Izvor: B92, 06.Sep.2019, 09:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crnogorsko-nemačka noćna mora
Kako je krenulo svetsko prvenstvo, očekvalo se da prvi deo bude izuzetno zaboravan, ali su se neke ekipe pobrinule da imamo o čemu da pišemo i pričamo.
Ko je razočarao, ko je iznenadio, šta kaže statistika, da li je Srbija sada prvi favorit za osvajanje...
Mnogo pitanja, ali i mnogo odgovara na brojne teme koje su bile aktuelne tokom prvih šest dana Mundobasketa.
Ekipe koje su bile jasni favoriti u svojim grupama uglavnom su odradile posao i >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bez većih problema se plasirale u grupnu fazu.
Neke reprezentacije prijatno su iznenadile - što igrom što rezultatom - dok su neke ekipe od kojih se nije mnogo toga očekivalo uspele da ostave izuzetno loš utisak.
Kanada i Crna Gora sigurno nisu bile u prednosti nad rivalima za potencijalni prolazak u drugu grupnu fazu pred početak turnira, ali se očekivalo da pruže otpor - što se nije desilo.
Najzanimljivije je definitivno bilo u Grupi E, gde je Turska umalo uzela skalp Sjedinjenim Američkim Državama, a onda doživela (ne)očekivan poraz od Češke.
Takođe neočekivano bilo je veliko mučenje Grčke, pogotovo posle "gaženja" Crne Gore u prvom meču na prvenstvu, ali najnegativniji utisak definitivno su ostavili Nemci.
U Grupi A u narednu fazu je prošla Poljska, od koje se to i očekivalo, ali i Veneceula kojoj su analitičari pred početak davali manje šanse nego domaćinu Kini.
Njihov uspeh je svakako veliki, ali je možda bio i malo "prenaduvan" zbog toga što je ostvaren protiv iznadprosečne Kine, nedaleko kvalitetom od Venecuele i reprezentacijom sa ogromnim pritiskom igranja kod kuće.
Jedno od najprijatnijih iznenađenja turnira je Hesler Gilent, 32-godišnji plejmejker koji nikada nije igrao ni za jedan ozbiljan tim, a na prvenstvu je do sada beležio 16 poena i 7,7 asistencija po meču.
Za Poljsku se priča da su prijatno iznenadili, što i jeste tako, ali uz njihove rezultate u obzir moramo uzeti kvalitet ostalih reprezentacija u grupi, Grupi A koja je bez premca bila najgora na prvenstvu.
Poljska i (najverovatnije ne) Venecuela su potencijalni rivali Srbije u četvrtfinalu Mundobasketa, pošto se grupa u kojoj su "orlovi" ukršta sa grupom u kojoj su još Argentina i Rusija.
Gledajući do sada prikazano - Argentina bi trebalo da bude prvoplasirana, dok će se za drugo mesto boriti Poljaci i oslabljeni Rusi. Ali, otom-potom.
Verovatno druga najgora grupa na prvenstvu i grupa koja je po prikazanom najmanje pokazala.
Argentinci su zasluženo bili prvi i na kraju samo uz manji problem protiv Rusa uspeli da dođu do 3/3. "Gaučosi" su dosta osciriali i najviše se oslanjali na vremešnog Luisa Skolu i Fakunda Kampasa.
Problem za njih, koji apsolutno mora da se otkloni, su slabe partije Luke Vildose i Nika Laprovitole, koji su šutirali svega 29, odnosno 34 odsto iz igre.
Od Rusa se nije mnogo očekivalo pred početak prvenstva, pogotovo posle otkaza Alekseja Šveda, pa Rusi nisu mnogo ni pokazali. Jedna od svetlijih tačaka "zbornaje" je ta da su treći po broju asistiranih koševa sa 79 odsto, iza Srbije (82&) i Španije (81%).
