Izvor: Politika, 29.Avg.2014, 13:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Španija i SAD u lovu na zlato
Sutra počinje 17. Svetsko prvenstvo u košarci, a stručnjaci vide samo jednu nepoznanicu – koja reprezentacija će osvojiti bronzanu medalju.– Za Srbiju plasman u četvrtfinale bio bi uspeh
Španija je u transu, željna rehabilitacije. Fudbaleri su na početku leta otišli na Svetski kup u Brazil kao prvi favoriti, branioci titule i evropski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prvaci, a vratili su se kući već posle prvog kruga, nadigrani i sportski poniženi od Holandije (5-1) i Čilea (2-0). Nacija je još uvek u „crnini”, a ponos bi mogli delimično da im vrate košarkaši, iako je „bubamara” lopta za koju se na Pirinejskom poluostrvu „živi i umire”. Sutra se otvaraju dvorane u Granadi, Sevilji, Bilbau i Las Palmasu, gde će se 24 najbolje košarkaške reprezentacije u prvom kugu boriti na 17. planetarnom šampionatu, a mnogo toga je unapred urađeno da se na kraju svira Kraljevski marš, himna domaćina. U tome im je pomogla i Svetska košarkaška federacija, naravno iz finansijskih i strateških razloga, razdvojivši ih presedanom od glavnog pretendenta za presto, Amerike. Dve košarkaške velesile neće moći da se sastanu pre finala, 14. septembra u Madridu. Ali, sport ne priznaje račun bez krčmara. Ova generacija Španaca već je popila gorku pilulu na Evropskom prvenstvu 2007, takođe na svom terenu. Naturalizovani Holden je u finalu ubacio „bombu” u poslednjoj sekundi i odneo zlato u Rusiju, a o torpedovanju favorizovanih Amerikanaca ne treba dalje ići od SP u Indijanapolisu. Još pamte Gurovića, Bodirogu, Stojakovića, Divca i kompaniju koju je predvodio Pešić.
Biće ovo tek peti „mundobasket” na evropskom tlu (Ljubljana, Madrid, Atina, Istanbul), drugi uzastopni, a košarkaši Starog kontinenta imaju neuporedivo više uspeha. Odnos u zlatnim medaljama je 9-7, a Jugoslavija je čak pet puta bila na pijedestalu, dva posle razdruživanja. Amerikanci imaju jednu manje, Sovjestki Savez tri, a Španci jednu, iz Japana 2006. Kuriozitet je da je na dosadašnjih 16 turnira medalje osvajalo samo 13 država, van Evrope osim Amerikanaca još Argentina, Brazil, Čile i Filipini, poslednje tri prilično davno. Za kladioničare, ali i dobar deo svetske stručne javnosti, dileme nema. U Španiji će se tražiti samo treći, osvajač bronzane medalje. Ali, ne treba to uzeti zdravo za gotovo...
Španija je bez sumnje prvi „pik” Šampionata, jer uz Amerikance ima najjaču igru „jedan na jedan”. O samouverenosti, dovoljno govori činjenica da je trener Orenga, koji je i najslabija karika „furije”, odmah odredio 12 igrača koji su zadužili dresove i trojicu kao ispomoć na treninzima i zlu ne trebalo. Njihova cela priča je zasnovana na projektovanom veličanstvenom oproštaju asova rođenih 1980, koji su podigli nivo španske košarke u prethodnoj deceniji do planetarnog. Pau Gasol, Navaro, Rejes i Kalderon žele da se pospu zlatom pre odlaska u penziju. U tome će im pomoći ništa manje kvalitetni Rubio, Rodrigez, Fernandez, Mark Gasol i naturalizovani Ibaka, košarkaši NBA kalibra, a mrvice minutaže ostale su za Ljulja, Abrinesa i Klavera. Ovaj sastav sposoban je da sa trona sruši „osakaćene” Amerikance, koji će teško odbraniti titulu bez Džejmsa i Duranta, najvećih košarkaških zvezdi današnjice, Vesbruka, Entonija, Pola, Lava, Grifina i Džordža. Pitanje je da li će ova NBA selekcija bez iskustva i lidera stići do tog „viđenog” finala, mada u njihovom delu žreba (grupe C i D) nema dominantnih selekcija. Ipak, ako ih uvedu u igru „pet na pet”, Australija, Litvanija, Slovenija i Turska mogli bi Amerikancima da budu „mina”.
Veći kvalitet i konkurencija za prva četiri mesta koja vode u eliminacionu fazu (od osmine finala), su u grupama A i B, koje će se ukrštati sve do polufinala. Španski as San Epifanio na žrebu je zagorčao život i našoj selekciji, poslavši je u ubedljivo najjaču A grupu, sa Španijom, evropskim prvakom Francuskom, nepredvidivim Brazilom koji jedini ima centarsku liniju kadru da parira domaćinu, Iranom i Egiptom. Za Srbiju je najvažnije da izbegne poziciju tri, jer bi se u tom slučaju sa Španijom najverovatnije sastala već u četvrtfinalu. Francuzi bez Parkera, Noa, Ažinse, De Koloa i Serafana mogu da se dobiju, a timski smo svakako jači od Brazila. Snaga našeg tima je u talentu, koheziji, stepenu borbenosti i agresivnosti koji će selektor debitant Aleksandar Đorđević sigurno doterati do krajnje granice, ali i iskustvo Teodosića, Krstića, Bjelice i Markovića koji čine okosnicu reprezentacije još od EP u Poljskoj 2009.
Osmina finala biće ključna. Četvorka koja bi mogla da nam se nađe na putu iz B grupe, po kvalitetu izgleda ovako: Hrvatska, Grčka, Argentina i Portoriko. Sa poslednje dve smo igrali na „Trofeju Beograda” i jedna od njih bi bila dobrodošla. Četvrto mesto u grupi bi nas verovatno bacilo na Hrvate, koji sa Bogdanovićem, Tomićem, Lafajetom, Ukićem, Rudežom i Simonom, kao i ekstra talentima Šarićem i Hezonjom, otvoreno najavljuje borbu za medalju. Četvrtfinale je realan domet Srbije. A posle... Đorđević ume da pokaže kako se dobijaju i izgubljene utakmice.
Kao i mnoga prethodna takmičenja i ovo u Španiji proći će bez igrača koji su košarku podigli na najviši nivo. Američke zvezde smo nabrojali, a ništa manje neće nedostajati Parker, Đinobili, Spanulis, Bogut, Mils, Kleiza, Iljasova, Delfino... Međutim, veliki turniri stvaraju velike igrače. Neka se spreme Bjelica, Raduljica i Bogdanović...
M. Stojaković
objavljeno: 29.08.2014.
