Izvor: Politika, 22.Jan.2013, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobitnik „Politikine” nagrade u Montevideu
Dragomir Tošić 1928. za svoj maturantski rad dobio prvu nagradu našeg lista, a 1930. bio u našoj reprezentaciji na Prvom svetskom prvenstvu u fudbalu
U našem listu je 1. avgusta 1928. objavljen tekst „Mladost bez ideala slaba je nada svome narodu”. Bio je to, kako je objašnjeno u podnaslovu, „maturantski zadatak g. Dragomira Tošića, koji je na konkursu „Politike” nagrađen prvom nagradom.
Dve godine kasnije Dragomir Tošić je bio među 17 fudbalera, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji su krenuli na kraj sveta na Prvo svetsko prvenstvo. Išli su u Montevideo vođeni idealom da osvetlaju obraz našoj zemlji.
Dragomir Tošić se ponovo latio pera. Ovoga puta je javljao svojim roditeljima šta se dešava na putu i u dalekoj Južnoj Americi, jer su posle šampionata u Urugvaju naši fudbaleri gostovali u Riju i Buenos Airesu.
Od njegovih pisama je sačuvano samo jedno. Ostala su nestala kada je 6. aprila 1941. bomba iz Luftvafeovog aviona pogodila kuću u Katanićevoj 6 u Beogradu.
U biografiji Dragomira Tošića, koju je napisala i nedavno sama izdala Milica Tošić, supruga njegovog sina Tihoslava, ono je celo objavljeno. Napisano je u Montevideu, 9. jula 1930, u 6 sati po podne, na memorandumu hotela u kojem je bila smeštena naša ekspedicija. Po njemu se zove i cela knjiga: „Jedno pismo, jedan život...”
Tošić jenajpre javio svom ocukako je protekao put do ukrcavanja na brod:„Od Beograda do Marselja smo sjajno putovali: dobijali smo po 250 dinara dnevno za hranu i ostalo i naravno II klasu. Preko austrijske i švajcarske granice smo vrlo lako prošli, bez ikakvih pregleda. U Ženevi smo menjali voz i tamo smo ručali. U Marselj smo stigli 19 juna u 10 huveče. Odmah smo otišli u hotel „Victoria” , večerali, pa na spavanje. Sutradan smo se u podne već ukrcali na „Floridu”, veliki brod „Francuske linije” koji je 148 m dug, 20 m širok, ima 14.000 tona, mašine mu imaju 9.000 HS (konjskih snaga), a ide brzinom od 30 km na sat. Kabine su nam bile zgodne i čiste, a hrana naročito dobra.”
Naveo je i kakav je bio jelovnik, što najčešće zanima svaku majku: „Ručak: 1) Horsd`oeuvres – tu ima salame, šunke, sardine, putera, krastavaca, itd; 2) zatim neki „legumes”, onda 3) neko pečenje sa salatom, zatim kolač ili sladoled, sir i voće (banane, jabuke, kruške, pomorandže, badem, orasi, mandarine, itd). Ručak je uvek u 11 h. U 3 hje već užina i to čaj, čokolada ili kafa sa mlekom, biskvit, dvopek sa marmeladom i slatkim od pomorandže. Uveče u 7 hje večera, koju sam naročito voleo, jer je svako drugo veče bila riba sa majonezom. Uveče u salonu imamo radio, a isto tako uvek za vreme jela svira u trpezariji radio.”
Dan na brodu je ovako izgledao: „Ujutru rano, u 6:30 h, ustajemo kada treniramo. Izađemo na krov, pa treniramo laku atletiku jedan sat, zatim na kupanje, pa u devet sati doručkujemo. Preko dana čitamo, igramo karata, šaha. Ja sam postao prvak „šahovskog turnira” sa 14 pobeda i jednim porazom i time dobijam prvu nagradu koja će biti neka medalja ili u novcu. Inače nam je vreme jako brzo prošlo”.
