Izvor: Vostok.rs, 18.Nov.2016, 12:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Upao u vojnu bazu i pobedio
Svetsko prvenstvo u vazduhoplovnom jedriličarstvu, održano u Engleskoj 1954. godine, ostaće upamćeno po dva neobična događaja. Najpre po tome što je dvojac iz Jugoslavije, koji su činili naš najbolji vazduhoplovac Božidar Komac i Zvonimir Rajn, osvojio zlatnu medalju “upadom” u strogo čuvanu vojnu bazu, a zatim i po tome što domaćini nisu imali spremnu himnu naše nekadašnje zemlje, pa je tokom ceremonije dodele medalja sa razglasa zavladao neprijatan - muk!
Zagrepčanin po rođenju, ali i Vrščanin, pošto je tamo proživeo veći deo života, čika Boža Komac (1926-2013), kako su ga njegovi učenici i sugrađani oslovljavali, pre osam godina se u razgovoru za naš list prisećao svih detalja sa tog takmičenja. Bio je to, kažu, njegov poslednji intervju. Objasnio nam je tada kako su se on i njegov saputnik našli u pomalo opasnoj situaciji, koja im je, s druge strane, donela istorijsku pobedu.
- U trenutku kada smo se u jedrilici našli iznad oblaka, vremenski uslovi su bili pravi “engleski”. Bila je noć, magla, slaba vidljivost, a i zapadni vetar je zapretio, zbog čega smo odlučili da se spustimo, kako ne bismo završili u moru - govorio nam je Komac te 2008. - Kada smo izašli iz letelice, videli smo neočekivan ambijent, koji nije bio zaveden u takmičarskoj karti. Ubrzo se oko nas stvorila gužva. Svi su bili uspaničeni, uključujući i nas dvojicu. Onda nam je razjašnjeno da smo sleteli u dobro čuvanu vojnu bazu Mahram, 75 milja od startne pozicije. To je bio najduži prelet i tako smo osvojili zlato.
Osvojili su čak dvostruko više bodova od drugoplasiranih Italijana, što je bilo veliko iznenađenje za sve, a najviše, pokazalo se, za organizatore takmičenja. Englezi su se pošteno obrukali, jer nisu očekivali da bi takmičari iz “tamo neke” Jugoslavije mogli da osvoje prvenstvo, pa su nespremni dočekali dodelu medalja.
- Dok smo u tišini gledali zastavu Jugoslavije kako se vijori, Zvonko i ja smo se zagrlili i iz sveg glasa zapevali “Hej, Sloveni”. Publika je to nagradila burnim aplauzom - opisao nam je taj neprijatan trenutak.
Komac, kapiten reprezentacije Jugoslavije na Svetskom prvenstvu 1972.
Međunarodna vazduhoplovna federacija je Komca za ovaj prelet, koji su uradili na domaćoj jedrilici “košava”, nagradila posebnom medaljom za vazduhoplovne sportove, ali to nije bio najveći uspeh koji je ovaj zaljubljenik u visine ostvario u svojoj bogatoj karijeri. Postavio je jedan svetski i 11 državnih rekorda, koji su tek nedavno oboreni.
Bio je hrabar, poneko kaže čak i svojeglav, jer se upuštao u rizične avanture, koje su mu, pak, donele slavu i priznanja. Još pre takmičenja u Engleskoj, 1950. leteo je na krilima vetra od Rume do Skoplja, pritom dostigavši visinu od 4.600 metara, što mu je donelo novi državni rekord i zlatnu „Ce“ značku. Nju je kasnije, postavljajući nove rekorde, dopunio sa tri dijamanta i tako postao vlasnik najvećeg jedriličarskog priznanja. Za to je najviše bio “zaslužan” njegov prelet od Vršca do Soluna, od 500 kilometara, koji je trajao 12 sati bez sletanja. Godine 1958. proglašen je za najboljeg sportistu Jugoslavije, a statuu “Zlatnog orla” dobio je dvaput. Jedan od tih orlova i danas krasi ulaznu kapiju u njegov nekadašnji dom u Ulici Paje Jovanovića u Vršcu.
Međutim, kada je osvojio sve što se osvojiti može, rešio je da se povuče. Godine 1959. zaposlio se u privrednoj avijaciji. Taj posao ga je odveo čak u Tunis, gde je imao privilegiju da na venčanju predsednika države Habiba Burgibe iz aviona posipa latice jasmina po stazi kojom su išli mladenci. Međutim, jedan drugi, rutinski, let koštao ga je letačke karijere. Spletom nesrećnih okolnosti, prilikom zaprašivanja plantaža pomorandži 1962. iznenadni bočni vetar je njegov avion “bacio” na dalekovod. U toj nesrećni Komac je zadobio tešku povredu kolena, pa mu je bilo zabranjeno da leti.
Ipak, ni to nije moglo da ga odvoji od nebeskih visina. Leteo je krišom nekoliko puta, da niko ne vidi, čak i u osmoj deceniji života. A kada su ga godine “pritisle”, svakodnevno je pogledom uprtim u nebo posmatrao avione iz svog dvorišta, misleći “kako su ti piloti srećni ljudi”.
Božidar sa maketama
NAJBOLjI U KLASI
BOŽIDAR je vazduhoplovnim jedriličarstvom počeo da se bavi već sa 11 godina u rodnom Zagrebu. U Vršac je došao 1948, kako bi polagao kurs za nastavnika jedriličarstva u Saveznom jedriličarskom centru. Kao najboljem u klasi ponuđeno mu je da bude nastavnik u Centru, što ga je zauvek vezalo za Vršac. Obučio je više od 300 pitomaca iz zemlje i sveta, uporedo ostvarujući svoje uspehe. U vazduhu je proveo 1.600 sati, leteći na 53 različita tipa jedrilica, dok je na 30 tipova motornih aviona leteo 4.500 sati.
AVIO-MODELARSTVO UMESTO NEBESKIH VISINA
PO završetku letačke karijere, koja je trajala tek oko 15 godina, Komac je svoj svet usmerio na avio-modelarstvo i maketarstvo, u čemu je bio podjednako uspešan. Zato i ne čudi što je bio imenovan za kapitena naše reprezentacije, koja je nastupala na 13. Svetskom prvenstvu u jedriličarstvu, u Vršcu 1972.
Jelena J. BALjAK,
Novosti
