Izvor: Politika, 01.Jun.2014, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Treću titulu Italiji doneo Paolo Rosi
Najbolji strelac i zvanično najbolji igrač 12. prvenstva sveta „proradio” u završnici i postigao odlučujuće golove... – „Plavi” u kvalifikacijama ispred budućeg svetskog prvaka
Kao ni u kvalifikacijama za odlazak u Španiju „azuri” ni u završnici nisu blistali na 12. svetskom prvenstvu, barem ne na početku.
To im je donelo jedan bizaran rekord koji do sada nije oboren – Italija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 1982. je jedini svetski šampion koji u prvoj rundi takmičenja nije ostvario ni jednu pobedu. Ko je mogao da pomisli da će tim koji je igrao nerešeno sa Poljskom, Kamerunom i Peruom i pri tom postigao samo dva pogotka na kraju osvojiti Trofej Fife?
Međutim, u toj fazi takmičenja „mirovao” je Paolo Rosi koji je do kraja šampionata postigao polovinu od ukupno 12 golova koje su dali „azuri”, kao da ih je čuvao za odlučujuće utakmice. U drugoj rundi u odlučujućem susretu za plasman u polufinale postigao je het-trik protiv Brazila (3:2), a u polufinalu u novom duelu sa Poljskom postigao je oba gola (2:0). U finalu, protiv Nemačke, koja je boljim izvođenjem penala eliminisala Francusku koju je predvodio Platini, načeo je Šumaherovu mrežu u 57. minutu, a nastavili su Tardeli 69. i Altobeli u 81. minutu. Iskusni Brajtner u 83. minutu uspeo je samo da ublaži poraz „pancera” – 3:1.
Italija je posle Brazila postala prva zemlja sa tri šampionske titule (1934, 1938, 1982), a Paolo Rosi postao je ne samo najbolji strelac turnira, već i prvi zvanično najbolji igrač svetskog šampionata. Do tada Fifa je birala samo najboljeg mladog igrača, a mnogi veliki fudbalski asovi prethodnih generacija ostali su bez ovog laskavog priznanja.
Treću šampionsku titulu pobedom nad Nemačkom doneli su, pod komandom Enca Bearcota, Dino Zof, Gaetano Širea, Klaudio Đentile, Fulvio Kolovati, Đuzepe Bergomi, Antonio Kabrini, Gabrijele Orijali, Bruno Konti, Marko Tardeli, Frančesko Gracijani (Alesandro Altobeli, Franko Kauzio), Paolo Rosi.
Dakle, Paolo Rosi je bio među igračima koji su dobili najviše aplauza u Španiji, a najviše zvižduka zaradio je golman Nemačke Harald Šumaher koji je u meču protiv Francuske izleteo iz šesnaesterca i grubo pokosio Patrika Batistona. Iako je Francuzu povredio kičmu i izbio dva zuba Holanđanin Korver mu nije pokazao ni žuti karton.
Najbrži gol na svetskim prvenstvima postigao je protiv Francuske Englez Brajan Robson – u 27. sekundi meča, a najbrži het-trik, za samo osam minuta, postigao je Laslo Kiš kada je Mađarska rekordno pobedila Salvador – 10:1.
U Španiji je kapiten Italije golman Dino Zof (40 godina) postao najstariji fudbaler koji je osvojio titulu prvaka sveta.
Slučaj je hteo da „plavi” u kvalifikacijama (broj mesta na finalnom turniru je sa 16 povećan na 24) budu u grupi sa budućim šampionom sveta. Ostale rivale – Dansku, Luksemburg i Grčku – pobedili su i kod kuće i u gostima, ali od „azura” izgubili su u Torinu (2:0), a u Beogradu pred 75.000 gledalaca odigrali nerešeno (1:1). Ipak, bili su prvi u grupi, jer su Italijani izgubili od Danske i imali „remi” više (Grčka).
Niko, međutim, nije mogao da nasluti da će tim selektora Miljana Miljanića već posle prve faze takmičenja morati da se vrate kući, tim pre što ni sastav grupe na to nije ukazivao. Ispostavilo se da je sudbina jugoslovenske reprezentacije odlučena u prvom meču sa Severnom Irskom (0:0) u kojem „plavi” nisu pokazali ni fudbalsko umeće ni želju. „Vađenje” u meči sa domaćinom Španijom nije bilo moguće, a za to se pobrinuo danski sudija Sorensen i Špancima poklonio penal za izjednačenje (Zajecov prekršaj je bio izvan šesnaesterca), a kada Huanito nije postigao gol, dao mu je još jednu šansu. Ondašnja Španija nije po kvalitetu spadala u svetski vrh, što se videlo i u prvom kolu kada joj je Honduras oduzeo bod (0:0). Jugoslavija se u poslednjem susretu oprostila od šampionata pobedom (1:0 protiv Hondurasa), pošto je zauzela treće mesto u grupi s istim brojem bodova kao Španija... Penal koji je dosudio Sorensen je bio neposredan povod za to, a razlog – slaba igra.
Na Svetskom prvenstvu od 22 igrača osmorica su bili iz Srbije (igrala šestorica od ukupno 14): Dragan Pantelić 3 utakmice / 2 primljena gola, Nikola Jovanović 3/0 golova, Nenad Stojković 3/0, Velimir Zajec 3/0, Zlatko Krmpotić 2/0, Miloš Hrstić 1/0, Ivan Gudelj 3/1, Edhem Šljivo 3/0, Vladimir Petrović 3/1, Ivica Šurjak 3/0, Safet Sušić 3/0, Zlatko Vujović 3/0, Vahid Halilhodžić 2/0, Miloš Šestić 2/0.
U igru nisu ulazili Ratko Svilar, Zoran Vujović, Jurica Jerković, Ive Jerolimov, Zvonko Živković, Predrag Pašić, Stjepan Deverić i Ivan Pudar.
----------------------------------------------
XII prvenstvo sveta
Domaćin: Španija (13. jun – 11. jul 1982)
Plasman: 1. Italija, 2. Nemačka, 3. Poljska, 4. Francuska.
Finale: Italija – Nemačka 3:1.
Za treće mesto: Poljska – Francuska 3:2.
Broj učesnika: 24.
Broj mečeva: 52.
Broj gledalaca: 2.109.723 (prosečno 40.572).
Sistem: šest grupa po četiri ekipe; dve prvoplasirane idu u drugu rundu sa četiri grupe po tri ekipe; prvoplasirane ekipe igraju u polufinalu.
Najbolji igrač: Paolo Rosi (Italija).
Najbolji strelac: Paolo Rosi (Italija).
Najbolji mladi igrač: Manuel Amoros (Francuska).
Nagrada za fer-plej: Brazil.
Najefikasnija ekipa: Francuska 16.
Golovi, ukupno: 146 (2,81 po utakmici).
Učesnici u kvalifikacijama: 109.
----------------------------------------------
Najbolji tim šampionata
Golman: Dino Zof (Italija).
Odbrana: Luizinjo (Brazil), Žunior (Brazil), Klaudio Đentile (Italija), Fulvio Kolovati (Italija).
Sredina: Zbignjev Bonjek(Poljska), Falkao (Brazil), Mišel Platini (Francuska), Ziko (Brazil).
Napad: Paolo Rosi (Italija), Karl-Hajnc Rumenige (Nemačka).
Živko Baljkas
objavljeno: 02.06.2014.
