Izvor: Blic, 27.Dec.2009, 03:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tri sata smo čekali Tita na dan meča s Nemcima

Na Svetsko prvenstvo u Nemačkoj 1974. otišli smo puni optimizma, s ekipom u kojoj je bilo mnogo iskusnih i kvalitetnih igrača. “Pucali” smo visoko, ali su nas rasprave oko isplate premija uzdrmale iznutra, pa smo se posle tri uzastopna poraza u drugom krugu vratili u Jugoslaviju, razočarani i žestoko kritikovani – seća se Vladimir Petrović Pižon svog prvog učešća na Mondijalu.

U prvom krugu izgledalo je da će "plavi”daleko dogurati.

– >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Sa Brazilom koji je branio titulu svetskog prvaka igrali smo na startu 0:0, zatim dobili Zair sa 9:0 i sa Škotima igrali 1:1. U drugoj fazi čekali su nas domaćin Nemačka, Poljska i Švedska, ali smo se nadali prolazu – kaže današnji Zvezdin trener.

Krah je došao nenadano, ali ne iz fudbalskih razloga.

– Posle prvog kruga tražili smo da nam se isplate premije kako je bilo dogovoreno. Pred nas je izašao predsednik Saveza, Makedonac Pavle Davkov i

Španski vezisti obeležiće Mondijal

Kao nekadašnji as i izuzetan kreativac, Pižon će s posebnom pažnjom pratiti vezne igrače koji bi trebalo da dominiraju u Južnoj Africi.

– Nema mnogo kreativnih igrača u selekcijama, a oni su najčešće kičma ekipe, ono što donosi prevagu. Tu su Španci najjači sa Ćavijem, Inijestom i Fabregasom, zato im dajem velike izglede u borbi za titulu. U tom delu igre malo ko može da im parira. Brazil ima Ronaldinja, Nemačka Balaka"I Srbija je jaka u manevru: Dejan Stanković ima iskustvo i znanje, Zdravko Kuzmanović stalno napreduje, na boku je Krasić. Sve u svemu, imamo čemu da se nadamo na Mondijalu.

rekao da to nije moguće, pa ćemo novac dobiti po povratku u zemlju. Znali smo da bi nam država u tom slučaju uzela skoro polovinu na ime poreza, pa smo se usprotivili. Da su nam pare isplaćene u Nemačkoj, bila bi druga priča. Bilo je to vreme kad su fudbaleri zarađivali daleko manje i to se teško odrazilo na atmosferu u reprezentaciji.

Uprkos tome, prva utakmica u drugoj fazi – protiv Nemaca – očekivala se s nestrpljenjem.

– Imali smo donekle kompleks Nemaca, uvek su nam bili nezgodni a igrali su pred svojom publikom i išli na titulu. Možda bismo prošli bolje, ali baš na dan utakmice najavljeno je da će nas u kampu posetiti predsednik Tito. Znate kako to ide: čekali smo tri sata (!) da se pojavi, a uveče smo istrčali na teren. Nemci su bili silni, Brajtner i Miler su nam dali golove i još više uzdrmali tim.

Sve je krenulo nizbrdo, iako u selektorskoj komisiji nije bilo razdora.

– Činila su je petorica: Miljanić, Ribar, Ivić, Rebac i Ćirić. Miljan je ipak bio glavni i nije bilo neslaganja, kao ni među nama igračima. Kažem, prevara s premijama nas je dotukla, pa smo i sledeće dve utakmice izgubili – od Poljske i Švedske po 2:1, i vratili se kući.

Meč protiv Poljaka obeležio je neobičan detalj, koban za ekipu Jugoslavije.

– Nemac Glekner je dosudio Karasiju penal koji niko od nas nije video. Lopta je bila izbačena u polje, onda je Stane navodno kljucnuo nogom poljskog igrača na ivici šesnaesterca, a sudija pokazao na belu tačku i primili smo gol! Imao sam 19 godina i neposredno posle toga ušao sam u igru" Bili smo mala zemlja i lako je bilo sudijama da na nama treniraju strogoću. Srećom, vreme se promenilo, prvenstva gleda čitav svet i mislim da će takve nepravde biti sve ređe.

Pogled na učešće "orlova” u Južnoj Africi, iz Pižonove perspektive, ipak je mnogo vedriji:

– Nema više velike razlike između Zapada i Istoka, bogatih i siromašnih zemalja. Svi naši reprezentativci igraju u jakim zapadnim klubovima, poprimili su taj profesionalizam i mentalitet. Neće biti ni u čemu podređeni rivalima, pa ni Nemačkoj koja nas čeka u grupi. Nemaju problem s novcem jer dobro zarađuju u klubovima, pa ne verujem da će Antićeve momke išta moći da izbaci iz koloseka. Jednom rečju, optimista sam, iako ne treba leteti previsoko, jer na dugim takmičenjima jedna sitnica može da poremeti ekipu – upozorava Vladimir Petrović.

Nastavak na Blic...