Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Nov.2022, 13:27

Nada Matić – od velike nesreće do najznačajnijih trofeja

Nada Matić stonoteniserka sa invaliditetom vratila se sa Svetskog prvenstva u Granadi okićena sa tri medalje, kao najuspešnija u našoj reprezentaciji. Od 2003. profesionalno se bavi stonim tenisom i sve joj je teže da prebroji odličja sa svetskih takmičenja koja su rezultat napornih treninga i istrajnosti.

Njene želje nikada nisu bile da se profesionalno bavi sportom, kao devojčica nije zamišljala >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << sebe na tronu svetskih takmičenja dok sluša himnu Republike Srbije sa zlatnom medaljom oko vrata. Sa 15 godina nije imala tinejdžerske "bubice" samo želju da sa porodicom živi mirno u rodnim Dečanima. Međutim, te 1999. to je bila neostvarena želja mnogih devojčica i dečaka, porodica koje su živele pod NATO bombama.

Upravo te bombe, odredile su Nadin dalji život i to taman kad se činilo da je nadomak spasenja. Ona je bila jedna od putnica, tada petnaestogodišnja devojčica, u autobusu koji je gađan kasetnim bombama na relaciji Peć – Kula – Rožaje. Seća se tog trenutka i kako je u sekundi shvatila da više nikada neće hodati.

"Mi smo bili na samoj granici, ja sam sa majkom krenula u Crnu Goru, ideja je bila da mene sklone na sigurno dok se situacija ne smiri. Autobus se zaustavio na granici i u tom trenutku se začuo strašan prasak, geler je prošao kroz moje sedište i pogodio me u kičmu", priseća se Nada.

Desetine nastradalih i mnogo povređenih, njena majka je zadobila samo ogrebotinu na čelu nadajući se da je i Nada dobro povikala je da beže.

"Majka je skočila da izađemo iz autobusa ali ja više nisam mogla da se pomerim. Ne znam odakle joj snaga u tom momentu, pošto nije mogla da me ponese, ona me je vukla kroz autobus da izađemo a niko nije mogao da nam pomogne ni Hitna pomoć, neko vreme, jer su kasetne bombe i dalje padale po nama", seća se Nada.

Usledila je operacija u Beogradu a nakon toga i prijem na rehabilitaciju u banju u Slankamenu gde je provela narednih pet godina, kako sama kaže, najlepše godine mladosti.

Te dane je, uglavnom, provodila sama jer su roditelji ostali u Dečanima, sa dve sestre i bratom pošto su bili još mala deca. U najtežim trenucima tešili su se naizmenično, ponekad je ona, kaže, bila veća uteha roditeljima nego oni njoj.

"Pokušavala sam uvek da budem jača od svega što sam tada živela, nije bilo lako", seća se Nada.

Paraolimpijske igre

Bronzanu pojedinačno, jednu srebrnu i bronzanu medalju ekipno.

Posle teških životnih udaraca još teže je bilo zamisliti sebe na nekom svetskom tronu kao najuspešniju stonoteniserku. Zamisli, kaže, da mi je neko to rekao u tim danima…

Medalje sa Svetskih prvenstava

U ekipnoj konkurenciji dve zlatne, i jednu srebrnu medalju, dve bronazne pojedinačne medalje, zlatnu i bronzanu u kategoriji mešoviti dubl.

Kad primite težak udarac, što pre morate da shvatite da nema nazad, da prihvatite ono što vas je zadesilo. Onda počinje borba kao najteži ali i jedini put, bez prečica, koji ova žena najbolje poznaje.

"U banji sam upoznala sadašnjeg supruga Zorana, koji je takođe bio na rehabilitaciji, on me je i odveo na prvi trening koji sam ja prihvatila ne očekujući apsolutno ništa. Međutim, tada nas je zapazio trener Zlatko Kesler i pozvao da treniramo u Novom Sadu ili Beogradu, odabrali smo Novi Sad i tako je ukratko počeo moj lepši život", kaže Nada.

Nakon godinu dana putovanja iz Slankamena u Novi Sad na treninge, Nada i Zoran odlučuju da se presele u Novi Sad. Samo godinu dana od prvog treninga Nada osvaja prvu medalju sa Međunarodnog takmičenja. Danas ih kao članica novosadskog Spina ima ukupno 18.

Evropska takmičenja

Ekipno tri zlatne i dve srebrne, pojedinačno dve srebrne i jednu bronzanu.

A do medalje nikad nije lako, to je putovanje prepuno odricanja. Kada se 2009. ostvarila u ulozi majke, razmišljala je da napusti stoni tenis kako bi bila uz dete. Tada je presudila podrška supruga jer je on preuzeo brigu o sinu Luki, dok je mama na takmičenjima. Slučajno ili ne, trinaestogodišnji Luka danas trenira stoni tenis.

"Ja sam posle deset godina igranja uspela da osvojim pojedinačnu medalju 2014. godine, počela sam da radim sa trenerom Lazom Kurtešom i uspela da prevaziđem neke psihološke prepreke koje su me kočile, lep je osećaj kad se vratim sa medaljom ali dok igram ne mislim o tome da li ću osvojiti nešto, samo o igri i kako da primenim ono što sam radila na treninzima", iskrena je Nada.

Pre nekog novog takmičenja Nada Matić najpre planira odmor sa porodicom, a onda nastavlja sa napornim treninzima - spremna za sve što joj život donosi.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...