Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 15.Dec.2015, 21:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko je kriv za debakl na Svetskom prvenstvu?
Ženska rukometna reprezentacija Srbije doživela je pravi debakl na Svetskom prvenstvu u Danskoj, nakon što je u četvrtfinalu ubedljivo poražena od selekcije Holandije,ne ostvarivši zacrtani cilj – plasman na olimpijski kvalifikacioni turnir. Neko će uperiti prstom na čelne ljude RS Srbije, a neko na četiri najbolje rukometašice koje su odbile >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << da, do daljnjeg, nastupaju za najbolju reprezentaciju.
Ne želeći da ulazimo u polemiku oko toga ko je kriv, nekako nam se nameće zaključak da je zajednički imenitelj suprotstavljenih strana (savez - četiri rukometašice) selektor Saša Bošković, oko čijeg je statusa krenuo ceo problem.
Neuspehom u Danskoj ovaj problem je samo kulminirao. Čini se da su čelni ljudi RSS status selektora Boškovića poistovetili sa svojim statusom, vešto se pokrivajući principom da igračice treba da igraju rukomet, a ne da se bave kadrovskom problematikom u reprezentaciji. S druge strane, pobunjene rukometašice tvrde da su blagovremeno upozorile čelnike Saveza da selektor Bošković više ne može da vodi reprezentaciju, jer tome, u nekim bitnim stvarima, nije dorastao.
Činjenica je da je država Srbija u minulih nekoliko godina energično stala iza Saveza, ulažući ogromna sredstva u organizaciju tri grandiozna takmičenja.
Jasno je da su najveći profit izvukli igrači i igračice, koje u ne tako dalekoj perspektivi očekuje nacionalno priznanje, ili sigurna egzistencija, koja se iskazuje u redovnim mesečnim primanjima po okončanju igračke karijere, i to u iznosu koji mnogima bode oči u situaciji u kakvoj se nalazi država Srbija.
Činjenica je da je sadašnje rukovodstvo RSS, za razliku od prethodnih, uvelo određeni red u organizaciju, insistirajući na poštovanju prava igrača i trenera, koji su, ranije, bili ucenjivani i izigravani od strane domaćih klubova. S druge strane, ukoliko je ispoštovan opšti interes, određeni principi na kojima se zasniva rad određenog sistema, trebalo je ispoštovati i nešto što se zove čulo sluha, pa blagovremeno reagovati na zahteve rukometašica, pogotovo ukoliko su zahtevi potekli od četiri naše najbolje igračice.
Setimo se samo primera iz košarke, kada je uoči SP u Ljubljani, daleke 1970, nakon jednog incidenta u domaćem prvenstvu, Ivo Daneu insistirao da sa spiska reprezentacije bude izostavljen najbolji košgeter Vladimir Cvetković, koji je samo godinu dana ranije na OI u Meksiku, sjajnim igrama uveo našu reprezentaciju u finale i spektakularni meč sa SAD-om. Čelnici KS Jugoslavije, Boris Kristančič i Radomir Šaper, u saradnji sa selektorom Žeravicom, mudro su izvagali celokupnu situaciju i – uvažili zahtev Daneua i grupe igrača okupljenih oko njega.
Ime Saše Boškovića je daleko manje poznato od imena Vladimira Cvetkovića, ali su, zato, i "mudre glave" iz vrha naše rukometne organizacije mnogo manje mudre od glava koje su nekada vodile naše sportske organizacije. Tvrdoglavo insistirajući na samo svom principu, rukovodstvo RSS samo je odložilo rešavanje problema koji je, debaklom u Danskoj, dostigao neslućene razmere, preko kojih se dalje ne može.
Primarni zadatak RSS nije isterivanje principa po svaku cenu, nego stvaranje uslova i ambijenta u kojima će domaći rukomet opstati, jer u srpskim klubovima se stvaraju igrači koji kada stasaju reprezentuju Srbiju. Sadašnja situacija, u tom pogledu, je više nego upozoravajuća, jednako kao i nastup rukometašica na SP u Danskoj. Klubovi tonu, razne lige, koje obavezno nose prefiks "super", su blago rečeno smešne, i po kvalitetu, suđenju, sponzorima i svega što čini ovaj sport.
Vreme je da rukomet stane na noge, a to bez odgovarajućeg sluha u vrhu organizacije neće moći. Stoga je krajnji trenutak da se povuku važni potezi, koji će, pre svega, imati za cilj da zaštite rukomet, a ne pojedinca.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