Glavni igrač i igrač sa najvećom minutažom u timu Sergeja Bazareviča bio je Andre Voroncevič, vremešni as CSKA iz Moskve koji igra više minuta po meču na Mundobasketu nego što je u CSKA prošle sezone za deset utakmica.
Kod Rusa je značajno podbacio Sergej Karasjov, od kojeg su pojedini očekivali da bude "prvo sviralo", a koji je u prva tri meča igrao svega 15 minuta po meču i beležio 5,7 poena.
Kao što je napomenuto, jedna od ove dve reprezentacije bi mogla da bude rival Srbije u četvrtfinalu. Ako zaključimo da će u novoformiranoj grupi Argentina biti prva, Srbija bi kao drugoplasirana imala najveći problem igrajući sa njima, dok bi protiv Rusije ili Poljske imala sigurno lakši posao nego protiv, na primer, Italije.
Grupa u kojima su Španci opravdali očekivanja gledajući rezultate, ali nikako gledajući njihovu igru. Od sjaja do očaja izgledala je "furija", a sada po završetku prvog dela prvenstva stvorili su im se i novi problemi u vidu povreda Fernandesa i Ljulja.
Loša igra, problemi sa povredama, kvalitet koji nije na nekadašnjem nivou... Verovatno biste pomislili da je Srbija sigurna u drugoj fazi prvenstva? Nikako.
Serđo Skariolo i njegovi izabranici će biti sve samo ne lak zadatak - za Srbiju, ali i za sve ekipe do kraja Mundobasketa, a to ćemo moći da vidimo već u nedelju kada se "furija" sastaje sa "orlovima".
Borba za drugo mesto Grupe C bila je "paklena". U prvom meču, meču koji nije morao ni o čemu da odlujučuje, Iran je kontrolisao utakmicu protiv Portorika i vodio 17 razlike početkom četvrte četvrtine.
Vodio je Iran, a onda je nestvarni Uertas ušao u ritam u kakav možda nije tokom cele karijere. Portoriko je pobedio, izgubio od Španije, a onda u meču odluke uspeo da nadigra i Tunis.
Portorikanci nemaju Aroja i Bareu kao donedavno i sigurno je da neće predstavljati problem Srbiji, ali imaju dobru timsku igru i neke perfidno dobre pojedince. Oni bi se, donekle, mogli smatrati jednim od prijatnijih iznenađenja turnira.
Srbija i Italija su opravdali očekivanja i lako prošli dalje iz Grupe D, a Angolu i Filipine ne treba trošiti reči.
Grupa koju je verovatno bilo najlakše predvideti pred njen početak ispostavila se takvom, a Srbija je u njoj odigrala tri odlična meča. Tri meča u kojima je potrebno konstatovati da su "orlovi" bili dobri, ali ih ne treba uzimati kao merodavne u pričama o favoritima za zlatnu medalju.
Znalo se da će izabranici Aleksandra Đorđevića igrati dobro od samog starta. Skup toliko kvalitetnih igrača koji je deo potencijala pokazao i tokom pripremnih mečeva nije mogao odjednom da se "raspadne", pogotovo ne protiv ekipa dosta nižeg kalibra.
Druga grupna faza, tj. novoformirana Grupa J (Srbija, Španija, Portoriko, Italija) biće veoma bitna za našu reprezentaciju s obzirom da će plasman u njoj - koji će najverovatnije isključivo zavisiti od meča sa "furijom" - odlučiti dalji tok takmičenja.
Ukoliko Srbija pobedi Španiju, a ta reprezentacija ne dopusti iznenađenje Italijanima, imaće "otvoren" put do finala u kojem neće morati da u polufinalu igra sa SAD (ukoliko SAD ne kiksne protiv Grčke).
Koliko god pojedinci pričali da su SAD ranjive, slabije od Srbije i pobedive - bilo bi neodgovorno i pretenciozno reći da bi bilo kakav okršaj sa njima pre finala mogao da predstavlja pozitivnu stvar.
