Izvor: Večernje novosti, 07.Jan.2019, 13:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Maja Ognjenović za "Novosti": Neverovatna želja me vodila do zlata

Zacrtala sam da je to bilo nešto što moram da uradim, ta titula ne može da se meri sa bilo čim drugim, priča Maja Ognjenović za “Novosti” SUZE Maje Ognjenović koje su tekle uporedo sa taktovima himne "Bože pravde", na podijumu po završetku Svetskog prvenstva za odbojkašice, sigurno predstavljaju jedan od glavnih sportskih utisaka u 2018. godini. Za kapitena našeg nacionalnog tima zlato ima >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << poseban značaj. Maji je pripala velika čast, da posle godinu dana reprezentativne pauze, prvi put u karijeri podigne šampionski pehar u dresu sa grbom Srbije. - Možda je to došlo kao nagrada, jer sam najduže u timu. Bila sam deo i prošle generacije, a i sada ove, prošla sam sve i svašta. Definitivno nešto najlepše što je moglo da mi se dogodi - priseća se Maja u razgovoru za "Novosti". - Ne želim da kažem da je to kruna karijere, ali za mene svetsko zlato ne može da se meri ni sa čim drugim. Sam povratak posle jednog leta iskorišćenog za "normalan" život, govori koliki značaj za nju ima SP. Sve karte koja je krila u rukama prethodnih godina, u oktobru je bacila na teren. PROČITAJTE JOŠ: KVALIFIKACIJE ZA OI: Lak posao za odbojkašice, pred odbojkašima nešto teži putĐERISILO JE POSEBNA PRE petnaestak godina Maja je igrala za Zvezdu, a to je bio zlatni period domaće odbojke kada je po 2000-3000 ljudi bilo na tribinama. - Sećam se te cele generacije. Ostala sam bliska sa Đerom (Ivana Đerisilo), ona mi je nekako posebna, godinama se čujemo i viđamo. Najbolja drugarica mi je i dalje Maja Lakušić, koja je i moja venčana kuma. Sa Majom Simanić sam uvek imala poseban odnos. Igrala uz nju na istoj poziciji, tu je bila kad sam došla... - Samo igrači koji su bili u reprezentaciji, odlazili, pa se vraćali znaju kako ta situacija nameće veliko breme. Pre svega imaš prevelika očekivanja od samog sebe, jer postoji jasan cilj zašto se vraćaš. Sama sam zacrtala da je to nešto što moram da uradim. Želja je uvek tu, ali na ovom SP je bila za mene bar duplo jača nego svih prethodnih godina. Ranije je bila stidljivija na terenu, a ovog puta je svakim pokretom davala do znanja da je svesna gde pripada. - Kad si mlad, tu je želja za dokazivanjem, a sada je to bila apsolutna dominacija. Obično nisam potpuno zadovoljna i samokritična sam, ali sad nije moglo bolje. Ako je tako, zašto ne bih pokazala da se na terenu osećam moćno. Kad se okrene i posle najvećeg uspeha u karijeri i pogleda unazad, vidi sebe na početku reprezentativnog puta potpuno drugačiju nego što je sada. Koliko već dugo Maja "traje" govori i činjenica da je novinarka s kojom je radila ovaj intervju, tada bila samo jedna od njenih malih obožavateljki, što pokazuje i zajednička fotografija. - Nešto manje od 15 godina je prošlo od toga. Tad sam bila devojčica, devojka. Sada sam zrelija, svašta mi je život doneo. Igrački, to je bio početak kada niko nije mogao ni da sluti da će ovo da se desi. I da sam znala šta će sve da mi se izdešava u karijeri, ne bih promenila ama baš ništa. Nisam ni sanjala da ću doživeti mnogo toga. Treba imati i sportske sreće na tom putu, nije sve samo u kvalitetu. Bilo je i promašaja, neke klubovesam birala srcem, a ne razumom, ali srećna sam kad pomislim na svaku godinu karijere. PROČITAJTE JOŠ: MOMENTI KOJI SU OBELEŽILI 2018. GODINU: Odbojkašice na svetskom tronu, vaterpolisti prvaci EvropeIako je toliko toga prošla, ove sezone je našla novi izazov. Obukla je dres moskovskog Dinama, uz želju da testira svoju izdržljivost, zbog svega što donosi igranje za ruski tim. - Njihovo prvenstvo je naporno i fizički i psihički, tako da obično dan posle meča nisam ni za šta. Odmaram se, čitam i trudim se da budem spremna za narednu utakmicu. Dolazili su mi roditelji u posetu, kao i Danilo. I ranije sam živela u Moskvi nekoliko meseci, tako da sam upoznata sa znamenitostima, a sada sam je njima malo pokazivala. Grad je stvarno lep, mada ja ne volim zimu. Ipak, trudim se da sebi olakšam. Znam zašto sam tu i ne želim da mi raspoloženje kvari bilo šta. Već smo osvojile Superkup i Kup i bolje je nego što sam očekivala. Maja Ognjenović sa našom novinarkom Miljanom Rogač pre 15 godinaMaja je rođena u avgustu, pa se uvek kao "letnje" dete bolje osećala u toplijim krajevima. - Zato stalno izdvajam Atinu, posebna je zbog sunca i mora. Međutim, Italija je broj jedan za mene. Italijani znaju da žive, vole odbojku, pune su sale, ljudi se druže, uvek su novi tarafleksi na terenu. Ma sve mi je nekako prijalo. Ta liga je bila najjača 2008/9. Bože sačuvaj, koliko je jaka. Najviše patim za Italijom, definitivno - ostavila je Ognjenovićeva otvorenu mogućnost da tačku na blistavu karijeru stavi baš u zemlji koja joj je najviše prirasla srcu. PROČITAJTE JOŠ: Milena Rašić: Ostao još jedan san ŠTREBERKA VEOMA mlada je izabrala odbojku kao životnu profesiju, pa za razvijanje drugih talenata nije imala vremena. - Nisam sebi ni dala priliku da razmislim šta bih bila da nisam odbojkašica. Imala sam one želje, kao i svaka devojčica, da budem učiteljica, doktorka... Stvarno sam obožavala školu, mislim da bih bila štreberka da nisam ovo što jesam. Išla sam u matematičku školu za talente, uporedo sa osnovnom, progovorila engleski pre nego srpski. Baš nisam bila onaj tip sportiste koji se izvlači na

Nastavak na Večernje novosti...