Izvor: Politika, 03.Sep.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Montevideo – BSK-ova zadužbina
Bez beogradskih „plavih” ne bismo imali reprezentaciju na Prvom svetskom fudbalskom prvenstvu 1930. – Učesnik prvog Srednjoevropskog kupa 1927.
Po završetku Prvog svetskog rata BSK je prvi u Beogradu obnovio rad – već u martu 1919. I od tada je gotovo u svemu prednjačio.
Prvi se otisnuo preko Save i Dunava u bivše krajeve Austro-Ugarske, tada delove Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Bio je gost osječkog Građanskog (0:2), subotičke Bačke (3:6), >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na katoličke Duhove zagrebačkog Građanskog (0:5 i 0:3), novosadske Vojvodine (5:0), a u avgustu je napravio turneju po Dalmaciji, Hercegovini i Bosni: sa splitskim Hajdukom (1:4 i 0:3), s mostarskim Jugoslovenskim šport klubom (8:0) i sarajevskim Muslimanskim sport klubom (6:1 i 3:0).
Naredne godine je, između ostalog, gostovao i u Ljubljani (Ilirija 3:1 i 1:3), a stigao je i da ugosti klubove iz „preka”: sa zagrebačkim HAŠK-om je igrao 2:2, na Vaskrs, na svom preuređenom igralištu, izgubio je od zagrebačkog Građanskog s 3:0 i čak 10:0, Bačku je pobedio s 2:1, s novosadskim UTK je dva puta igrao 1:1, a UAC, drugi klub iz Novog Sada, savladao s 11:1.
Sa svojim glavnim takmacem Jugoslavijom, koju je 1913. pod imenom Velika Srbija osnovao prvi BSK-ov potpredsednik Danilo Stojanović, doveo je 1921. u Beograd prve strane timove posle rata. Bili su to Žiškov iz Praga i francuska reprezentacija kojoj je na čelu bio lično predsednik Fife Žil Rime!
Veridbu kralja Aleksandra s rumunskom princezom Marijom 1922. BSK je iskoristio da uspostavi vezu s Bukureštom i tamo odigra dve utakmice. Tako je postao prvi srpski klub koji je posle rata gostovao u inostranstvu.
Povodom svadbe 1923. predsednik BSK-a Miloš Radojlović je predložio kralju da daruje zlatan pehar za fudbalske utakmice reprezentacija Jugoslavije i Rumunije. Aleksandar je to prihvatio i tako je nastao Kup prijateljskih zemalja.
Ono što je postavljeno kao cilj na osnivačkoj skupštini 1911. ostvareno je 1924. U Beograd je došao Ferencvaroš i izgubio s 3:1. BSK je i prvi naš klub koji je gostovao u nekoj neprijateljskoj zemlji iz Prvog svetskog rata (Bugarska, 1925).
Proslavu 15. rođendana „plavih” 1926. uveličali su: Krakovija iz Poljske, Slavija iz Bugarske, Građanski iz Zagreba i Jugoslavija iz Beograda.
Prvi put u prvenstvu države BSK je učestvovao 1927. Osvojio je drugo mesto i stekao pravo da igra u Srednjoevropskom kupu koji je te godine i osnovan. Ispao je u prvom kolu od Hungarije (MTK) izgubivši obe utakmice (kod kuće s 2:1, a u gostima s 4:0).
BSK je 1928. ostao bez igrališta. Opština mu je uzela plac da bi tu sagradila Državni arhiv. Zauzvrat je dobio zemljište na Topčiderskom brdu, gde je danas Partizanov stadion.
Posle samo godinu dana BSK je već sagradio stadion. Imao je i igralište za trening, lakoatletsku stazu, tribine oko celog igrališta (zapadna je kasnije pokrivena), klupske prostorije, drvenu ogradu oko terena... A što je najvažnije – mogao je da primi i više od 30.000 gledalaca! Još jedan san iz 1911. se obistinio.
Te godine je BSK igrao i u Kairu. Bio je prvi klub iz Srbije koji je kročio na drugi kontinent.
Ali, sve to nije ništa u odnosu na ono što je postigao 1930. Montevideo je BSK-ova zadužbina! Za Prvo svetsko prvenstvo Zagreb i Split nisu hteli da daju fudbalere reprezentaciji. Navodno, nemamo tamo čemu da se nadamo (na tri prethodna olimpijska turnira smo prošli kao bos po trnju: u Antverpenu 1920. smo izgubili od Čehoslovačke sa 7:0, u Parizu 1924. istim rezultatom od Urugvaja, a u Amsterdamu 1928. od Portugalije s 2:1 i to sve u prvom kolu).
Pravi razlog je, međutim, bila osveta što je te godine sedište saveza preneseno iz Zagreba u Beograd. Jer, pre toga je splitski Hajduk predlagao da on predstavlja Jugoslaviju na svetskom prvenstvu – em je prvak države za 1929, em je nameravao da ode na turneju po Južnoj Americi, pa kad već bude tamo...
Ne samo što je od 17 fudbalera BSK dao osmoricu (Marjanović, Arsenijević, Tirnanić, Vujadinović, Mihajlović, Najdanović, Tošić Stojanović), kojima treba dodati i dvojicu njegovih bivših članova, tada igrača u Francuskoj (Bek i Stefanović), selektora (arh. Simonović) i vođu puta (dr Andrejević), nego je ni iz čega stvorio sredstva za tako dalek i skup put. Dobro se dobrim vraća – naša reprezentacija je bila treća na svetu.
Sutra: Zlatna decenija „plavih”
Ivan Cvetković
objavljeno: 04.09.2011.
Pogledaj vesti o: Svetsko prvenstvo, Subotica, Fudbal
