Izvor: B92, 03.Avg.2023, 16:00
Stevanović za B92.net: Nismo ni blizu onoga kako možemo – Jakšiću divljenje i poštovanje
Vaterpolisti Srbije na letnju "odiseju" ispraćeni su tiho, a posle četvrtog mesta na Svetskom prvenstvu u Japanu dočekani su još tiše.
Nije javnost navikla da slavi "drvene" medalje vaterpolo reprezentacije, jer zbog prethodne istorije četvrta pozicija na bilo kom takmičenju smatrana je neuspehom.
Ni ova podmlađena selekcija, a ni selektor Uroš Stevanović nisu glorifikovali >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i isticali četvrto mesto iz Fukuoke kao veliki rezultat, ali s obzirom na to šta je sve prethodilo finalu ovog letnjeg radnog putešestvija i u kakvoj situaciji se došlo do toga plasmana, moramo pošteno da kažemo da je četvrta pozicija na svetu podvig, jer se od "novih" delfina malo očekivalo.
Otišlo se korak unapred u odnosu na prethodno SP, a posle šest godina Srbija je među četiri najbolja tima na planeti.
"Potrebno da je vreme da sve detaljno analiziramo i damo konačnu ocenu ostvarenog rezultata. Sigurno nismo zadovoljni jer smo ušli među četiri najbolje reprezentacije sveta, a ostali bez medalje, ali sa druge strane smo videli da možemo da igramo sa najboljim selekcijama sveta i u ovom trenutku i da prethodni rezultati nisu pravo merilo naših mogućnosti", rekao je selektor vaterpolo reprezentacije Srbije Uroš Stevanović za B92.net.
Sa petoricom najiskusnijh, još uvek aktuelnih olimpijskih šampiona Branislavom Mitrovićem, Nikolom Jakšićem, Đorđem Lazićem i Strahinjom Rašovićem i sedmoricom debitanata, Stevanović je 22. juna krenuo na put oko sveta.
Na prvoj stanici u Istanbulu, Srbija je izborila plasman na Evopsko prvenstvo sledeće godine, a naredno stajalište bio je Los Anđeles i završni turnir Svetskog kupa.
Naleteli su delfini u Kaliforniji na dva hladna talasa - prvo je domaćin uzeo skalp Stevanovićevoj četi, a nakon toga došao je potop od Rumuna, pa je Srbije kao sedma sa Svetskog kupa krenula na SP u Fukuoki, gde je trebalo da ima završni ispit.
Sa dva bolna šamara iz SAD stigli su u Japan, u svoju bazu u Kašivazakiju, gde su za nešto više od sedam dana morali da nameste glavu i formu za planetarni šampionat.
Stevanović je upitan koliko je njemu kao selektoru bilo teško da podigne selekciju posle loših izdanja na Svetskom kupu, imajući u vidu da ih je očekivao najizazovniji deo reprezentativne akcije.
"Najteže je učiti se na sopstvenim greškama, te lekcije su uvek najskuplje. Proces stvaranja igrača, tima, igre je neprekidan. Na tom putu uvek ima uspona i padova. Biće još loših rezultata, jer nismo u situaciji kao sa prethodnom generacijom, nismo dominantni. Moraju svi da dobiju priliku, moraju mlađi igrači da dobiju šansu, da imaju pravo na grešku, da se istrpe i sačekaju. Mi imamo podršku od koga treba i sve te situacije su usputna stanica ka cilju", kaže Uroš.
U Kašivazakiju čekao ih je poces aklimatizacije, gde su morali da zaborave se ono što se dešavalo u SAD i kako bi na SP zasijaju u pravom svetlu.
Kako je takmičenja na SP odlicalo, Srbija je iz meča u meč dizala formu, a atmosfera u timu je bila odlična. Iako su na kraju vatepolisti ostali bez pobedničkog postolja, pokazali su da imaju svetlu budućnost. Selektor Srbije pokušao je da objasni šta se to "desilo'"u Kašivazakiju, pa je Srbija izrasla u pravi tim, koji je u očima rivala bio vredan poštovanja.
