Izvor: SvetskoPrvenstvo.com, 05.Jun.2014, 21:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nisam znao da i ovde imaju Ajfelov toranj i da svi govore francuski

Ćao drugari, ćao prijatelji i ljubitelji sporta! Kao što vidite, vaš reporter, to jest ja, već je stigao u Brazil. Odavde ću u narednim mesecima izveštavati o svemu bitnom kada je u pitanju jubilarno 20. svetsko prvenstvo u fudbalu. Iako sam očekivao znatno duži put, vrlo sam se obradovao kada sam do daleke Južne Amerike stigao za nešto manje od tri sata. Malo mi je to bilo i čudno, ali šta ćete, uznapredovala je izgleda tehnologija otkad sam pre mnogo godina JAT-ovim avionom leteo u Dubrovnik. Ah, kakva su to srećna vremena bila. Nego, za početak, moram vam priznati da sam jako iznenađen Brazilom. Pri prvom kontaktu, shvatio sam da mnogo Brazilaca i Brazilki tečno govori francuski jezik. Znam da je službeni jezik u ovoj zemlji portugalski, ali lepo je osetiti dah Evrope na južnoameričkom kontinentu. Štaviše, prosto je neverovatno koliko su domaćini 20. svetskog prvenstva dobro ovladali jezikom. Znao sam da se francuski koristi unekim delovima zemlje, ali do sada nisam susreo gotovo nikoga ko ne zna da ga govori. Sa druge strane, engleski jezik se ovde vrlo slabo koristi, a ljudi se najčešće mršte i negoduju kada im se pomene engleski jezik. Ono što me je takođe zateklo je da u glavnom gradu Braziliji, koji sam prvo posetio, postoji potpuno verodostojna replika Ajfelovog tornja. Verovatno već svi znate da slične replike postoje u Kini, ali ova je potpuno ista kao original. Čak su se potrudili da naprave istovetnu repliku Trokadera, sa svim onim prelepim parkovima i rastinjem. Jedino mi, moram reći, nije jasno kako su uspeli tako brzo da odgaje ono drveće, ali pretpostavljam da to ima neke veze sa toplom brazilskom klimom. Iako se SP neumitno bliži, ljudi u Braziliji nisu previše opterećeni time. Štaviše, izgleda kao da ih i nije mnogo briga za taj ogroman događaj, ali to je samo privid. Dobro znamo da su Brazilci vatreni i strasni ljudi i da će fudbalska groznica planuti poput šumskog požara kada za to bude došao trenutak. Sledeća destinacija: Rio de Žaneiro. Neke se stvari u životu moraju videti, a Rio je jedna od njih. Potražio sam lokalnu železničku stanicu, pošto sam pred putovanje saznao da je tako najbolje putovati od Brazilije do Rija, ali su me iz nekog razloga uputili na aerodrom. Što zbog mog lošeg francuskog, što zbog lošeg engleskog šalterske službenice, tek, trebalo nam je vremena da se sporazumemo, ali mi i dalje nije jasno zašto me je uputila na aerodrom. Možda oni ovde u Brazilu vozne karte za određene destinacije prodaju isključivo na aerodromima. Svaka zemlja ima neka svoja pravila, a na nama je da ih naučimo i prilagodimo se. U svakom slučaju, avantura počinje. Kopakabana, stižem!

Nastavak na SvetskoPrvenstvo.com...