Kruz Kabralija, u državi Baija.
Da odmah razjasnimo najbolnije pitanje. Ni istorijski potop Brazila od 7:1 u polufinalu, tog zauvek kobnog 8. jula, nije umanjio naklonost domaće publike prema ovom timu Nemačke. Brazilci su aplauzom ispratili autobus sa timom pobednika. Dan kasnije, Lukas Podolski, koga su ovde tokom 40 dana prisvojili više od drugih Nemaca, zatražio je na društvenim mrežama, na prihvatljivom portugalskom, poštovanje za poražene „žute majice”, rečima da „fudbal duguje mnogo Brazilu koji je bio i uvek će biti zemlja fudbala”...
Osim reči i gestova saosećanja, Nemci su svoje poštovanje iskazali i konkretnim potezima. Poklonili su 10.000 evra ambulanti u Santo Andreu, počeli izgradnju škole u tom selu, posadili travu na malom fudbalskom terenu za decu...
Zato nije čudo da je u finalu na Marakani, 13. jula, nemački tim imao podršku većine brazilskih navijača. Tome je, naravno, doprinelo i bespoštedno istorijsko rivalstvo Brazila i Argentine. Tačno je i da stare kavge nije uspelo da izgladi gotovo 100.000 Argentinaca koji su toga dana okupirali Rio de Žaneiro, većinom bez karata za utakmicu. Na Kopakabani, gde su dupke ispunili mesta za praznično okupljanje navijača, mnogi „portenjosi” su sve vreme pevali podrugljivi refren „Brazil, kaži mi šta osećaš?”. U tom refrenu je skrivena igra reči koje u španskom zvuče vrlo slično: siente (osećati) i siete (sedam)...
Nije im više bilo smešno kada je mladi Mario Gece dao jedini gol za Nemačku na samom kraju finalne utakmice, dočekan iskrenom radošću Brazilaca na Marakani... Na pomolu su bili prvi znaci tuče navijača, ali je policija brzo uklonila zavađene.
Odisejeva strategija
Počeo sam podsećanjem na Homera i Grke, sa njihovom tradicijom gostoljubivosti, smatrajući prikladnim da završim poglavljem o povratku Odiseja u Itaku. Bez trijumfa i arogancije, okružen oprezom, lukavstvom i diplomatijom, kralj Odisej se vraća posle 20 godina od polaska u osvajanje Troje, prerušen u prosjaka. Ne predstavlja se odmah svojoj ženi Penelopi, okupiranoj proscima. Traži samo ono što mu je zajamčeno običajima – sklonište. Prvo prilazi najpouzdanijim čuvarima svojih osećanja: ostarelom ocu Laertu, svinjaru Eumeju, pa sinu Telemahu. Tek kada se u dugim razgovorima uverio u vernost Penelope i shvatio situaciju, Odisej otkriva svoj identitet i saopštava planove.
Možemo reći da su Nemci, u pohodu na titulu, bili lukavi i svesni zakona gostoprimstva koji zahteva proporacionalnu pažnju gostiju za ljubaznost koju dobijaju, a pre svega – poštovanje ka domaćinu. Nisu se ponašali kao kraljevi posle prvih izliva gostoprimstva i poštovanja; ponizno su tražili svoje mesto uzvraćajući što više mogu, težili da učestvuju u životu zajednice, čak i da vežbajući portugalski (na rastanku su snimili film sa izjavama članova ekspedicije, uključujući trenera Joakima Leva, na portugalskom).
Procenjujući sve okolnosti na putu Nemačke do titule (neverovatno slab otpor Portugalije, Francuske i posebno Brazila; izjednačenje u poslednjim minutima protiv Gane), mogli bismo da zaključimo da su imali mnogo sreće da fizički spremni uđu u finale sa Argentinom.
Međutim, mogli bismo tu sreću da nazovemo i zaštitom bogova. Čak i da okrivimo dah boginje Atine za skrenutu putanju lopte obično preciznog i neumoljivog Lionela Mesija, lopte koja je mogla da izmeni tok finalne utakmice...
Markos Roland
Sutra: Posle debakla u zemlji fudbala
objavljeno: 20.07.2014