"Ništa senzacionalno se nije desilo, ovo je nova ekipa, koja je krenula ne od nule, nego iz minusa i potrebno joj je vreme. Samo smo radili, trenirali, i iskoristili vreme za pripreme na najbolji mogući način. Do kvalifikacija za EP u Istanbulu imali smo samo 14 dana priprema. Posle te tri utakmice smo učestvovali na Svetskom kupu u Los Anđelesu, gde smo odigrali tri utakmice i osam dana priprema u Kašivazakiju sa dve trening utakmice sa Crnom Gorom. Što više vremena provodimo zajedno, sve smo bolji i napredujemo što se i videlo na svakom okupljanju", rekao je Stevanović.
Srbija je u grupi izgubila od Španije (14:16), lagano je pobedila Južnu Afriku (30:5), a protiv Crne Gore prvi put pokazala je prvi karakter i posle 0:5 vratila se i na kraju na penale pobedila (17:15) "ajkule" za drugu poziciju u grupi D i osminu finala sa Japanom.
Bila je to prva timska partija, jer su se protiv Japana (16:10) konačno iskristalisale uloge, svako je odradio svoj deo posla kada je bilo potrebno, niko nije bežao od odgovornosti, pa je na redu bila favorizovana Italija, u tokom trenutku aktuelni vicešampion sveta iz 2022. godine.
Tog 25. jula izabranci Uroša Stevanovića odigrali su fenomenalan meč protiv Italijana, pobedili su posle peteraca 15:14 i otišli u polufinale svetskog šampionata.
Koliko je trijumf za plasman u polufinale planetarnog šampiona bio velika stvar, najbolje je objasnio Andrija Prlainović, vaterpolista koji je osvojio sve što se osvojiti može, istakavši da je ovo jedna od najvećih pobeda za naš vaterpolo u istoriji.
"Jedan i neponovljivi Andrija Prlainović. Nemam pravo ni potrebu da objašnjavam njegove reči, mislim da je svima jasno u kakvom trenutku smo napravili takav rezultat", ističe Stevanović.
Naredni rival bila je Grčka, a dobitak iz tog duela bio je ogroman. Pobednik polufinala osim zagarantovane medalje, dobijao je i vizu za Olimpijske igre u Parizu naredne godine. Čekao se još jedan podvig, ali Srbija se uplašila svega onog što je trijumf i plasman u finale donosio. Na kraju su Grci ubedljivo slavili svoje prvo finale (13:7), a naši vaterpolisti morali su da igraju meč za bronzu.
Jedno od pitanja za Stevanovića bilo je da li je možda i dobra stvar što na prvom velikom takmičenju ovaj tim nije napravio još jedan podvig.
"Ne smem tako da kažem, ali ima tu istine. Emocionalno i fizički smo bili ispražnjeni posle meća sa Italijom. Jednostavno, naboj, zelja, energija bili su toliki da se prođe među četiri najbolje ekipe da nismo mogli da se oporavimo do polufinalne utakmice sa Grčkom. Prosto nismo ličili na sebe i to je naša najgora utakmica na ovom prvenstvu, ali je i to iskustvo koje smo morali da prođemo i platimo na ovaj način i sigurno da će žal da ostane velika", objašnjava selektor.
Snage i koncentracije nestalo je i u borbi za bronzano odličje, pa su se Španci popeli na treći stepenik pobedničkog postolja (9:6).
"Sa druge strane, utakmica sa Španijom za bronzu je bila u mnogim segmentima dobra, nismo iskoristili šansu u trećoj četvrtini sa igračem više i Španija kao najiskusnija i najkvalitetnija reprezentacija u ovom trenutku je znala to da iskoristi".
Kada se podvuče crta, utisak je da je svaki igrač iskoristio svoju šansu i na pravi način opravdao to što se našao među 15. Počev od mladog golmana Vladimira Mišovića, svakog debitanta, do onih najiskusnijih.
Strahinja Rašović bio je prva opcija u napadu, a takmičenje završio kao najbolji strelac i član idealne postave SP. Branislav Mitrović svojim iskustvom doneo je sigurnost na golu, centarska linija Đorđe Lazić - Nemanja Ubović imala je svoje blistave trenutke, Sava Ranđelović bio je čovek zadatka, ali ipak je ovo bio turnir Nikole Jakšića.
