Izvor: Politika, 25.Jun.2014, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Klinsman kao Nikson, Fogts kao Kisindžer
Nemačka je, ukazuje „Velt”, pomogla Americi kroz istoriju, a sada joj daje i trenerski tandem na klupi fudbalske reprezentacije, koja se danas sastaje baš s „pancerima”
Jedan od zanimljivih detalja Svetskog fudbalskog prvenstva u Brazilu već posle žrebanja bio je taj da su u istoj grupi Nemačka i SAD. Zašto? Zato što je američki selektor proslavljeni nemački reprezentativac Jirgen Klinsman (49).
U svoje vreme sjajni napadač, svetski prvak 1990, a evropski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << šampion 1996, nije dugo u trenerskim vodama, ali je imao početak iz snova. Bio je i selektor Nemačke i trener najslavnijeg nemačkog tima Bajerna, što je čast koju su nosili još samo Franc Bekenbauer (68) i Erih Ribek (76).
Reprezentacija mu je poverena pošto je Rudi Feler (53), njegov nekadašnji saigrač u državnom timu, doživeo krah na Evropskom prvenstvu u Portugaliji 2004 (Nemci drugi put uzastopno nisu prošli grupu). I jednom i drugom je to bio prvi posao.
Klinsmanu je pripalo i teško breme da bude selektor na Mundijalu u svojoj zemlji 2006. Nemačke pretentzije, uvek najviše, srušene su u polufinalu. Italija je pobedila na produžetke s 2:0, zatim je i ponela titulu, a domaćin je slabu utehu našao u utakmici za treće mesto. Portugalija je savladana s 3:1.
Nemačka je ubrzo dobila novog selektora, Joahima Leva (54), koji je i dalje na njenom kormilu. Klinsman se pritajio, a u leto 2008. prihvatio je ponudu Bajerna, u kojem je igrao dve sezone (1995-97). Nije se proslavio na klupi velikana iz Bavarske. Smenjen je pet kola pre kraja prvenstva. Povod da mu se uruči otkaz bio je poraz protiv Šalkea u Minhenu (1:0), ali je uprava na čelu s Bekenbauerom glavni razlog našla u debaklu na Nou Kampu. Barselona, koju je vodio Đosep Gvardiola, sada trener Bajerna, pregazila je Bavarce u prvom meču četvrtfinala Lige šampiona s 4:0. U revanšu je bilo 1:1. Sezonu je kraju priveo Jup Hajnkes.
I, evo Klinsmana već tri godine u Americi kao njenog prvog selektora stranca posle Bore Milutinovića (69), koji ju je vodio od 1991. do 1995. Na Mundijalu 1994, baš u SAD, domogao se s njom osmine finala, časno se oprostivši protiv Brazila (1:0, Bebeto 72), kome je tron i pripao.
Za razliku od pritiska s kojim se rvao kao nemački selektor Klinsman s Amerikom vreba iz prikrajka. Baš danas se sastaje sa svojima. Nerešeno bi odvelo u osminu finala i jedne i druge bez obzira na ishod utakmice Gane i Portugalije, koje gaje poslednju nadu.
U predvečerje Mondijala Klinsman je za posebnog savetnika pozvao Bertija Fogtsa (67), nekadašnjeg nemačkog selektora, s kojim su „panceri” osvojili poslednji trofej (prvaci Evrope 1996), kada je sjajni napadač bio kapiten. Pošto Fogts već šest godina predvodi Azerbejdžan, fudbalska federacija te zemlje mu nije, naprotiv, pravila problem da privremeno ode u američko jato. Dve reprezentacije su prethodno odigrale prijateljsku utakmicu u San Francisku, koja je domaćinu pripala s 2:0.
Fogts, koji je Klinsmanu bio selektor i u omladinskoj selekciji Zapadne Nemačke (predvodio ju je od 1979. do 1990, kada je preuzeo seniore; Bekenbauerov pomoćnik od 1986. dok ga nije i nasledio), nije jedini germanski trener u timu SAD. Jedan od pomoćnika je Andreas Hercog (45), nekadašnji austrijski reprezentativac.
Uoči Mundijala dnevni list „Velt”, koga su u aprilu 1946. u Hamburgu pokrenule engleske vlasti u pobeđenoj Nemačkoj, dakle Anglosaksonci, pisao je da je saradnja Klinsmana i Fogtsa još jedan doprinos Nemaca Amerikancima kroz istoriju.
– Nemci nikada nisu razočarali Amerikance. Levi Štraus im je doneo farmerke, Albert Ajnštajn ih je naučio da razmišljaju, Verner fon Braun im je pomogao da odu na Mesec...Sada dva Nemca vode njihov fudbalski tim. To veoma podseća na saradnju nekadašnjeg državnog sekretara SAD Henrija Kisindžera, rođenog kao Hajnc Alfred Kisinger u Firtu u Bavarskoj, i 37. američkog predsednika Ričarda Niksona, koji, takođe, ima nemačke korene po majčinoj liniji. Zato ne treba sumnjati u uspeh Amerike na Mondijalu.
Grešite ako ste pomislili da se „Velt” tu zaustavio s nabrajanjem.
– Nemačka krv je tekla i kroz vene prvog američkog predsednika Džordža Vašingtona, kao i potonjih Herberta Huvera i Dvajta Ajzenhauera. Stenli En Danhem, majka sadašnjeg vođe Amerike Baraka Obame, ima i nemačke gene. Da ne zaboravimo zanosnu Marlen Ditrih, koja je 1930, na dan premijere „Plavog anđela”, napustila Berlin i otišla u Holivud. U Drugom svetskom ratu anđeoskim glasom je dizala moral savezničkim trupama u severnoj Africi, Italiji i na kraju Francuskoj. Amerikanci su nas pobedili zahvaljujući i njoj. Ostaje još samo da nas savladaju na Svetskom prvenstvu.
----------------------------------------------
Tri reprezentativca od majke Nemice
Trojica među 23 Klinsmanova izabranika za Mundijal su od oca Amerikanca i majke Nemice. To su Džermejn Džons (32) i Timoti Čendler (24), obojica rođeni u Frankfurtu, i Bajernov izdanak Džulijan Grin (19), koji je rođen u Tampi na Floridi.
I Danijelu Vilijamsu (25), koji ipak nije pozvan, majka je Nemica. On je rođen u Karlsrueu.
Ulogu Klinsmanovog izviđača obavlja Matijas Haman (46), rođeni brat nekadašnjeg nemačkog reprezentativca Ditmara Hamana (40), takođe bivši fudbaler.
G. Anđelić
objavljeno: 26.06.2014.
Pogledaj vesti o: Svetsko prvenstvo
