Izvor: Politika, 13.Dec.2013, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gubimo vreme gledajući u – juče
Predsednik Stručnog odbora FSS je pre dolaska na tu dužnost mislio da su u savezu protiv promena, a posle godinu dana je zaključio da to koči „neko iz sivila” uz obrazloženje da „ne treba da se menja preko noći”
Kao predstavnici Srbije naši fudbaleri su igrali samo na jednom velikom takmičenju – Svetskom prvenstvu 2010. u Južnoj Africi. Sem pobede protiv Nemačke (1:0) druge radosti za nas tamo nije bilo, pošto nisu, što se kaže, „prošli grupu”.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Naša reprezentacija se nije probila na evropska prvenstva 2008. i 2012, a neće je biti ni naredne godine na Svetskom prvenstvu u Brazilu. Klubovi nam igraju sporedne uloge u Uefinim takmičenjima.
Imamo Trenersku organizaciju i Stručni odbor FSS. Do sada njihov uticaj, blago rečeno, nije bio bog zna kakav. Možda i zato što ne primaju ni dinar za to što rade, a kod nas se, izgleda, ozbiljno uzimaju u obzir samo oni koji dobro naplaćuju svoje usluge, ili bar mi tako shvatamo profesionalizam.
Sada je na dnevnom redu izbor za selektora. To je prilika da se okrene drugi list, jer ovako kako se do sada radilo uspeh može da dođe samo slučajno. Jedan od onih koji se zalažu za drugačiji pristup je predsednik Stručnog odbora FSS Branko Babić
Šta to novo predlaže Stručni odbor?
Naš osnovni postulat je da ne treba da se gleda u juče, jer to samo uzima vreme, a ne donosi nikakvu korist. Moramo da se okrenemo onome što od nas zahteva – sutra.
Koji bi bio prvi korak na tom novom putu?
Suština je da kroz viziju i ciljeve, zadate kao deo koji će voditi struka, FSS da autonomiju Stručnom odboru i Trenerskoj organizaciji. Oni treba da vode kompletno struku i da za taj posao odgovaraju.
Kako bi to izgledalo na delu?
Prva stvar je da se napravi sistem u kojem će svaki segment FSS imati svoju organizaciju i znalce svog posla, a u isto vreme i obavezu da dovedu do rezultata o kojima stalno pričamo.
Od čega treba da se počne u tom sistemu?
Od nauke! U tom sistemu moraju da se uspostave kriterijumi, koje treba da ispunjavaju treneri, selektori, igrači... Sadašnje rukovodstvo Trenerske organizacije i Stručni odbor ne da su otvoreni za nauku, nego insistiramo da joj se naš fudbal približi. Ona je u vrhunskom fudbalu toliko da mi to ovde još ne možemo da pojmimo.
Kakvim fudbalskim stručnjacima treba da raspolažemo?
Imamo instruktore, trenere i operativce na terenu koji kroz selekciju i stručni rad treba da donesu taj željeni rezultat, a to je – dobar igrač. Moramo što pre da uvedemo naučni pristup identifikaciji talenata. Tako se danas radi u svetu.
Imamo li nešto svoje na šta možemo da se oslonimo?
Specifični su nam mentalitet i smisao za igru. Fudbal se zasniva na svojevrsnoj prevari, jer treba nadmudriti protivnika, zavarati ga, napraviti fintu, dakle varku, a to je ono što imaju Južnoamerikanci, Afrikanci, a i mi, Balkanci. Međutim, taj talenat je samo jedan od elemenata da se dobije viza za ulazak u visoki svet fudbala. Ta razlika jeste kvalitet, ali ga moramo kanalisati da dobijemo rezultat, a ne zabavu.
Da li to zavisi od toga ko nam je selektor?
Savez nigde u svetu ne vode ljudi koji su stručnjaci za fudbal. Zato postoje stručni odbori koji dobiju zadatak da dostave rukovodstvu svoje mišljenje. A, ako Izvršni odbor saveza zatraži, i da iznesu svoj stav o pojedinim kandidatima. Ali, to nije za javnost. Konkretno, mi ne treba da kažemo ime i prezime novog selektora, nego da damo kriterijume koje treba da ispunjava onaj koga će savez da postavi na to mesto. I to treba da važi od najmlađih kategorija do A reprezentacije.
U poslednje vreme naše mlađe selekcije postižu dobre rezultate...
Kad je u pitanju struka mogu da se detektuju problemi, da se rešavaju dobrom organizacijom i kriterijumima, ali to neće da da rezultate, ako se ne reši osnovni problem u našem fudbalu, a to je da treneri mlađih kategorija dobiju status koji zaslužuju, jer oni otkrivaju i stvaraju igrače. Na žalost, sada rade u destimulativnim uslovima. A ima i slučajeva da s decom rade treneri koji to, u stvari, nisu.
Šta nedostaje?
Prvo, javnost ne zna ko su ti treneri koji su trenirali fudbalere koji su osvojili ove godine evropsko prvenstvo, a svi se kite tim rezultatima. Dakle, kroz tu titulu treba da se afirmišu i treneri, jer je ona plod timskog rada. Drugo, u klubovima se vrlo malo trude da im obezbede dobre uslove za rad. I, treće, finansijski su potcenjeni, pa im plata kasni mesecima, a negde čak i godinama. Zato se događa da se vezuju za roditelje, pa ne igraju najdarovitija deca.
Na koga bismo mogli da se ugledamo?
Belgijski savez je pre 10 godina napravio analizu stanja u svom fudbalu. Prilikom donošenja odluke maksimalno su uključili trenersku struku i kroz sistemsku organizaciju i usvojili ono na čemu sada insistiramo. Posle osam godina počeli su da stižu rezultati. Za tako nešto i jeste potrebno da prođu otprilike dve generacije mladih igrača.
Šta nas sprečava da krenemo tim putem?
Pre nego što sam došao na ovu dužnost mislio sam da su u savezu nezainteresovani za ovo. Posle godinu dana sam promenio mišljenje. Oni žele promene, međutim, niz loših stvari iz prošlosti, uticaj klubova i drugi problemi onemogućavaju radikalne poteze. Objašnjenje je – ne može preko noći. Voleo bih da neko iz te pozadine, iz tog sivila, kaže zašto da se ne menja?! Vreme radi protiv nas.
---------------------------------------
Savez treba da ulaže u darovite trenere
Branko Babić navodi primer planskog rada na stvaranju selektora:
– Kad se proceni da je neko darovit za trenera savez treba sve da učini da se taj mladi stručnjak razvija kako treba. Da ga, između ostalog, pošalje u inostranstvo, ali u one timove, čija igra odgovara i njegovom stilu razmišljanja i našem fudbalu. Mnogi treneri na početku karijere nemaju viziju šta treba da rade i gde. Nije dovoljno da je neko bio veliki igrač, jer su to dva potpuno različita posla. Zbog toga smo već potrošili mnogo perspektivnih trenera, jer su nepripremljeni ušli u to.
I. Cvetković
objavljeno: 14.12.2013.
