Izvor: Politika, 12.Avg.2015, 08:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srpsko sportsko leto čeka potvrdu u Riju

Uspesi u protekla dva meseca daju nadu da ćemo na Olimpijskim igrama 2016. biti uspešniji nego 2012. – Budžet srpskog sporta duplo manji nego Košarkaškog saveza Francuske

Novi uspeh vaterpolista – trijumf na Svetskom prvenstvu u Kazanju – upotpunjuje priču o zlatnom letu naših sportista, stvarajući iznova utisak u domaćoj javnosti da je Srbija svetska sportska sila. Međutim, u sportu ključno merilo o tome ko je sila, a ko ne jesu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Olimpijske igre, pa zato ne treba smetnuti s uma da smo pre tri godine u Londonu podelili 42. mesto sa Slovenijom, a da smo 2008. u Pekingu završili na 61. poziciji.

Kada bi se merio samo talenat i ljubav prema igri, nema sumnje da bismo mogli da se ubrojimo u sile, ali kad je reč o ulaganjima, tu smo još daleko, daleko od vrha, uprkos tome što su i Ministarstvo omladine i sporta i Olimpijski komitet Srbije poslednjih godina značajno popravili opštu sliku sporta, bilo da je reč o nacionalnim sportskim priznanjima, kategorizaciji sporta ili infrastrukturi. Videćemo kakve će efekte u narednim godinama izazvati Strategija sporta i Zakon o sportu.

Budžet srpskog sporta za ovu godinu je oko 13,5 miliona evra, koliko Košarkaški savez Francuske godišnje prihoduje samo od licenci. To navodimo kao primer zato što je francuska reprezentacija sutra gost našeg nacionalnog tima u „Kombank areni”.

Uspesi koje su naši sportisti ostvarili u protekla dva meseca ohrabrenje su da će u Rio de Žaneiru biti bolje nego u Londonu i Pekingu. Jednako kao i medalja vredi i svaka kvota koju su izborili naši reprezentativci za predstojeće Igre (5 – 21. avgust 2016), a za sada imamo 40 sportista sa brazilskom vizom: košarkašice (12 takmičara), vaterpolisti (13), strelci (devet), atletičari (četiri) i plivači (dva). Pre tri godine u Londonu predstavljalo nas je 115 sportista u 15 sportova, a sada sve ukazuje na to da će taj broj biti nadmašen.

Od svih rezultata ovog leta za samo dva može da se kaže da su potpuno neočekivana – titula fudbalera na Svetskom prvenstvu za igrače do 20 godina i zlato košarkašica na evropskom šampionatu. Pošto se seniorska konkurencija uvek uzima kao vrhovni kriterijum, jasno je gde se trenutno nalazimo u svetskom fudbalu (krah u kvalifikacijama za Evro 2016, trenutno 66. mesto na Fifinoj rang-listi).

Početkom juna, na „Rolan Garosu” Novak Đoković (finale) i Ana Ivanović (polufinale) napravili su dobru uvertiru za ovo leto, a naš najbolji teniser je zatim osvojio Vimbldon. Na prvim Evropskim igrama u Bakuu nanizali smo 15 medalja (osam zlatnih, četiri srebrne i tri bronzane) i zauzeli 12. mesto u ukupnom poretku (Hrvatska 26, Slovenija 30). Evropske igre su zapravo najviše doprinele da steknemo utisak kako osvajamo odličja kao na traci, jer one su se sada prvi put održale.

Fudbaleri su dodatno podigli temperaturu u našoj javnosti kada su u finalu na Novom Zelandu savladali vršnjake iz Brazila.

Najveća senzacija ovog leta: srpske košarkašice na pobedničkom postolju (Foto Beta)

Usledilo je zlato košarkašica na Evropskom prvenstvu, što je podvig o kojem su sanjale čak i najbolje generacije jugoslovenske košarke.

Odbojka nas je navikla na uspehe u poslednje dve decenije, a novu medalju doneli su odbojkaši, srebrnu, u Svetskoj ligi u Brazilu. Isto je i sa strelcima (dva zlata i srebro na Evropskom prvenstvu u Mariboru), vaterpolistima (osvojili Svetski kup i Svetsko prvenstvo), veslačima (dve medalje na kontinentalnim prvenstvima: bronza na seniorskom, srebro za veslače do 23 godine) i kajakašima (zlato na SP za mlađe seniore). Dobri rezultati sve češće dolaze iz atletike, a proteklih nedelja obradovale su nas Ivana Španović (pobeda na mitingu Dijamantske lige u Monaku) i Amela Terzić, koja je osvojila zlato na 1.500 m na Evropskom prvenstvu za mlađe seniore (uz nacionalni rekord).

