Izvor: RTS, 06.Sep.2013, 15:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kajak, druga strana medalje
Na Svetskom prvenstvu u kajaku u Duisburgu naši kajakaši osvojili su bronzanu medalju. Među svetskom elitom imali su sedam A i četiri B finala. Ekipa TV centra RTS-a u Šapcu je ispratila sportske uspehe, ali ih je zanimala i ona druga, manje poznata strana kajakaške medalje.
Da bi se postigli dobri rezultati i osvojile medalje potrebna je najpre volja, a potom kondicija, snaga i brzina. Put na svetski >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << šampionat u elitno kajakaško društvo, kažu, dug je.
"Za devet godina, koliko veslam, preveslao sam baš mnogo, više od 50.000 kilometara, a to je kao oko cele zemlje i još više", kaže Aleksandar Aleksić.
Kajak ih je, kažu, sve vezao za vodu, a poneke i doveslao do bračne luke.
Spremnost kajakašima donosi dres sa grbom Srbije, a Savezu, pored tehnike i brzine veslanja, i dodatnu brigu oko opreme.
"Mi smo kuća putujuća, u kombi i na prikolicu stane više od dvadeset čamaca i sva njihova oprema", kaže Miroslav Aleksić, trener.
Dragan Nikolov, fizioterapeut kaže da su i oni obavezni deo opreme, jer se bez fizioterapeuta ne ide.
Pored svih čamaca obavezan deo kajakaške opreme su, da ne verujete, i bicikli.
"U Savezu imamo dva bicikla za trenere, zbog stresa, kad kajakaši voze da mogu da ih stignu", kaže Miroslav Rodić, selektor.
Uz mnogo truda ide i mnogo kalorija.
"Hrane nikad dosta, mi smo terminatori", kaže Marko Novaković, a Duško Stanojević dodaje da jedu pola kilograma mesa na dan, dva do tri kilograma voća, a posle takmičenja ne znaju, kaže, koliko je dosta.
Dok se ne vrate na domaću kuhinju, između takmičenja i putovanja, ostaju pečati u pasošu i kajakaške akreditacije.
"Retko kad možemo nešto da vidimo na takmičenjima, to je samo put od staze do hotela i nazad, ostaju samo uspomene i poneka slika", kaže Nikolina Moldovan.
Sestrama Nikolini i Oliveri Moldovan ova slika sa Svetskog prvenstva u Duisburgu sigurno će zauzimati počasno mesto.
