Izvor: SvetskoPrvenstvo.com, 04.Jul.2014, 14:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nazad na posao

Problemi koji me prate od polaska za Brazil su iza mene i konačno mogu da se posvetim svom poslu i izveštavanju sa Svetskog prvenstva. Za to najviše mogu da zahvalim svojoj prijateljici bez koje bih bio potpuno izgubljen. Odmah pošto me je izvukla iz zatvora odveo sam je na ručak u hotel u kojem sam odseo. Mislim, ipak je red da se na neki način zahvalim na svemu što je učinila za mene. Dok smo ručali, kolege koje su se zatekle u restoranu su prosto zurile u nas dvoje. Nije mi to smetalo, naprotiv, moram priznati da sam uživao jer sam znao da mi zavide na društvu takve lepotice. Posle ručka sam odlučio da se vratim svom poslu ali sam saznao da juče nije bilo utakmica. To, uostalom, i nije toliko strašno, čitaocima i jesu najzanimljiviji ti dueli u kojima se sastaju velike reprezentacije, Španija, Portugal, Italija. Videću sa kim se Španija sastaje u četvrtfinalu i izveštavati sa te utakmice. Ipak je najbitnije da se na pravi način isprati aktuelni svetski prvak. Javio sam, naravno, prijateljici da od rada nema ništa, na šta mi je ona oduševljeno rekla da će me voditi na žurku i eto nas ponovo zajedno. Odvela me je u jedan noćni klub kako bih na pravi način upoznao čari brazilskog noćnog života. Malo mi je krivo što nisam znao da se radi o maskenbalu jer se osećam čudno među svim tim muškarcima maskiranim u žene, ali taj osećaj nestaje čim pogledam svoju prijateljicu. Privlači me, priznajem. Pitam se samo da li ona oseća isto prema meni. Ne bih da prenagljujem, ali nadam se da se i ja njoj sviđam bar delimično koliko ona meni. Nikad se ne zna šta nosi dan, a šta noć, ali nije nemoguće da ostanem u Brazilu, oženim je, dobijemo čopor dece i uživamo u slatkom životu u kojem ti nije potrebno ništa osim majice, šešira i para papuča. Dobro, i novca. Dobro, i stana. Okej, shvatate na šta mislim. O svemu tome sam, moram priznati, razmišljao sinoć dok smo plesali. Bilo je vrlo strasno i intenzivno. Doduše, malo mi je ceo doživljaj poremetilo to što me je nešto strašno žuljalo dok smo bili pripijenijedno uz drugo, ali ne bi valjalo da je sve bilo savršeno. Možda je to žuljanje samo simbol nesavršenosti života i činjenice da stalno treba da težimo savršenosti. Jer, upravo to je ono što nas čini boljim ljudima i reporterima, zar ne?
Pogledaj vesti o: Svetsko prvenstvo

Nastavak na SvetskoPrvenstvo.com...