Izvor: Politika, 19.Jun.2010, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ilić dobio konkurenciju
Momir Rnić (22), sin nekadašnjeg proslavljenog reprezentativca Jugoslavije, odličnim partijama u Gorenju izvadio sebi kartu za državni tim Srbije. – U Celje zbog Serdarušića. – Uspesi očeve generacije mogu da se ponove
Da nije bilo povrede Momira Ilića njegov imenjak Rnić bi još neko vreme čekao na pravu šansu u A timu srpske rukometne reprezentacije. Odusustvom prvog golgetera rukometaša u mečevima protiv Češke za plasman na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Svetsko prvenstvo u Švedskoj 2011. na levom beku se otvorio prostor za ovog Zrenjaninaca. Iako najmlađi u sadašnjem timu Rnić je svojih prvih pravih „pet minuta” u seniorskom pogonu iskoristio na najbolji način. Šest puta je zatresao mrežu Čeha u Nišu, a četiri u Plzenu, pokazavši da na njega može i mora ozbiljno da se računa i u svim predstojećim izazovima.
Sin proslavljenog reprezentativca nekadašnje Jugoslavije Momira Rnić, čije ime nosi, počeo je da trenira rukomet s deset godina u Zrenjaninu. Kako kaže to što mu je otac bio rukometaš nije imalo nikakvog uticaja da i on krene tim putem. Jednostavno, ističe, kada je prvi put uhvatio rukometnu loptu znao je da je neće dugo ispuštati.
– Bila je to ljubav na prvi pogled. Odmah sam zavoleo ovaj sport i znao sam da će mi biti profesija – kaže Rnić koji je osnovno rukometno obrazovanje dobio u matičnom Proleteru za čiji je prvi tim debitovao 2004.
Upravo je te godine s kadetskom reprezentacijom postao evropski prvak, a godinu dana kasnije i svetski šampion. Kao jedan od najmlađih u toj generaciji nekako je stalno bio u drugom planu Šešuma, Nenadića, Markovića... Tako je nakon četvorogodišnjeg staža u domaćoj Superligi bez ikakve pompe otišao u slovenačko Gorenje u kojem je nakon trusnog perioda prilagođavanja počeo da odličnim partijama kupuje kartu i za državni tim.
– Odlazak u Velenje se pokazao kao odličan potez. Na početku mi je bilo izuzetno teško pošto sam prvi put bio odvojen od porodice i rodnog grada, ali je sve leglo na svoje mesto. Branko Tamše je odličan trener, pogotovo u radu s mladim rukometašima, tako da sam dosta napredovao – ističe Rnić.
Blistavim rolama u Gorenju obezbedio je sebi mesto u reprezentaciji. U isto vreme zaintrigirao je mnoge klubove. Ponude su stizale sa raznih strana, neke i iz bundeslige gde se igra najbolji rukomet. Ipak, Rnić je u dogovoru s menadžerom odlučio da se od naredne sezone preseli samo 20 km od Velenja i to u Celje, najvećeg konkurenta svog prvog inostranog kluba.
– Kada sam odlučio da napustim Gorenje mnogi iz i oko kluba su mi sugerisali da odem bilo gde samo ne u Celje, jer s ovim klubom imaju „posebne” odnose kao što je recimo kod nas slučaj s Zvezdom i Partizanom. Međutim, profesionalac sam i odluku sam doneo glavom a ne srcem. U Celju je jedan od najboljih svetskih trenera Zvonimir Serdarušić i to je najviše uticalo da nedavno potpišem četvorogodišnji ugovor. Mislim da u ovom klubu i s ovim trenerom mogu da napravim još mnogo pomaka u igri. Takođe, Celje pravi tim koji će u naredne četiri godine pokušati da ponovi uspeh iz 2004. kada je bio evropski prvak. Srećan sam što su baš mene izabrali da budem deo tog projekta – napomenuo je Rnić.
To što mu je otac nekadašnji vrhunski rukometaš nikada nije doživljavao kao opterećenje već kao veliku prednost.
– Zaista je odlična stvar kada pored sebe imate nekog ko je prošao sve što sam ja prošao i još uvek prolazim. Saveti su uvek dobrodošli pogotovo na početku. Sada sam već odrastao čovek, razmišljam svojom glavom i sam donosim odluke. S ocem sam i otkako sam otišao u Sloveniju u svakodnevnom kontaktu ali najmanje razgovaramo o mojoj igri i karijeri – „podvlači” Rnić.
Stariji Momir je s reprezentacijom Jugoslavije osvojio zlata na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu 1984. i Svetskom prvenstvu u Švajcarskoj 1986. i bronzu na Igrama u Seulu 1988. Njegov potomak gori od želje da ostvari iste uspehe, ali najmanje zbog toga da bi se izjednačio sa ocem.
– U biti svakog igrača je želja da osvoji medalju na najvećim takmičenjima. Dodatni motiv za igranje i osvajanje odličja na olimijskim igrama i svetskim i evropskim prvenstvima nije neophodan pa ni to što je nekom iz tvoje porodice to već pošlo za rukom. Moj otac je igrao u jednoj od najboljih reprezentacija svih vremena. Pandam toj ekipi je sadašnja francuska selekcija. Mnogi smatraju da nećemo nikada ponoviti uspehe tadašnje Jugoslavije, ali ja nisam među njima. Imamo mladu ekipu i čvrsto verujem da možemo u doglednoj budućnosti da se umešamo u borbu za sami vrh svetskog rukometa – zaključuje Rnić.
-----------------------------------------------
Lična karta
Ime i prezime: Momir Rnić
Datum i mesto rođenja: 1. novembar 1987, Zrenjanin
Visina, težina: 196 cm, 97 kg
Pozicija: levi bek
Klubovi: Proleter 2004-2008, Gorenje (Slovenija) 2008-2010, Celje (Slovenija) 2010-
Reprezentacija: Srbije, debitovao za A tim 2008.
Trofeji: kadetsko zlato na EP 2004. i SP 2005, zlato na Mediteranskim igrama u 2009, titula prvaka Slovenije 2009.
------------------------------------------------
Očevi i sinovi u našem rukometu
Dvojica Momira Rnića samo su neki od primera u našem rukometu da iver ne pada daleko od klade. Očevim stopama krenuli su i Dejan Perić (otac Bogosav), Petar i Draško Nenadić (Velibor), David Rašić (Đorđe), Petar Đorđić (Zoran), Uroš Elezović (Jovica), Ognjen Jokić (Nebojša), Jožef Holpert (Jožef)...
Novo Bojičić
objavljeno: 20/06/2010
