Izvor: Večernje novosti, 24.Mar.2014, 22:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Belo Blato: Na trsci rastu evri

BELOBLAĆANI su minulog vikenda trijumfovali na 2. svetskom prvenstvu u ručnoj seči trske, manifestaciji koja se u ovom pitomom banatskom selu, na obroncima čuvene Carske bare, a u okruženju ribnjaka Ečka, Tise i Begeja, organizuje radi očuvanja trskarske tradicije. Takođe, i afirmacije trske kao građevinskog, prevashodno izolacionog materijala, kao i promocije turističke ponude Belog Blata. U trstiku, nadomak sela, svoje umeće oprobalo je dvadesetak ekipa, najviše iz Belog Blata, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << a došli su i takmičari iz nekoliko vojvođanskih gradova, iz Bugarske i mađarskog mesta pobratima Vonjarcvašheđa. Ekipe od po dva člana imale su zadatak da iseku po 15 snopova trske, za šta nije bilo vremenskog ograničenja. Žiri je pri ocenjivanju uzeo u obzir obim snopa, koji je trebalo da bude 100-105 centimetara, čvrstoću, čistoću strnjišta, izgled gomile i originalnost tradicionalnog doručka takmičara. Prvo mesto, a samim tim i naziv svetskih prvaka u ručnoj seči trske, osvojili su Dejan Dvorski i Zlatko Sojak (sa 74 boda). Drugo mesto pripalo je ekipi u sastavu Đerđ i Jožef Šarkanj (67), a treće Martonu Kuruncu i Janku Hrubiku (65). Sve tri pobedničke ekipe su iz Belog Blata.IZVOZ ProcenjujE se da se godišnje iz Belog Blata izveze 150 šlepera kvalitetne trske, uglavnom za Nemačku, Italiju i Austriju. Kvadratni metar debljine 20 centimetara trenutno košta 20 evra, a investitori neprestano hvale ovaj ekološki proizvod koji očito ima budućnost. Nije slučajno da se manifestacija organizuje u Belom Blatu koje je okruženo vodama, i seča trske ima višedecenijsku tradiciju. U selu sa oko hiljadu i po stanovnika, 60-70 porodica svoju egzistenciju obezbeđuju od seče trske. Nekada je trsku prerađivala mesna zadruga, a sada se to radi u šest privatnih firmi. Posao je sezonskog karaktera, trska se seče zimi - od decembra do ranog proleća, a prerađuje se uglavnom tokom letnjih meseci. Mnogi meštani imaju druga radna mesta, i honorarno seku trsku da bi dopunili kućni budžet. Nije retkost da zbog kosidbe trske neki zimi koriste svoje godišnje odmore. Ovaj težak posao uglavnom rade stariji ljudi, ali zbog velike nezaposlenosti u okruženju ima i mladih koji nastavljaju očevim stopama. Kako se čulo, za snop trske prerađivači plaćaju 45 dinara (cena vekne hleba), a veštiji kosac dnevno može da iseče sedamdesetak snopova. - Godišnje se u okolini Belog Blata sa površine od oko 600 hektara, uglavnom oko ribnjaka Ečka, iseče preko sto hiljada snopova, od kojih se pravi štukatur i ploče za izolaciju, kao i trska za pokrivanje krovova. U poslednje vreme beloblatska trska koristi se i za suncobrane u akva parkovima, a ovaj proizvod neizbežan je i na mnogim turističkim destinacijama širom Mediterana - kaže Mihalj Mezei, jedan od uspešnijih zanatlija koji se ovde bavi preradom trske.
Pogledaj vesti o: Svetsko prvenstvo

Nastavak na Večernje novosti...