Izvor: Politika, 14.Jan.2015, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na snazi prastari rekordi
Od aktivnih atletičara samo su Emir Bekrić, Mihail Dudaš i Predrag Filipović i rekorderi Srbije na otvorenom, a ni oni nemaju konkurenciju u svojim disciplinama. – Najstariji rekordi pune 44 godine
Kao i u ženskoj i u muškoj atletici u Srbiji broj kandidata za najveća međunarodna takmičenja, kao što su Svetsko prvenstvo u Pekingu ovog leta, ili Olimpijske igre u Rio de Žaneiru narednog, može >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se izbrojati na prste jedne ruke, najviše dve...
Selektor naše Atletske reprezentacije pre svih računa na Emira Bekrića i Asmira Kolašinca, koji su se dokazali rezultatima ali i odličjima koje su osvajali na velikim takmičenjima.
– Pored Bekrića i Kolašinca očekujem da će mesto već na svetskom prvenstvu u Pekingu izboriti Miloš Raović na 400 metara. Desetobojac Mihail Dudaš se potpuno oporavio i u punom je treningu, a on ima kvalitet za najveća takmičenja. Njima bi mogao da se pridruži i Milan Ristić na 110 m s preponama, a s nestrpljenjem očekujem nastupe Nemanje Cerovca na 1.500 metara – kratko nabraja Popović naše atletske potencijale za najveća takmičenja.
S njima, sem ako se ne desi neko čudo, spisak se završava barem za ovaj olimpijski ciklus. Čuda se inače u atletici gotovo i ne dešavaju i do vrhunskog rezultata se stiže, kako to tvrdi trener Goran Obradović, samo ako izuzetan talenat ima sve uslove za rad tokom cele godine i pametnog trenera. To je odlučilo i kada je Emir Bekrić ostvario „čudo” 2013. i serijom rekorda stigao do 48,05 sekundi na 400 m prepone koji su mu doneli svetsku bronzu...
Raović „rasturio” najbržu belu štafetu
Problem naše atletike je ne samo što u mnogim disciplinama zaostaje za svetom, već i zato što u najvećem broju disciplina kaska i za nekadašnjim takmičarima i što današnje perjanice naše atletike u Srbiji nemaju gotovo nikakvu konkurenciju.
Mnogi državni rekordi stari su deceniju, dve pa i više, a najstarije drži Dane Korica (5.000 i 10.000 m) još od 1971... Od današnjih atletičara samo su Emir Bekrić, Mihail Dudaš i Predrag Filipović (20 km hodanje) i državni rekorderi...
U sprintu rekorderima Srbije ne preti nikakva opasnost. Najbliži rekordu Slobodana Brankovića na 100 m (10,33) iz 1993. prošle sezone bio je Strahinja Jovančević sa 10,75, dok je rekord Mladena Nikolića na 200 m (20,74) proslavio 30-godišnjicu u prošloj sezoni dok su mu „najbliži” bili specijalisti za druge discipline Miloš Raović (21,44) i Milan Ristić (21,48).
Da je nekada u srpskoj atletici postojala velika konkurencija unutar mnogih disciplina potvrđuje i trka na 400 m. Krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina pored, i danas državnog rekordera, Slobodana Brankovića (1990: 45,30) sjajne rezultate omali su i Nenad Đurović (45,67), Ismail Mačev (45,83), Dejan Jovković (46,07), sadašnji selektor Slobodan Popović (46,54) i ujedno i državni rekorder na 800 m, zatim Pavle Pavlović (46,54)...
Prošle sezone u ovoj disciplini proboj su načinili trening partneri i učenici Mirjane Stojanović Miloš Raović, koji se ubacio na četvrto mesto najbržih svih vremena i sa 45,96 pretekao Jovkovića i„rasturio” najbržu belu štafetu sveta, dok je Emir Bekrić u svojoj „trening disciplini” stigao do 46,49...
