Izvor: Politika, 20.Nov.2013, 22:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne onaj ko ima ime, nego ko će da ga stekne
Naša fudbalska reprezentacija je ostala bez selektora i sve dok za tu dužnost bude bilo bitno kako se on zove, a ne šta i kako će da se radi, uspesi će nam biti – slučajni
Naša fudbalska reprezentacija je ostala bez selektora. U takvim prilikama je uobičajeno da se traga za nekim, čije ime ima težinu.
Posle mu se prepusti da radi kako zna i ume. Takav pristup je doveo do toga da su nam uspesi u fudbalu – slučajni.
Samostalna Srbija je učestvovala >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << samo na Svetskom prvenstvu 2010. Nije nas bilo na Evropskom prvenstvu prošle godine, a neće nas biti ni na naredne na Svetskom.
Opravdanje da smo mala zemlja, da ni ona velika Jugoslavija nije učestvovala na svakom velikom takmičenju, ne mogu da se prihvate, jer će u Brazilu igrati Bosna i Hercegovina i Hrvatska. Kako su one mogle da se kvalifikuju?
U fudbalu niko nije pretplaćen na uspehe, ali treba da se učini sve što je u našim mogućnostima da neuspesi budu retkost, a ne obrnuto. Šta možemo da uradimo po tom pitanju?
Naš selektor, ma ko to bio, nema u izobilju vrhunske profesionalce kao što to imaju oni koji vode Brazil, Nemačku, Španiju, Italiju, Englesku... Mi nemamo ni svoj stil igre (o školi da i ne govorimo), što bi i njemu i igračima pomoglo kad ostalo zataji.
Pre nego što počnu da razmišljaju koga da postave za selektora u našem savezu bi trebalo da odrede šta je cilj reprezentacije. U kvalifikacije se uvek ulazilo s najvećim očekivanjima, a kasnije je, u zavisnosti od toga da li smo se približavali meti ili udaljavali od nje, sledilo i odgovarajuće tumačenje.
Našoj reprezentaciji nije potreban selektor koji je, ili smatra da jeste, veći od srpskog fudbala. Našoj reprezentaciji je potreban selektor koji će da stiče ime kao njen vođa.
Reprezentacija nije ničija privatna stvar i zato nam ne treba selektor koji će da bude uvređen, ako mu se „neko meša u posao”, kao što ne sme da mu bude ispod časti da se on zanima kako drugi rade. On treba i da ume da prima savete, a i da ih daje.
Selektor treba da šparta po Srbiji da bi video i čuo kakvim talentima ona raspolaže. On treba da bude načelnik generalštaba armiji trenera, ali i da svoje planove pravi na osnovu njihovih informacija i ideja. Ako se jedna i druga strana ne razumeju nema ništa od zajedničkog uspeha.
Naši igrači igraju fudbal da bi otišli u inostranstvo i to što pre. Zbog toga je od suštinskog značaja da u podmlatku, dok su još pod našom rukom, usvoje osnove sistema igre A reprezentacije.
To je azbuka koja mora da se nauči da bi sutra, kada budu dolazili iz različitih zemalja, mogli da čitaju jedan drugog u igri. I da prilikom svakog novog okupljanja prelaze nove, teže lekcije.
E, tu naš savez, u dogovoru s domaćom stručnom pameću, treba da odredi šta se hoće. Na primer, ako se opredeli za kombinatornu igru, onda će od malih nogu da se traže i neguju dečaci koji imaju smisla za to.
Za to se, na primer, opredelila Barselona, a prihvatila Španija. O takvoj igri, nazvanoj „tika-taka”, doskora se u stručnim krugovima mislilo kao o jedrenjaku među brodovima na atomski pogon.
Može da se izabere i defanzivna igra. Ili igra preko krila. Ovako ili onako... Samo da ne bude od utakmice do utakmice, od slučaja do slučaja. Kad se ima koncepcija greške mogu da se poprave. U protivnom je hodanje zavezanih očiju.
Petar Radenković, nekadašnji golman koji se proslavio u Minhenu 1860, zapazio je da u engleskom fudbalu uopšte nije problem da neko iz podmlatka odmeni prvotimca, jer mu je uloga – potpuno ista.
Ili, engleski igrač ne lupa glavu, gde da puca kad iskosa ulazi u šesnaesterac. Gađa u dalji ugao. Od toga je korist dvostruka: on ne gubi dragoceno vreme u premišljanju šta da radi, a njegovi saigrači znaju gde da očekuju loptu.
Mi imamo mnogo nedostataka u odnosu na fudbalske velesile. Zato ne treba nekritički da se ugledamo na njih, jer kopija nikada nije bolja od originala. Ali, neke elemente možemo i treba da preuzmemo. Na primer, neobjašnjivo je kako do sada nismo našli način da kondiciono budemo pripremljeni kao oni na Zapadu.
Međutim, za pravu brigu je to što nas prestižu ili bar s mukom izlazimo na kraj i s onima koji u svetu fudbala ne znače mnogo. Recimo, naša reprezentacija je izgubila važne bodove u Skoplju, letos je Partizan protiv kluba iz Đumrija prošao zahvaljujući golu u gostima, Crvena zvezda je drhtala na Islandu, Vojvodina je prošle godine ispala od tima iz Lihtenštajna...
Eh, kad bi došlo vreme da ne strepimo od predstavnika takvih zemalja... To bi mogao da bude jedan od prvih domaćih zadataka za novog selektora.
„Fudbal u Srbiji – izazovi struke i nauke”
U četvrtak u 12 č na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Beogradu biće održana panel-diskusija na temu „Fudbal u Srbiji – izazovi struke i nauke”.
Na pitanja kao što su: zašto nema stručnih polemika, koje je mesto, uloga i značaj trenerske profesije, da li je srpska fudbalska škola potreba ili utopija i slična svoje viđenje daće Ljubiša Tumbaković (trener s najviše trofeja u Srbiji), Dušan Savić (direktor škole za trenere FSS i bivši reprezentativac), Miloljub Ostojić (predsednik Trenerske organizacije FSS, Branko Babić, predsednik Stručnog odbora FSS)...
Domaćin je prof. dr Aleksandar Janković, nastavnik teorije i metodike fudbala na FSFV, član stručnog štaba naše A reprezentacije i glavni i odgovorni urednik časopisa „Fudbalski kod”.
Ivan Cvetković
objavljeno: 20/11/2013
Pogledaj vesti o: Evropsko prvenstvo