Srbija je pokazala mnogo toga dobrog i malo toga lošeg u prva tri meča. Da ima stvari koje mogu da budu bolje - ima. Ali, kako to biva na svakom prvenstvu, kako vreme prolazi tako se i forma diže, što definitivno očekujemo.
Tragičar prvenstva je definitivno, bez ikakvog pogovora, reprezentacija Turske. Svima je poznat način na koji su Turci izgubili dobijen meč protiv Amerikanaca i time potpuno psihološki potonuli, te izgubili meč odluke od Češke.
Izuzetno je nezahvalno pričati o tome, ali šanse su velike da bi Turska pobedila Češku u toj utakmici da su od SAD doživeli rutinski poraz - iako su Česi odigrali vrhunski meč i zasluženo došli do pobede.
U košarci, kao i u sportu generalno, primeri toga što se dogodilo Turskoj su bezbrojni, a ekipa Ufuka Saridže će sigurno dugo pamtiti ovo prvenstvo.
Amerikanci nisu briljirali ni protiv Češke, a još manje protiv Turske. U prvom meču protiv Čeha izgledalo je kao da je trema "pojela" izabranike Grega Popoviča, dok je u drugom najveći problem bio problem sa adaptacijom na zonsku odbranu Turske.
Ono što je možda i najveći problem ove selekcije SAD je limitiranost koju poseduje svaki igrač i jasan nedostatak igrača koji može "sam" da dobije utakmicu, nedostatak nečega što je ekipe najjače selekcije svih vremena uvek krasilo.
Potencijal koji Amerikanci poseduje je i dalje vredan prvog favorita Mundobasketa i iako ga do sada nisu pokazali suludo je očekivati da za tako nešto nema šanse do kraja prvenstva, u narednih pet utakmica (ako dođu do finala).
Odakle početi...
Nekima veliko, nekima manje iznenađenje napravio je Brazil sa maksimalnim učinkom u Grupi F. Izabranici Aca Petrovića nisu briljirali u prvom meču protiv Novozelanđana i malo ko je očekivao da posle tri utakmice imaju isto toliko pobeda.
Daleko od toga da Brazilcima ne dajemo na značaju, ali jedan od razloga njihovog fenomenalnog starta su ogromne rupe u igri i nedostatci njihovih protivnika.
I ako izuzmemo "hajp" koji je, pre svega, napravila američka javnost oko Grčke zbog MVP-a NBA lige Janisa Adetokumoba, Grci su i dalje jedna od kvalitetnijih reprezentacija prvenstva.
Ono što je glavni problem za Grke je koncepcija tima i totalno drugačiji stil igre od onog koji Janis ima u Milvoki Baksima. Malo stvari postoji koje Grci mogu da urade da bi nadomestili šutersku impotenciju koju poseduju - jednu od stvari koja najviše "kvari" Janisov stil igre.
Problem Grcima predstavlja i potpuna nesposobnost Adetokumba i stručnog štaba da igru MVP-a NBA lige prilagode na evropska pravila, ali je veći problem to što je izuzetno teško uklopiti Adetokumba u ostatak ekipe.
Kada pročitate pasus o Grcima, šta onda očekivati da se napiše o Crnoj Gori, ekipi koju je Grčka pobedila sa 85:60.
Iako je Nemačka izgubila od Dominikanske Republike i ispala, možda i najveće razočaranje je igra Crne Gore.
Crnogorci su na tri meča uspeli da zabeleže koš-razliku od -46 i pretrpe tri rutinska poraza od Grčke, koja je bila apsolutni favorit u tom meču, ali i Brazila i Novog Zelanda protiv kojih se pre prvenstva očekivala velika borba za poziciju broj dva.
Šta reći za Nikolu Vučevića, čoveka koji je ovog leta dobio 100 miliona u Orlando Medžiku a sada izgledao kao šesti igrač ekipe.
Šta reći za Bojana Dubljevića, jednog od najboljih centara Evrope, koji je šutirao 33 odsto iz igre i beležio svega 9,3 poena po meču.
