Izvor: RTS, 16.Jul.2012, 16:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dan kada je Marakana zanemela
Na današnji dan pre 62 godine na brazilskoj Marakani je bilo više od 200.000 ljudi, ali jedini zvuk koji se čuo bila je radost fudbalera Urugvaja koji su u odlučujućem meču Svetskog prvenstva 1950. godine savladali „karioke" sa 2:1.
Kada je tog dana 1950. godine Alsides Edgardo Điđija postigao drugi gol za Urugvaj na meču protiv Brazila koji je odlučivao pitanje Svetskog šampiona, 200.000 duša >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << koje su se skupile na Marakani u Rio de Žaneiru nije ispustilo niti jedan glas.
Izveštači sa legendarne utakmice rekli su da je na prepunom stadionu u tom trenutku mogao da se čuje komarac kako zuji. Pogodak Điđija doveo je 11 minuta pred kraj utakmice Urugvaj u vođstvo od 2:1.
Taj rezultat značio je da će ova zemlja osvojiti drugu titulu Svetskog šampiona. Do kraja utakmice „karioke" nisu uspele da spreče iznenađenje. Glasna tišina sa Marakane se nakon poslednjeg sudijskog zvižduka pretvorila prvo u prigušeni plač, a zatim u ridanje koje je paralo uši. Trofej koji je tada nosio naziv prvog čoveka Fife, Žila Rimea, došao je u ruku autsajdera.
I dan danas 16. jul 1950. godine smatra se jednim od najtežih dana u istoriji Brazila, dan kada je njihova reprezentacija, na sred Marakane izgubila meč za titulu Svetskog šampiona od Urugvaja.
Svetsko prvenstvo 1950. godine bilo je prvo posle Drugog svetskog rata i organizovalo se u Brazilu, jer je Evropa još bila u ruševinama posle velikog sukoba. To je takođe bilo i prvi put da se nisu igrali mečevi polufinala i finala, već su čudnim sistemom takmičenja međusobni mečevi odlučivali o svetskom prvaku.
Na kraju je ostalo da pitanje šampiona reši meč između Brazila i Urugvaja. Zanimljivo je da je Brazilu bio dovoljan i remi da obezbedi prvo mesto, dok je Urugvaj samo pobedom mogao da dođe do titule svetskog prvaka.
Niko nije dovodio u sumnju trijumf „karioka" nad Urugvajem, a slavljenička atmosfera u brazilskim gradovima počela je nekoliko dana ranije. Koliko su Brazilci bili uvereni u trijumf svog tima najbolje govori naslovna strana lokalnih novina O Mundo koje su na dan finala na naslovnoj strani ispod slike brazilske reprezentacije napisale: „Ovo su svetski šampioni".
Tada je kapiten Urugvaja Obdulio Varela pokupovao veliki broj primeraka novina, pokazao ih saigračima, a zatim ih naterao da uriniraju po njima.
Zanimljivo je da je Varela čak i sastavio taktiku za ovaj meč. Selektor Urugvaja Huan Lopez je objašnjavao igračima da se moćnim Brazilcima mogu suprotstviti samo defanzivnom taktikom. Kada je napustio svlačionicu kapiten je održao govor saigračima.
„Huanuto (selektor Lopez) je dobar čovek, ali danas greši. Ako igramo defanzivno protiv Brazila, doživećemo isto što i Španija ili Švedska (Brazil je dobio Španiju sa 6:1 i Švedsku sa 7:1)", rekao je Varela koji je od saigrača tražio da igraju hrabro.
Njegova rečenica je ušla u fudbalsku istoriju: „Momci, autsajderi ne igraju. Idemo da započnemo šou".
Kasnije, prema priznanju ostalih urugvajskih reprezentativaca, vatreni govor kapitena je bio jedan od najbitnijih činilaca koji su pomogli ekipi da se suoče sa moćnim protivnikom i strašnom atmosferom na punom stadionu.
Koliko je Varela bio zaslužan za trijumf Urugvaja videlo se tek kada je meč počeo. Celo prvo poluvreme Brazil je napadao, ali Urugvaj je uspeo smireno da odoleva. Ipak, početkom drugog poluvremena Friaka je uspeo da probije odbranu protivnika i dovede Brazil u vođstvo od 1:0.
Zaglušujuću buku napravilo je više od 200.000 ljudi na stadionu, i svi uslovi da se igra Urugvaja raspadne su postignuti. Onda je Varela, videvši da su saigrači uzdrmani, protestovao kod sudije traživši da svira ofsajd. Varela je ovo uradio svesno, jer dok je stigao prevodilac i dok se cela rasprava završila publika se već stišala, a njegovi saigrači su povratili smirenost.
Kada su se svi vratili na teren Varela je saigračima uzviknuo: „Sad je vreme da pobedimo!".
U tom trenutku stvari se menjaju na terenu. Urugvaj preuzima kontrolu igre i počinje da napada, a „karioke" se prvi put na turniru brane. Imajući u vidu da defanziva nije bila prirodna za tako moćnu ekipu, Brazil popušta u 66. minutu kada Šiafinjo daje izjednačujući pogodak.
Tada je Urugvaju falio još samo jedan gol za trofej. On je pao u 77. minutu kada je Alsides Edgardo Đađija uspeo da zatrese mrežu „karioka" i dovede Urugvaj u prednost od 2:1.
Kakav šok je usledio na Marakani najbolje govore reči tadašnjeg predsednika FIFA Žila Rimea koji je rekao: „Tišina je bila morbidna, teška da se podnese. Stotine hiljada ljudi koji su do tada pravili zaglušujuću buku sada su stajali nemi, ne verujući da će izgubiti pehar za koji su smatrali da im pripada".
Zanimljivo je i da je sam Rime bio u čudu jer je nekoliko dana ranije, spremajući se da uruči trofej pobedniku, već spremio govor na portugalskom, smatrajući da će šampion biti Brazil.
Čak su i organizatori spremili medalje na kojima su već bila utisnuta imena igrača, koje su posle pobede Urugvaja bačene. Brazilci su nekoliko dana ranije komponovali i pobedničku pesmu pod nazivom „Brazilski pobednici", koja nikad posle toga nije zaživela.
Brazilski mediji su odbili da poveruju da je njihova reprezentacija izgubila, a jedan od najpoznatijih radio komentatora tog vremena Ari Baroso čak je otišao u penziju (samo privremeno). Nikada nije zabeleženo koliko je tačno samoubistava bilo posle poraza od Urugvaja, ali nikada nije bilo više nego tada.
Kakav je uticaj imao taj poraz najbolje govori činjenica da skoro cela ta generacija brazilskih fudbalera koji su nastupali na Mundijalu penzionisana, osim nekoliko igrača koji nisu dobijali šansu. Brazil, koji je do tada igrao u pretežno beloj opremi promenio je boje, i tada je dobio prepoznatljivu žuto-plavu varijantu.
Posle pobede Urugvaja u fudbalskom žargonu pojavio se i izraz „Marakanaco" koji se koristio da opiše situaciju u kojoj autsajder pobedi favorita.
Tek posle tog perioda Brazil je uspeo da se oporavi od strašnog poraza i da postane najbolja fudbalska zemlja na planeti.