Uprkos svim dešavanjima koja su ga pratila na klupskom nivou, sa mnogo briga i glavnim pitanjem gde će da igra naredne sezone, pošto mu je Novi Beograd pred početak reprezentativnih obaveza jasno predočio da za njega nema mesta u timu jer nisu zadovoljni pokazanim u minuloj godini i da može da promeni sredinu ako nađe klub koji će im platiti obeštećenje od 150.000 evra, Nikola Jakšić je bio perfektan.
Dvostruki olimpijski šampion, 26-godišnji vaterpolista koji je sa nacionalnim timom osvojio sve što se osvojiti može, kao lider ove reprezentacije pokazao je zašto je jedan od najsvestranijih igrača na svetu.
Imao je podršku selektora i tima i na kraju je "mirne glave" odigrao jedan od boljih turnira u karijeri i imao je nemerljiv uticaj na ekipu. Kapitenski.
"Nikola je jedan od najboljih igrača na svetu i sigurno pored igračkih mora da ima i vrhunske ljudske, karakterne osobine. Svi smo bili tu da mu pomognemo, od stručnog štaba i igrača, ali je sve izneo na način vredan divljenja i poštovanja. Bio je kapiten u svakom smislu, i u bazenu i van bazena, a ja sam siguran da će još više dati reprezentaciji u budućnosti", jasan je Stevanović.
Sve prikazano u Fukuoki daje pravo na optimizam pred naredne obaveza, kojih će u olimpijskoj godini biti pregršt.
Vaterpoliste čeka prvo EP u januaru 2024. godine, pa SP u februaru, a sve to biće prilike za olimpijsku normu i Pariz. Iako je do tada ima još vremena, selektor je otkrio da li već sada postoje neki planovi i da li će se možda jedno takmičenje "žrtvovati"zbog blizine drugog i uloga koja ima.
"Nismo u situaciji da možemo tako da se ponašamo, imamo dva takmicenja pred nama na kojima moramo da izvadimo olimpijsku vizu. To je glavni cilj koji je pred nama. Koliko je teško dovoljno govori podatak da su sa ovog Svetskog učešće izborili finalisti i time je još veća žal za našom najslabijom utakmicom u polufinalu sa Grčkom. Ostaju još dva takmičenja, Evropsko prvenstvo u januaru, gde se vadi samo jedna viza, a mi imamo znatno teži put zbog plasmana na proslogodišnjem EP u Splitu i devetog mesta", rekao je Steavnović.
"Sistem takmičenja se promenio i mi smo u donje dve grupe, gde igraju ekipe od 9-16. mesta i moramo preko osmine finala, gde igramo sa poslednjeplasiranim ekipama iz gornje dve grupe. To mogu da budu Crna Gora, Francuska, Hrvatska, pa da igramo četvrtfinala sa prvoplasiranim, najboljim ekipa u tom trenutku. To dovoljno govori o težini puta do te jedne vize za OI. Poslednja šansa je Svetsko prvenstvo u februaru u Dohi, gde smo izborili mesto plasmanom među najbolje četiri reprezentacije u Fukuoki i to je sigurno odličan rezultat, jer bi i plasman u Dohu kroz EP bio veoma težak", naveo je Stevanović, koji na klupskom nivou vodi Radnički iz Kragujevca.
Svoj selektorski mandat počeo je nakon smene generacija, kada je trebalo krenuti od nule u izgradnju vaterpolo imperije. Kestenje iz vatre na prvom izazovu uspešno je izvadio, a Stevanović je govorio da li lično oseća pritisak ili moranje zbog svega onog što su nacionalnom timu ostavili prethodnici.
"Ne bih rekao da je pritisak i moranje, jednostavno nisam mogao da biram trenutak. Svestan sam težine situacije u kojoj se nalazimo, ali ovo je san, obaveza i najveća čast u poslu. Nadam se da cu opravdati istoriju i tradiciju svih prethodnika koji su gradili vaterpolo u Srbiji. I pored ovog rezultata nismo ni blizu onoga kako možemo i kako treba da izgledamo kao ekipa, veliki je prostor za napredak i individualno i ekipno i to je najveći podstrek pred izazove koji su ispred nas", zaključio je Uroš Stevanović, selektor vaterpolo reprezentacije Srbije.
Dejana Popović
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
.jpg)
