Izvor: RTS, 24.Jan.2010, 16:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija 13. na EP
Rukometna selekcija Srbije neslavno je završila takmičenje na šamipnatu Evrope u rukometu osvojivši 13. mesto u konkurenciji 16 najboljih selekcija "Starog kontinenta" i nije ispunila proklamovani cilj - korak više u odnosu na svetsko prvenstvo u Hrvatskoj prošle godine.
"Orlovi" su u B grupi iz tri susreta osvojili samo jedan bod u duelu sa iskusnim Islanđanima, dok su u susretima sa braniocem trofeja >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Danskom i nejakom selekcijom domaćina doživeli ubedljive poraze.
Zanimljivo je da je državni tim Islanda, koji jedini nije uspeo da savlada Srbiju, iako je vodio gotovo do samog kraja, zauzeo prvo mesto u grupi sa realnim izgledima da se u nastavku takmičenja, u Insbruku, uključi u borbu za medalje.
Od ukidanja sankcija, naša rukometna reprzentacija nikada nije bila eliminisana već u prvoj fazi, što se na iznenađenje mnogih desilo u Austriji.
Selektor Sead Hasanefendić preuzeo je državni tim četiri meseca uoči pocetka priprema za kontinentalno prvenstvo i najavio da će inistirati na svom prepoznatljivom načinu rada i uvažavanju ličnih principa, ali i da, kako je naglasio, "rezultati moraju doći odmah".
Ekipa koju je bivši selektor Jovica Cvetković selektirao kroz par kvalifikacionih ciklusa i svetsko prvenstvo u Hrvatskoj, gde je osvojeno osmo mesto, pretrpela je nekoliko prinudnih i koncepcijskih izmena.
Vrsni šuter Marko Vujin morao je zbog povrede da otkaže nastup u reprezentaciji, što se s obzirom na stil igre našeg tima dosta odrazilo na rezultate. Iz istog razloga u Austriji nije bilo ni krila Rajka Prodanovića.
Najveće iznenađenje na selektovom spisku bio je izostanak Ratka Nikolića, kapitena i trenutno najrenomiranijeg srpskog rukometaša i iskusnog beka Mladena Bojinovića, dok je Vukašin Rajković odstranjen jer se nije pojavio na početku priprema.
Umesto njih šansu su dobili povratnici Dejan Perić i Ivan Lapčević, kao i mlade snage Rastko Stojković i Uroš Vilovski.
Pomenute izmene puno su uticale na postavku igre, koja se od naglaska na prodore po krilima i brzih kontranapada pomerila na kombinacije bekova i njihovo šutersko umeće. U takvoj konstalaciji snaga najveći teret je pao na Momira Ilića, na koga se obrušila skoro kompletna odbrana svih rivala u Austriji.
Kada se, kroz prizmu statistike, pogleda učinak srpskih reprezentativaca u tri utakmice u Lincu, odmah u oči upada podatak da je najveći broj pogodaka postignut sa bekovskih pozicija, dok je doprinas kružnih napadača i krila bio neuporedivo manji.
Ako se uzme u obzir da, za razliku od prethodnih nastupa na velikim takmičenjima, ni golmani nisu briljirali, jasno je da je bilo vrlo malo mesta za nadu za nešto bolji bilans.
Seletkor Hasanefendić najavio je dublje analize svega što se dešavalo u Lincu dodavši da se "ne oseća kao krivac za debakl, već kao odgovoran čovek svestan svoje uloge".
"Uvek sam spreman da pošteno analiziram ono što se dešavalo, ali sigurno je da nisam ja učio igrače da promašuju i bilo šta loše učine u napadu", rekao je Hasanefendić po završetku meča sa Austrijom.
Glavni cilj ove generacije srpskih rukometaša biće nastup na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. i šampionatu Evrope čiji će naša zemlja biti domaćin iste godine. Do tada će oni koji vode naš rukomet morati da pronađu odgovor na pitanja zbog čega je u Austiji umesto korak napred, napravljen korak nazad u odnosu na prošlogodišnje prvenstvo sveta.