Poseban događaj je bio prelazak na južnu Zemljinu poluloptu: „Na ekvatoru smo bili 30. juna. Postoji običaj da se putnici, koji prvi put prelaze okean – krste na brodu. Napravi se jedan bazen, a onda, uz muziku, sve „novajlije”, prvo brica obrija jednim drvenim brijačem ogromnih dimenzija (ima kod nas na vašaru), pa ga onda bace u bazen.”
Tošić ponosno javlja roditeljima sledeće:
„Što se tiče morske bolesti, tu sam se, preko očekivanja, sjajno držao. Istina prave okeanske bure nismo nikako imali, ali more samo u ovo doba nije nikada potpuno mirno.”
Ipak: „Povraćao sam svega dva puta: prvi put sam pokvario stomak bananama i pomorandžama. Drugi put je bilo od mora i to između Rio de
Žaneira i Montevidea. Oba puta je procedura trajala po 10 minuta, posle toga malo glavobolje i ništa više.”
A onda za oca i malo „zemljopisa”: „Da ti, redom, napišem kako smo sve išli, pa ti na globusu ili nekoj karti, nađi našu putanju kojom smo išli. Dakle: Marselj – Barcelona –Almeria (Barcelona i Almeria su u Španiji) – Gibraltar – Las Palmas (Kanarska ostrva) – Rio de Žaneiro – Montevideo. Najduža etapa je bila Las Palmas – Rio de Žaneiro, koja je trajala 10 dana između neba i vode. Viđali smo često delfine i svega 4-5 ajkula. Oko ekvatora imali smo strašne kiše, koje su malo ublažile užasnu vrućinu, koja vlada u ekvatorijalnoj zoni.”
Dolazak na odredište je izgledao ovako: „U Montevideo smo stigli 8. jula u 2 sata po podne. Dočekala nas je naša kolonija sa tamburaškim zborom i horom. Odseli smo u „HoteldesAnglais”. S nama su zajedno u hotelu „Sjedinjene Američke Države” i „Čile”.”
Tošić je, za svaki slučaj, posla i sastave grupa:
„1) grupa: Brazilija, Jugoslavija i Bolivija, 2) grupa: Paragvaj, Amerika (severna), Belgija, 3) grupa: Urugvaj, Rumunija, Čile, Peru, 4) Argentina, Meksiko, Francuska”. Pritom je podvukao Braziliju, Urugvaj i Argentinu da bi istakao ko su „favoriti za prvo mesto”.
Što se naše reprezentacije tiče napisao je ovo: „14. jula igramo sa Brazilijom, a 17. jula sa Bolivijom. Ako ih pobedimo, idemo dalje u polufinale, ali za to imamo malo izgleda.”
Na sreću, ispalo je drugačije. „Beli orlovi” su načinili senzaciju pobedivši Brazil (2:1), a uspehom protiv Bolivije (4:0) ušli su u polufinale, gde su izgubili od Urugvaja (6:1).
I jedan važan podatak za primaoca:
„Ovo pismo ću ti poslati lađom, a iduće ću ti poslati avionom i ono će, pre stići, jer avionom treba do Beograda 8 dana.”
----------------------------------------------
Sastav ekspedicije u Montevideu
Na Svetskom prvenstvu u Montevideu bili su Milovan Jakšić, Milutin Ivković, Branislav Hrnjiček (Soko), Blagoje Marjanović, Aleksandar Tirnanić, inž. Milorad Arsenijević, Đorđe Vujadinović, Dragoslav Mihailović, Dragutin Najdanović, Dragomir Tošić, Milan Stojanović (BSK), Momčilo Đokić, Teofilo Spasojević (Jugoslavija), Božidar Marković (Vojvodina) i iz francuskih klubova Ivan Bek, Ljubiša Stefanović (Set) i Branislav Sekulić (Klub fransez). Savezni kapiten je bio arh. Boško Simonović, a u vođstvu puta su bili potpredsednik Jugoslovenskog nogometnog saveza dr Kosta Hadži i međunarodni sekretar dr Mihailo Andrejević. S njima je, kao jedini novinar iz naše zemlje, putovao urednik Sportske rubrike „Politike” Borivoje Jovanović.
I. C.
objavljeno: 22.01.2013.
Pogledaj vesti o: Svetsko prvenstvo
