Izvor: Politika, 13.Jul.2014, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nikada gori Brazil
Umesto ispravljanja „nepravde“ Brazilci posle 64 godine doživeli fudbalski zemljotres. – Skolari neće da sedi i plače do kraja života. – Kapiten Silva: Treba otići kući i reći porodici da nismo uspeli
Od časa kada su od čelnika Fife dobili organizaciju 20. svetskog prvenstva u Brazilu je postojala samo jedna želja: da na domaćem terenu osvoje titulu i na taj način konačno isprave „nepravdu“ iz 1950. godine kada im je komšija Urugvaj ispred nosa „preoteo“ >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << šampionski pehar.
Podsetimo, nakon pobeda protiv Švedske sa 7:1 i Španije s 6:1, u poslednjem meču finalne grupe „selesau“ je tog „kobnog“ 16. jula 1950. bio dovoljan bod. Pred 173.850 gledalaca na čuvenoj „Marakani“, na kojoj su se i sinoć Nemačka i Argentina borile za trofej, Frijaka je u 47. minutu savladao Maspolija i doveo Brazil nadomak cilja. I kada su svi mislili da je gotovo usledio je veleobrt, koji je šokirao najveću državu Južne Amerike. Huan Skijafino u 66. minutu i Alsides Giđa u 79. su matirali Barbosu i zemlji fudbala i sambe doneli srebrnu medalju, a s njom tugu i suze.
S nestrpljenjem i velikom željom je preko 200 miliona Brazilaca dočekalo 2014. godinu i drugo takmičenje kod kuće, uvereni da će ih popularni „Felipao“ Skolari, posle petog, dovesti i do šestog lovora. Nadu u uspeh jačao je prošlogodišnji trijumf na Kupu konfederacija. Nejmar, Tijago Silva, David Luiz i ostali bili su viđeni na pijedestalu na kojem su odavno fudbalski besmrtnici: najbolji fudbaler sveta svih vremena Pele, Garinča, Đalma i Nilton Santos, Didi, Vava, Zagalo, Gilmar, Belini, Ramos, Amarildo, Žair, Karlos Alberto, Žairzinjo, Tostao, Klodoaldo, Romario, Dunga, Branko, Bebeto, Tafarel, Kafu, Ronaldo, Roberto Karlos, Lusio, Ronaldinjo, Žuninjo, Rivaldo...
Međutim, umesto godinama planiranog velikog slavlja, stigla im je najveća fudbalska sramota i brutalno buđenje iz šampionskog sna. Niko nije ni pomišljao da će „selesao“ gledati dan ranije u prestonici Braziliji. U sedam utakmica mogli su da gledaju nikada gori Brazil. Njihovi ljubimci kao da su zaboravili da igraju fudbal, pa nisu mogli da vide ništa, ama baš ništa, od nekadašnje lepršave igre i šarma kojom je „selesao“ osvajao srca fudbalskih zaljubljenika širom sveta. Izabranici „velikog Fila“ bili su nemoćni u napadu, bezidejni i slabi u veznom redu i nesigurni u odbrani. Taktički nedisciplinovani, sa previše pogrešnih pasova, glavne karakteristike bile su im grubost i nesportsko ponašanje, pa su takmičenje završili s najviše kartona (14). Sistem se raspao u paramparčad i došao je rezultatski krah, s kojim je usput pokupljeno i sijaset negativnih rekorda.
Zbog toga i ne čude negodovanja, zvižduci i brojni transparenti protiv dojučerašnjeg ljubimca „Felipaoa“. Gnevni navijači zahvaljuju mu na 2002. godini i poručuju da više nikada ne žele da ga vide. Međutim, on uzvraća da nema nameru da podnese ostavku:
– Fudbalski savez i njegov predsednik će odlučiti. Uradiću izveštaj, dati im da ga analiziraju i da donesu odluku šta ćemo dalje. Želim samo da podsetim da sam kao selektor na tri svetska prvenstva uvek završavao među četiri najbolje reprezentacije. Razočarani jesmo. Teško nam je svima, ali ne mogu da sedim ovde i plačem do kraja života.
Nakon fudbalskog zemljotresa protiv Nemačke (1:7) i novog debakla u duelu s Holandijom (0:3) izjavio je:
– Posle brzo primljenog gola morali smo da se borimo od početka. Igrali smo dobro, bili manje nervozni i stvarali dosta šansi. U fudbalu su promene moguće za par minuta. Poraz od Nemačke je, svakako, najgori u našoj istoriji, ali su i tada mogle da se vide neke pozitivne stvari. Ovi momci su prošle godine osvojili Kup konfederacija i time postavili temelj za budućnost.
Kapiten Tijago Silva je rekao:
– Ovo je frustracija. Sanjali smo 13. jul, proveli mnoge besane noći i završili na ovakav način. Mislim da nismo zaslužili ovakav kraj. Moramo da se izvinimo ljudima koji su nas podržavali i posle 1:7 i 0:3. Zviždali su nam na kraju i to je normalno, jer oni imaju osećanja. Sada dolazi najteži deo, da odemo kućama i našim porodicama kažemo da nismo uspeli.
Oskar, jedini koji je u poslednjoj utamici pokušavao da trgne očajnog domaćina, posle četvrtog mesta je kazao:
– Moramo da vidimo šta je pošlo naopako na ovom svetskom prvenstvu i da popravimo za budućnost. Žao mi je publike, koja je tužna napustila stadion. Trudili smo se da stignemo do našeg cilja, ali nažalost nismo mogli. Niko nije mogao da očekuje visok poraz od Nemačke. Pokušali smo da bar budemo treći, ali ponovo nismo imali naš dan.
Golman Žulio Cezar bio je junak „penal pobede“ nad Čileom, a posle 86. utakmice za nacionalni tim sa rekordnih 14 primljenih golova na ovom mundijalu, najavio je povlačenje iz nacionalnog tima:
– Ovo je verovatno moje poslednje svetsko prvenstvo. Ovo je tužan trenutak za brazilski fudbal. Moramo da pokušamo brzo da zaboravimo sve ovo. Došlo je vreme za druge golmane, koji su sasvim sposobni da čuvaju mrežu Brazila.
Đorđe Smiljanić
objavljeno: 14.07.2014.
Pogledaj vesti o: Svetsko prvenstvo