Dva glavna igrača ekipe, Dubljević i Vučević, imali su najgori +/- u reprezentaciji. Kada je Dubljević bio u igri Crna Gora je bila u minusu 11,7 poena, kada je Vučević bio u igri minus je iznosio 10,7 poena, a posle njih u toj kategoriji najgori je bio naturalizovani Derik Nidam sa minusom od 10,3 poena.
Crna Gora je razočarala i po procentu asistiranih poena (60%), što ju je kotiralo među donjim delom timova, ali je verovatno najviše razočarala onime što je svaki gledalac mogao da vidi - nezainteresovanošću i nedostatkom "tima".
Pored Crne Gore veliko razočaranje je definitivno Nemačka. Nemci su od tri meča odigrali "samo" jedan loš, dok su protiv Jordana i Francuza odigrali sasvim pristojno.
Gledajući satistiku ono što je Nemcima došlo glave je igra koja se zasnivala na individualnom kvalitetu koji nije uspeo da dođe do izražaja protiv Dominikanske Republike.
Glavni krivac za šokantan poraz bio je definitivno Denis Šruder, košarkaš Oklahome. Šruder, "alfa i omega" ove reprezentacije u meču koji se ispotavio kao odlučujući šutirao je 5/18 (27,8 odsto).
Takođe, Dominikanci nisu pokazali bog zna koliko protiv Nemaca i iako su prošli dalje ne bi trebalo da predsatvljaju ozbiljnog protivnika nijednoj ozbiljnijoj ekipi.
Francuska bi po trenutnim kalkulacijama i po prikazanom mogla da bude protivnike Srbije u potencijalnom polufinalu.
Francuzi su grupnu fazu završili sa ruinskih +77 u tri meča, ali u svakom od mečeva pokazali brojne nedostatke i nekonstantnost. Francuze nikada ne treba otpisivati, ali, barem za sada, ne deluju kao ekipa koja će se boriti za trofej.
Grupa koje je nazivana "grupom smrti" pred početak Svetskog kupa nije opravdala očekivanjima. Zašto? Zato što je Kanada, prosto i jednostavno, bila loša.
Pored ranije otpisanog Senegala, Litvanija i Australija potpuno lako su izašli na kraj i sa Kanađanima.
Iako je ekipi koju predvodi NBA šampion Nik Nurs veliki problem predstavio otkaz dvocifrenog broja NBA zvezda, od Kanađana se očekivalo više.
Kombinovana odbrana u kojoj se često nije znalo šta ko radi bila je veliki problem Kanadi, dok je "run-and-gun" napad češće pravio probleme nego što je donosio koristi.
Australija i Litvanija su prikazali zavidan nivo igre, a zasluženo prvo mesto osvojili su "bumersi".
Veliki broj navijača Srbije u daljem toku takmičenja želeo bi da izbegne Litvaniju, tradicionalno nezgodnog protivnika, ali će ostale ekipe, gledajući prikazano u prva tri meča, radije izbeći Australijance.
Ne treba trošiti vreme i reči na predviđanja. Formi Španaca ne treba verovati, a još manje kladionicama i javnom mnjenju koji kažu da je Srbija veći favorit za zlatnu medalju od Amerikanaca.
Put do zlata biće trnovit za bilo koju selekciju i posle dugo godina možda gledamo i nejizjednačenije Svetsko prvenstvo. Pa, da zaključimo. Posle prve grupne faze:
Iznenađenje turnira: Češka Republika (2-1, koš-razlika +7)
Razočaranje turnira: Crna Gora (0-3, koš-razlika -46)
Najbolji igrač prve faze: Bogdan Bogdanović (24 poena, 4,3 asistencije, 2,3 ukradene lopte, 61% iz igre, 65% za tri)
Najbolji meč prve faze: SAD – Turska (93:92, posle produžetka)
Luka Nikolić