Srpski sportisti su postigli zapažen uspeh i na nedavnoj Specijalnoj olimpijadi u Los Anđelesu, na kojoj su osvojili 17 odličja: po šest zlatnih i srebrnih i pet bronzanih. Kao šampioni su se vratili Jelena Vrućinić (kugla), fudbaleri, Aleksa Ćirić (plivanje, 200 m prsno), Đurica Đurica (trčanje, 100 m), Andrijana Radojković (plivanje, 25 m) i Ivan i Borislav Živkov (stoni tenis, dubl).

Bilo je desetine medalja u mlađim kategorijama koje naši sportisti tradicionalno osvajaju svakog leta. Jednu od njih su osvojili i mladi košarkaši, koji su opet šampioni Evrope.

O tome koliko je srpski sport napredovao pouzdanu ocenu ćemo moći da damo tek posle Olimpijskih igara u Riju narednog leta. Ne treba zaboraviti da na prethodna dva učešća nismo bili među vodećima u regionu, a kamoli u Evropi i svetu. Ako uzmemo u obzir najboljih sedam zemalja u regionu, plasman najviše govori. U Pekingu 2008. godine redosled je bio sledeći: 17. mesto Rumunija (8 medalja – 4 zlatne, 1 srebrna, 3 bronzane), 21. Mađarska (10: 3 – 5 – 2), 41. Slovenija (5: 1 – 2 – 2), 42. Bugarska (5: 1 – 1 – 3), 56. Hrvatska (5: 0 – 2 – 3), 58. Grčka (4: 0 – 2 – 2), 61. Srbija (3: 0 – 1 – 2). U Londonu 2012: 9. Mađarska (18: 8 – 4 – 6), 25. Hrvatska (6: 3 – 1 – 2), 27. Rumunija (9: 2 – 5 – 2), 42. mesto podelile Srbija i Slovenija (4: 1 – 1 – 2), 63. Bugarska (2: 0 – 1 – 1), 75. Grčka (2: 0 – 0 – 2).

Ruku na srce, plasman sa Olimpijskih igara često ne daje realnu sliku o razvijenosti sporta u jednoj zemlji. Na primer, dovoljno je da imate samo troje-četvoro vanserijskih sportista, da biste se našli u vrhu. Tako je Iran bio na 17. mestu u Londonu (12 medalja: 4 – 5 – 3), zahvaljujući rvačima i dizačima tegova, dok je Jamajka na krilima Juseina Bolta i nekolicine sprintera završila na 18. poziciji (12: 4 – 4 – 4).

Nama bi tako veliki prodor mogli najpre da donesu strelci, koji imaju potencijal za više odličja (pa i za zlatna koja diktiraju završni poredak). Naš „problem” do sada je bio to što nam se najveći aduti po običaju nalaze u ekipnim sportovima. Tako bi se naših 13 vaterpolista, ukoliko osvoje titulu u Riju, brojali kao jedan.

Pre nekoliko decenija postojala je inicijativa u Međunarodnom olimpijskom komitetu da se odličja iz timskih sportova broje prema broju učesnika u reprezentaciji, što nije usvojeno, a što bi nama bez sumnje odgovaralo (imajući posebno u vidu snagu obe odbojkaške selekcije, košarkašice su već izborile vizu, a košarkaši najavljuju takve ambicije).

---------------------------------------------------------------------------

Deset najjačih sportskih utisaka ovog leta

SVETSKO PRVENSTVO U VATERPOLU

Srbija šampion

OMLADINSKO PRVENSTVO SVETA U FUDBALU

Srbija šampion

EVROPSKO PRVENSTVO ZA KOŠARKAŠICE

Srbija šampion

VIMBLDON

Novak Đoković šampion

EVROPSKE IGRE U BAKUU

15 medalja: 8, 4, 3

SVETSKA LIGA ZA ODBOJKAŠE

Srbija vicešampion

EVROPSKO PRVENSTVO U STRELJAŠTVU

3 medalje: 2, 1, 0

MITING DIJAMANTSKE LIGE U ATLETICI

Ivana Španović pobednik u skoku udalj

EVROPSKO PRVENSTVO U VESLANJU

Dvojac bez kormilara Miloš Vasić, Nenad Beđik osvojili bronzu

SPECIJALNA OLIMPIJADA U LOS ANĐELESU

17 medalja: 6, 6, 5

--------------------------------------------------------------------------------

Izdvajanja Ministarstva omladine i sporta

OKS    296 miliona

SSS    116,7 miliona

Odbojka          110 miliona

Vaterpolo      88 miliona

Košarka         88 miliona

Tenis 74 miliona

Rukomet          63 miliona

SŠS   54 miliona

Atletika        50 miliona

Kajak   45 miliona

* Podaci iz budžeta za sport za ovu godinu, deset najvećih izdvajanja; OKS – Olimpijski komitet Srbije; SSS – Sportski savez Srbije; SŠS – Savez za školski sport

Nastavak na Politika...