Izvor: Politika, 10.Sep.2010, 13:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tanjević: Želeo sam Španiju, a ne Srbiju
Turski selektor ističe da je naš tim spremniji i ozbiljniji, kao i da zavidi Ivkoviću što ima takve igrače
Od našeg specijalnog izveštača
Istanbul, 9. septembra – Mnogo su Turci uložili u Svetsko prvenstvo, a sve s ciljem da se konačno dokopaju medalje na najvećem takmičenju. Kao domaćini osvojili su evropsko srebro 2001 (poraz protiv Jugoslavije u finalu sa 78:69), a posle neuspeha u Beogradu, četiri godine kasnije (ispali u osmini >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << finala kao i mi), angažovali su vrsnog stručnjaka Bogdana Tanjevića. Trofejni trener, koji je medalje osvajao s reprezentacijama Jugoslavije i Italije, napravio je projekat čija bi kruna trebalo da bude sada. Ujedno, ovo prvenstvo je njegov oproštaj od trenerskog posla, ali ne i od košarke. Od jeseni biće sportski direktor Rome, pa poslednje „aktivne” dane provodi u gotovo euforičnom raspoloženju.
Duel sa Srbijom ima i simbolički značaj. Mogao bi da bude poslednji u njegovoj blistavoj karijeri, a selektorsku je započeo na klupi Jugoslavije. Još u Poljskoj prošle godine je najavio novi košarkaški hit, kada je srebrnu medalju Srbije ocenio kao uspeh juniorske reprezentacije s Krstićem. Iako su mnogi tokom šampionata izbegavali Španiju, turski selektor je u polufinalu priželjkivao upravo „furiju”.
– Želeo sam Španiju. Razlog je čisto sportski, jer Srbija je pripremljeniji i ozbiljniji tim. Iako mlad, igra fantastičnu košarku, a predvođeni su maestralnim trenerom Ivkovićem.
Ljubomoran sam na njega zbog igrača koje ima i košarke kakvu igraju. Čeka nas mnogo težak posao – zaključio je Tanjević.
Govorio je iskusni trener o svakom pojedincu, fenomenalnom Teodosiću i antologijskoj „trojci” protiv Španije, kvalitetu Krstića, naših krila Bjelice i Kešelja i „četvorki” Veličkovića i Savanovića. Imaće, kaže, pune ruke posla da sve to stavi pod kontrolu, ali veruje u snagu svog tima i publiku koja ga je do sada nosila.
– Koju ću taktiku da izaberem ostaće tajna. Ali, koliko Srbija vredi, mogao bi da napišem roman posle onog što sam video prošle godine u Poljskoj, u dva meča na pripremama i ovde na šampionatu.
Teodosić je fantastičan, ne samo zbog one „trojke”. Nije ni malo respektovao Rubija koji je evropska zvezda. Imao sam utisak kao da ga izaziva: „hajde, šutiraj ako smeš”, kao da mu je govorio ostavljajući mu prostor. Nadam se finalu, ali to treba uraditi protiv super ekipe koja igra super košarku. Rezultat protiv Španije nije realan, utakmica je dobijena mnogo lakše.
To može da uradi samo tim koji je ekstremno dobro pripremljen, s disciplinom koja je karakteristična za Ivkovićev rad. S druge strane, ne možeš tako da igraš s pet-šest igrača, već s deset-jedanaest. To što na svakoj utakmici iskoči neko drugi, čak i od kog se ne nadaš, govori kako je izvrešena selekcija. Ipak, imamo i mi mnogo aduta. Biće vatre, biće uzbuđenja. Finale sanjamo svi, a jedan ide po zlato – istakao je Tanjević.
M. Stojaković
objavljeno: 10/09/2010.