Popović sa 1:44,75 iz 1988. ne mora da brine za titulu rekordera, jer najbrži u 2014. Nemanja Kojić s 1:49,10 „kasni” više od četiri sekunde i jer se Goran Nava posle 2009. kada je s 1:46,63 postavio lični rekord posvetio trci na 1.500 m. Izgleda da je i s njom završio jer najavljuje duže deonice za ovu sezonu tako da je s 3:38,04 iz 2010. dosta zaostao za rekordom Dragana Zdravkovića od 3:34,85 iz 1983.
Nemanja Cerovac, koji se posle trogodišnje pauze vratio atletici evropskom bronzom u krosu najavio je da će se ove sezone boriti za norme na 1.500 m i stručnjaci tvrde da on može da bude mnogo brži od svog ličnog rekorda iz 2010. od 3:46,20...
U dugim prugama, trkama na 5.000 i 10.000 m, nema ništa novo već 44 godine. Dane Korica je i dalje državni rekorder s 13:31,2 i 27:58,39 minuta, a od današnjih atletičara najbliži na 5.000 m bio mu je Mirko Petrović (13:45,77) još 2008. dok na 10.000 nemamo ni jednog trkača bržeg od 30 minuta.
Vule Maksimović je rekorder na 3.000 m stiplčez (8:28,80) od 1989. a najviše mu se približio pre pet sezona s 8:54,85 Darko Živanović koji se 2012. okrenuo maratonskom trčanju.
Rekorderi u skokovima nedodirljivi
Emir Bekrić je pre dve sezone s fantastičnih 48,05 sekundi odskočio od svih trkača na 400 m prepone svih vremena, a njegov danas najbliži rival Srđan Đukić ima 53,57.
Milan Ristić s 13,63 na 110 m prepone opasno ugrožava rekord Nenada Lončara (2003: 13,60) i blizu je rezultata koji zaslužuju pozivnicu za najveća takmičenja.
Možda najteža situacija je u skokovima u kojima se niko nije približio ne samo Dragutinu Topiću (vis: 2,38 m iz 1993) i Nenadu Stekiću (dalj: 8,45 m iz 1975), koji imaju rezultate s kojima se i danas osvajaju medalje na najvećim takmičenjima nego ni Milošu Srejoviću(troskok: 17,01 iz 1981) i Draganu Georgijevskom (motka: 5,25 m iz 1990).
Početkom osamdesetih godina Srbija je imala trojicu atletičara koji su bacali kuglu preko 20 m (Milić, Ivančić, Lazarević), a za igre u Pekingu 2008. konkurisali su državni rekorder Dragan Perić (1998: 21,77), Luka Rujević, Milan Jotanović i Asmir Kolašinac...
U međuvremenu sjajne mogućnosti najavili su i juniorski vicešampion sveta Božidar Antunović i Miloš Marković, ali Kolašinac (20,85 na otvorenom i 20,67 u dvorani) jedini napreduje iz godine u godinu i postiže i vrhunske plasmane, kao što su brzonza na evropskom prvenstvu na otvorenom (2012) i zlato na evropskom prvenstvu u dvorani (2013)...
Perić je i danje i rekorder u bacanju diska (1991: 61,94 m) a Miloš Marković mu se 2012. približio sa 57,46, dok je prošle sezone bacio disk 52,12 m. Nešto više od četiri metra za rekordom u bacanju kladiva Dragana Majstorovića (1990: 67,46) zaostaje Stevan Veselinović (2014: 63,22), a toliki je prošlogodišnji zaostatak Vedrana Samca (79,22) za rekordom u bacanju koplja koji s 83,34 m od 1987. drži Sejad Krdžalić.
Državni rekorder u desetoboju Mihail Dudaš (2013: 8.275 bodova) je klasa za sebe u ovoj disciplini, a to važi i za rekordera u hodanju na 20 km Predraga Filipovića (2003: 1:21,50).
Rekordi u najdužim atletskim disciplinama su iz poslednje decenije 20. veka.
Borislavu Deviću (maraton: 2:13,57 iz 1995) najbliži je Darko Živanović (2:17,10 iz 2012), a Aleksandru Rakoviću (50 km hodanje: 3:48,01) najbliži je bio Predrag Filipović s 3:57,22, ali pre pet godina...
Ž. B.
objavljeno: 14/01/2015
