Izvor: Politika, 14.Jun.2014, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kameronov evropski autogol
Pokušaji britanskog premijera da spreči da Žan-Klod Junker postane predsednik Evropske komisije iz dana u dan imaju sve manje šanse za uspeh
Želja britanskog premijera Dejvida Kamerona da spreči da bivši luksemburški premijer Žan-Klod Junker postane novi predsednik Evropske komisije (EK) minulih dana postaje sve teže ostvariva. Iako je Kameron juče istakao da će nažalost za mnoge u Evropi ovih dana biti interesantnije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svetsko prvenstvo u fudbalu nego izbor predsednika EK, čini se da će njegovom političkom naumu više smetati „golovi”, ali i „autogolovi” koje je on u toj igri primio minulih dana.
Najpre su prekjuče lideri vodećih političkih grupacija u Evropskom parlamentu (EP) saopštili predsedniku Evropskog saveta Hermanu van Rompaju, koji vodi konsultacije oko izbora predsednika EK, da nedvosmisleno žele da Junker zameni Žozea Manuela Baroza
Manfred Veber, novi lider Evropske narodne partije (EPP), koja ostaje najveća politička grupa u EP posle majskih izbora, rekao je da političke grupacije levog i desnog centra imaju „veoma jasnu poruku” evropskim liderima – ako izaberete „drugu opciju od Junkera, doći će do institucionalne krize”.
Ne samo što je ovaj svojevrsni ultimatum liderima EU uputio EPP, čiji je kandidat bio Junker, već se njemu pridružila i grupacija socijalista i demokrata u EP, čiji je kandidat bio Martin Šulc, nemački socijaldemokrata i odlazeći predsednik EP. Prema rečima predsednik grupe socijalista i demokrata u EP Hanesa Svobode, „u ime osnovnog principa demokratije”, lideri moraju da poštuju rezultate izbora i pruže šansu Junkeru.
Međutim, prema Lisabonskom sporazumu, lideri EU moraju samo da „uzmu u obzir rezultate izbora” i da „konsultuju” EP, ali odluka je i dalje većinski na njima, pri čemu ni među njima nije potreban konsenzus već kvalifikovana većina. Prema osnivačkim ugovorima, kvalifikovana većina znači da za odluku treba da glasa najmanje 55 odsto država članica EU, koje predstavljaju najmanje 65 odsto ukupne teritorije EU. Ovaj uslov će biti lako ispuniti čak i ako se Kameronu u glasanju protiv Junkera pridruže i lideri Švedske, Holandije i Mađarske.
Nemačka kancelarka Angela Merkel je ipak pokušala da odobrovolji blok Junkerovih protivnika pa čak i da pregovara sa njima. Međutim, ono što će sigurno smanjiti njenu želju da pregovara sa Kameronom jeste to što su u njegovu parlamentarnu frakciju Evropskih konzervativaca i reformista (EKR) u EP primljeni poslanici evroskeptične Alternative za Nemačku (AfD), koja se zalaže za ukidanje evra i povratak nemačke marke.
Analitičari to tumače kao svojevrsni „politički šamar” Merkelovoj, a da situacija za Kamerona bude gora ona će to protumačiti kao „neprijateljski potez” kojim je njenim protivnicima data platforma za promociju. Uprkos tome što je Kameron bio protiv udruživanja sa AfD, glas poljskih, čeških, finskih i drugih konzervativaca bio je jači, tako da se ispostavilo da je Kameron izgubio kontrolu nad EKR iako je baš on zaslužan što se ta grupa stranaka 2009. otcepila od „narodnjaka” u EPP u kojem dominiraju nemački demohrišćani Angele Merkel. Pridruživanjem nemačkih evroskeptika, EKR je postao treća po snazi frakcija u EP, preskočivši liberale, koji će najverovatnije sa narodnjacima i socijalistima uđu u superveliku koaliciju u EP.
Takav razvoj događaja samo će pokvariti odnose Merkelove i Kamerona, uoči predstojećeg samita EU, 26. i 27. juna, kada će izbor predsednika EK biti na dnevnom redu. Usaglašavanju stavova neće doprineti ni Kameronov autorski članak objavljen juče u mnogobrojnim evropskim listovima u kojem je izneo dosad najoštriju kritiku na račun Junkerove nominacije, opisujući je ga kao besmislicu. On je kritikovao predlog da mesto predsednika EK treba da dobije kandidat partije koja je osvojila najviše glasova na izborima, ističući da je, čak i u Nemačkoj, gde se za ovakav koncept najviše zalažu, samo 15 odsto glasača znalo da je Junker kandidat EPP-a.
„On nije posetio neke od država članica. Oni koji su glasali učinili su to da izaberu svoje predstavnike (u EP), a ne predsednika komisije. Junker se nigde nije kandidovao i niko ga nije izabrao”, istakao je Kameron, dodajući da to nije napad na Junkera.
Prema njegovim rečima, opasan presedan predstavljalo bi prihvatanje teze da su Junkera izabrali evropski glasači.
„To bi politizovalo Evropsku komisiju. To bi bilo zeleno svetlo za sve koji žele da na mala vrata prekrše pravila EU. Pravila koja su ratifikovali naši nacionalni parlamenti i koja se temelje na međunarodnom pravu”, napisao je Kameron. „Sada je vreme da se predloži kandidat koji će uveriti evropske glasače da mi delujemo na osnovu njihovih interesa.”
Premda u Kameronovim rečima ima i dobrih argumenata protiv Junkera, situacija se zasad razvija u korist bivšeg premijera Luksemburga. Kako ocenjuje konzervativni „Fajnenšel tajms”, Kameronu taktika davanja ustupaka evroskepticima u svojoj stranci zapravo samo otežava postizanje svog strateškog cilja – da preoblikuje odnose unutar EU u skladu sa britanskim interesima. „Kameron voli da projektuje sliku o sebi da je reformator. Na njegovu nesreću – delimično i zbog njegovih poteza – njega sada vide manje kao reformatora a više kao potencijalnog uništitelja.”
Nenad Radičević
objavljeno: 14.06.2014.
