Izvor: Vesti-online.com, 31.Mar.2017, 15:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prodaja fudbala za šaku dolara i sigrunih glasova

Pohlepa za novcem pod velom lažnog gesla "šansa za male nacije" preti da uništi jedan od najznačajnih sportskih događaja na svetu - Svetsko prvenstvo u fudbalu. Odlukom da se od 2026. godine broj timova na najvećoj svetskoj reprezentativnoj smotri fudbala poveća na 48, svakako će dati veću šansu nekim zemljama da osete čar najveće pozornice, ali je malo verovatno da će zbog toga >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << fudbal biti bolji.

Posle brojnih skandala koji su uzdrmali FIFA-u, krovna organizacija svetskog fudbala pokušala je da promenama povrati ugled. Međutim, umesto da se skoncentriše na kvalitet, odlučili su da krenu sa jeftinim populizmom. Povećan broj učesnika za 50 odsto, popunjen pretežno timovima iz Afrike, Azije, Srednje Amerike, evidentno je deo strategije za kupovinu podrške vrhuške u FIFA-i.

Iako se za razliku od većine drugih sportova, fudbal razvija u svim delovima planete i razlika između velikih i malih postaje sve manja, negde ipak treba povući granicu. Iako su Azija i Afrika značajno napredovale u poslednji dvadesetak godina i timovi sa tih kontinenata više nisu autsajderi već često iznenađenja turnira, teško je poverovati da postoji 8 kvalitetnih timova iz Azije i čak 9 iz Afrike koji će doprineti kvalitetu turnira.

I dok u Africi ima dosta talenta, i veliki broj reprezentacija, broj od 5 učesnika ipak je donosio kvalitet jer se do njega dolazilo kroz kvalifikaciono sito i rešeto. Desetak reprezentacija koje su odskakale, borilo se krvavo za svoje mesto, pa je kvalitet morao da ispliva. Ovako preti da se sve što iole vredi nađe na najvećoj svetskoj smotri.

U Aziji je problem da se posle nekoliko najboljih timova nalazi rupa, jer ne postoji azijska fudbalska srednja klasa. Tako je, na primer, dolazak Australije u njihovu kvlaifikacionu zonu koji je trebalo da podigne kvalitet i oteža put do prvenstva, postao besmislen, jer u sitemu gde prolazi 8 timova i nedostatku kvaliteta nema takmičarskog naboja.

Ni situacija sa američkim tlom nije bolja. Na primer, region Severne i Srednje Amerike dobio je čak 6 predstavnika iako se i do sada znalo da su dva mesta rezervisana za Meksiko i SAD, koji su odskakali kvalitetom i lako prolazili kvalifikacije. U situaciji sa 6 timova, oni sebi mogu da priušte da igraju sa rezervama i bez prevelikog pritiska, što ih dovodi u situaciju da nemaju priliku da razvijaju tim ili igru kroz komplikovane kvalifikacije. Tako je velika verovatnoća da ćemo gledati Honduras, Kostariku, Nikaragvu, Kubu, Trinidad i Tobago ili možda i Haiti, zemlje od kojih tek dve-tri reprezentacije bljesnu jednom u 30 godina.

U Južnoj Americi je problem druge vrste. Iako u tom delu planete postoji veliki kvalitet, problem je u postojanju svega 10 reprezentacija od kojih će čak 6 direktno na šampionat, a jedna u baraž, pa se postavlja pitanje takmičarskog smisla kad maltene svi prolaze.

Populistički pristup prvo je zasejan na evropskom tlu. Tako je Mišel Platini u želji da dobije podršku malih saveza kako bi se održao na mestu predsednika UEFA-e, napravio sistem kvalifikacija za Ligu šampiona koji je omogućavao malim timovima učešće u većem broju. Međutim, od ideje da se pomogne manjima da se razvijaju dobijen je fijasko. Od razvoja nije bilo ništa jer se svelo na to da se mali timovi smenjuju iz godine u godinu u grupnoj fazi u kojoj bi predstavljali topovsko meso. Novac koji bi zaradili najčešće bi pokrivao troškove klubova u narednih nekoliko godina, a malo se toga ulagalo u razvoj. S druge strane, zbog razvodnjenog kvaliteta, velikani su odrađivali mečeve grupne faze i tek bi od eliminacija krenuo takmičarski naboj, a najčešće tek od četvrtfinala.

Zato je novo rukovodstvo ponovo reformisalo sistem, i od 2018. većina timova će dolaziti iz najjačih liga. Iako će mali postati još manji, ogromna razlika u količini novca napravila je jaz i nikakav sistem ga neće premostiti. Zato je neophodno poboljšati kvalitet, makar pojeo svu sitnu ribu.

S druge strane, Evropsko prvensto se sa 16 timova proširilo na 24, pa iako je nekoliko manjih reprezentacija napravilo senzaciju, kvalitet fudbala je drastično razvodnjen. U prvom trenutku, priče kao što su Island, Vels, Severna Irska, donele su određenu svežinu i razbile vladavinu moćnih, i zainteresovale široku javnost, ali nemogućnost da se rezulatati kontinuirano ponavljaju i razvodnjenost kvaliteta, na duže staze doneće pad interesovanja javnosti kojoj je sve teže dugo držati pažnju. Jer, na kraju dana, kada prođu trenutne senzacije, samo je kvalitet ono što dugoročno može da opstane ma koliko marketing bio dobar. A bajka nije bajka, ako se prečesto dešava. Za desetak godina, plasmani manjih reprezentacija više neće donositi uzbuđenje jer će postati normalni, ali će zato loš fudbal početi da bode oči.

Zato i novi projekat FIFA teško da na duže staze može doneti dobrobit fudbalu. U prvi mah, doneće veću gledanost, veći broj navijača, više prodatih karata i više zarađenih para od prodaje TV prava, ali ćemo zato gledati grupnu fazu bez pravih uzbuđenja i iznenađenja. Jer sistem od 32 ekipe donosio je baš to - najbolje sa svih kontinenata, neizvesne grupe, pa i poneku grupu smrti, ozbiljne testove za najjače reprezentacije, a uvek bi tu bila i neka fudbalska bajka. Ovako, malo je verovatno da ćemo gledati slučajeve kao što su eliminacija prvaka sveta Španije još u grupnoj fazi, ili Italije, jer će zbog većeg broja timova lakši biti prolaz dalje. Tako će i fudbalske bajke izgubiti na draži, jer će biti normalno da dalje ide po nekoliko timova iz drugog i trećeg kvalitativnog razreda.

Zato srećan svima Svetski šampionat 2026. i meč, na primer, Uzbekistana i Hondurasa. Fudbalski spektakl u najavi.

Nastavak na Vesti-online.com...