Izvor: Sportski Žurnal, 21.Sep.2013, 07:44   (ažurirano 02.Apr.2020.)

IZ PERA DOAJENA: U očekivanju istorije

Piše: Danilo Šotra
Dočekasmo i taj istorijski trenutak. Danas predveče znaćemo da li će naša reprezentacija zauzeti sedmo mesto u Evropi, odlaskom na Svetsko prvenstvo u Španiji baciti u duboku senku brojne trofeje osvojene na najvećim svetskim takmičenjima.
(FOTO: D. Žarković)
Meč protiv Italijana, u svakom slučaju, zauzeće počasno mesto u istoriji sporta kojim smo se doskora >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << toliko ponosili!
Vidim da se dosta naših čitalaca slaže sa mišljenjem selektora Ivkovića i tvrdi kako je već samim plasmanom u četvrtfinale ostvaren veliki uspeh. S jedne strane, potpuno se slažem sa njima. Kamo lepe sreće da smo barem u još nekom segmentu života tako visoko plasirani. Gde bi nam bio kraj, skakali bi smo do Boga i natrag!
Pre nekoliko dana na ovom istom mestu, pisao sam o relativnosti života. Sve se može posmatrati iz više uglova, tako i ovaj naš rezultat u Sloveniji. Još stari Rimljani su govorili da o ukusima ne vredi diskutovati. Nekome je belo crno, naravno i obrnuto!
Poštujem sva mišljenja, ma kako oprečna bila. Zato dozvolite i meni da obrazložim zašto smatram da plasman u Sloveniji jeste istorijski, ali samo po nekim sramotnim igrama Orlića.
Razumljivo je što Dušan Ivković toliko glorifikuje svoj rad i sam odlazak na Svetsko prvenstvo izjednačuje sa takmičenjima na kojima smo zadivljavali čitav svet. Zadivljavali blistavim igrama, a ne brzim predajama kao što je slučaj sada!
Često mi prebacujete da sam pomešao vremena, zaboravio da je lako bilo igrati u onoj velikoj Jugoslaviji kada je baza bila mnogo šira.
Nema potrebe, dobro znam da je Jugoslavija odavno umrla, ali vi, dragi čitaoci, tu previđate jednu drugu činjenicu, koja verovatno daje odgovor na pitanja oko kojih se najviše sporimo.
Već dugo vremena tvrdim da je teška kriza naše košarke počela još pre desetak godina, o čemu najbolje svedoče brojni neuspesi. Svi mi dobro znamo kada je, u plamenu rata, nestala Jugoslavija. Lako je izračunati, bilo je to od prilike desetak godina pre nego što je nastala kriza o kojoj, u poslednje vreme, na žalost, s obzirom na brojne negativnosti, često pišem.
Samo da vas obavestim da je ta naša novonastala zemlja, u znatno reduciranom izdanju, ma kako se u međuvremenu smešno zvala, za tih desetak godina osvojila dva svetska prvenstva, tri evropska, olimpijsko srebro, pride i nezapaženu bronzu sa EŠ, za koju bismo sada dali sva blaga ovog sveta. Malo li je na ovu skupoću!
U to vreme Tito odavno nije bio živ, zašto njega mešate u basketaške poslove!?
Valjda je zaključak sada svima jasan. Nije za brojne neuspehe u poslednjoj deceniji kriv moj žal za prohujalim vremenima (mada ga, priznajem, ima) već činjenica da se u ovoj Zemlji u svakom pogledu tužne sudbine NE RADI NI BLIZU TAKO DOBRO KAO RANIJE. Naravno, tu prvenstveno mislim na košarku, mada ova misao ima i te kako odgovarajuću primenu u svim oblastima života.
Da vas podsetim na još jednu činjenicu.
Ova zemlja je do sada, od 1950. godine, propustila samo jedno svetsko prvenstvo, 1958. u Čileu. Naravno, zbog sankcija i ono 1994. u Kanadi. Sigurno smo među nekoliko zemalja sa najviše učešća na svetskim smotrama. Zbog svega toga mi nemojte zameriti što istorijske floskule čoveka čiju stručnost, kao i ceo svet, neobično cenim, smatram običnim bajkama za malu decu. Kod nas matorih takva štiva odavno ne prolaze.
Manimo se ćorava posla, za razmatranje istorije biće dosta vremena, mobilišimo sve snage za neočekivanog rivala u borbi za toliko obožavanu sedmu poziciju. Nećemo  lako zaboraviti sva ova poniženja, ali će, kao kocka šećera u toni žuči, makar malo ublažiti gorak ukus!
Italija svakako nije protivnik koji se ne može pobediti, ali je veliko pitanje da li naši momci imaju snage da po treći put na ovom Prvenstvu savladaju sopstvenu ćud? Kao što sam doskora očekivao medalju, sada verujem da Orlovi mogu na put u Španiju. Ali, valjda ovog puta neću pogrešiti.

Nastavak na Sportski Žurnal...