Izvor: Dzungla.org, 07.Jul.2013, 10:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hadžibegić: Još sam ponosni kapiten Jugoslavije!
BIO je poslednji kapiten reprezentacije SFR Jugoslavije. Faruk Hadžibegić je s trakom na ruci predvodio našu selekciju u prijateljskom meču s Holandijom, koju smo 25. marta 1992. godine izgubili sa 2:0. A onda je došao rat. I ostaci stare Jugoslavije su se raspali, a sa njima i nekada moćna fudbalska reprezentacija. Hadžibegić je bio kapiten i na Svetskom prvenstvu u Italiji 1990. godine, kada smo pod komandom >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << Ivice Osima osvojili peto mesto na planeti. A sećanje na „čizmu“ prožima i tuga i radost. Tuga jer smo izgubili posle izvođenja penala od Argentine u četvrtfinalu Mundijala, iako smo nadigrali četu Dijega Maradone, a radost jer smo ipak ostvarili sjajan rezultat. U toj čuvenoj utakmici, Hadžibegić nije iskoristio jedan od penal za „plave“ i zato pitanje: sanjate li ponekad golmana „gaučosa“ Andonija Goikočeu? – Ne – kao iz topa će Hadžibegić. – I promašaji su sastavni deo fudbala. Ali nikada niste promašivali s bele tačke? – Pre i posle tog Mundijala nisam, ali mi je prvo golman Kolumbije Rene Igita odbranio šut s 11 metara, a nisam pogodio mrežu ni protiv Argentine. A obično sam bio miran i precizan… Na tom meču je i Piksi promašio, iako je i on uglavnom bio neumoljiv. Bude li vam sećanja emocije? – Bio sam ponosni kapiten Jugoslavije. Bio i ostao – čvrstim glasom zbori Hadžibegić. – Meni je mnogo veći žal što se ta ekipa raspala. Bila je to grupa od četrdesetak ljudi, s njima sam rastao, živeo, sazrevao… Ta sećanja niko ne može da mi oduzme. Postoji li i danas bar telefonska veza? – Naravno, sa 80 odsto bivših saigrača se čujem. Ne stalno i često, ali kontakt nismo prekinuli. Neke viđam na pojedinim događajima, a i pratimo jedni druge. Plašt zaborava nismo ogrnuli, niti ćemo. Čini se da nostalgija odzvanja iz svake vaše reči?TRI TRENERSKE DIPLOME FARUK ima tri trenerske diplome. U Beogradu je stekao kod profesora dr Veljka Aleksića, zaslužio ju je i u BiH, a ima i profi licencu UEFA. – Naša škola je ipak najbolja. Sećam se, na mom diplomskom u Beogradu, u prvom redu su sedeli pokojni Miljan Miljanić i Bata Bulatović, pa moji veliki prijatelji Dejo Savićević i dr Gagi Vukotić. Imao sam veću tremu od njih nego od profesora. I tvrdim da imamo sjajne trenere, a mana im je što u odnosu na svet imaju previše karaktera, a manjak diplomatije. – Da, priznajem da su me uvek emocije vodile i da sam voleo Jugoslaviju. Igrao sam za reprezentaciju svim srcem. Kažem, bila su to lepa vremena, imali smo sjajne ekipe, ali i još bolje ljude. I ponoviću, niko mi ne može oduzeti sećanje na to vreme, naše radosti, tuge, uspehe koje smo proslavljali zajednički, kada nas je vodilo srce a ne novac, biznis… Da se vratimo u stvarnost, šta sada radi Hadžibegić? – Odmara se – odzvanja smeh s druge strane „žice“. – Želeo sam predah od svega, ćerka mi se udala, pa je stigao unuk s kojim provodim najviše vremena. Sada sam spreman da ponovo prionem na posao, trenerski zov je sve jači u meni. Ima li ponuda? – Kada nisam bio zainteresovan, bilo ih je, iz Španije, Turske, Kine… Neke sam i odbio, ali sada je velika potražnja, a mala ponuda. Ako nisi „u krugu“ i otvoren za razgovore i sve destinacije, nekako te brzo zaborave. Da me ne bi zaboravili rešio sam da se vratim. Verujem, uskoro. Pratite li fudbalska zbivanja? – Šta bih drugo radio. Pogotovo pratim selekcije iz stare Jugoslavije. Bosna i Hercegovina igra odlično, a Safet Sušić je sjajno ukomponovo ekipu. Retko je u fudbalu da je reprezentacija toliko jača od lige, ali Pape stvarno dobro radi. s druge strane, prilično sam razočaran onim što ostali pružaju…LIČNA KARTARođen: 7. oktobra 1957. u Sarajevu SENIORSKA KARIJERA 1976-1985. Sarajevo 241 (25) 1985-1987. Betis 75 (8) 1987-1994. Sošo 242 (16) 1994-1995. Tuluz 8 (0) REPREZENTACIJA1982-1992. Jugoslavija 61 (6) TRENERSKA KARIJERA: Sošo, reprezentacija BiH, Betis, Troa, Gaziantep, Dijarbakir, Denizli, Kamois Nirotas, Dižon, Bastija, Arl-Avinjon. Mislite i na Srbiju? – Iskren da budem, imam zaista visoko mišljenje o reprezentaciji Srbije i nisam očekivao da će tako brzo ispasti iz trke. Verovao sam čak da je bliža prvom nego drugom mestu u grupi. Ne znam šta se događalo pa ne mogu da imam neki ozbiljniji komentar, ali ima jedan savet: imate kvalitet i ne smete zapasti u apatiju. Radom mnogo toga može da se postigne. Od koga ste kao trener najviše naučili? – Ivica Osim je moj mentor. Sjajan trener, još bolji čovek. I danas posle neke utakmice ga pozovem telefonom pa se ispričamo, analiziramo… A drugi je Visente del Boske. Znam ga odavno, još dok sam igrao u Španiji. Prijatelji smo, često smo na vezi i nedavno sam bio njegov gost na utakmici Francuska – Španija. Planirate li uskoro do Beograda? – Imam mnogo prijatelja u Beogradu i dolazio sam nekoliko puta u poslednje vreme. Bio sam na sahrani Miljana Miljanića, koji je bio gromada, a dolazio sam i kao predavač po pozivu mog prijatelja Dušana Savića. Tada sam boravio u Staroj Pazovi, oduševljen sam, takvo zdanje ima malo ko u Evropi. Nadam se da će me put uskoro opet navesti u Beograd, koji je uvek u mom srcu. Faruk Hadžibegić, romantičar i nostalgičar. OpširnijeVečernje Novosti
.jpg)
