Izvor: B92, 08.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Završen samit G8
Hajligendam, London, Berlin -- U Nemačkoj danas završen samit G8. Donete odluke o pomoći Africi, nuklearnim programima i ekologiji.
Članovi G8 složili se o programu vrednom 60 milijardi dolara za borbu protiv širenja side u Africi. Ministarka Nemačke za razvoj Hajdemari Vicorek-Zel rekla je da će novac biti upotrebljen i za suzbijanje malarije i tuberkuloze, a polovinu sume priložiće SAD. Nemačka će za program do 2015. godine dati četiri milijarde dolara, rekla je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ministarka. "Stanje u Africi je isuviše dramatično," izjavila je ona.
Grupe za pomoć Africi optužuju vodeće razvijene zemlje sveta da nisu održale obećanje dato pre dve godine na samitu Grupe 8 u Škotskoj.
Britanski premijer Toni Bler ocenio je da su se članice G8 ponovo obavezale na ono što su rekle pre nekoliko godina u Gleniglsu, da će sada to i uraditi.
"Na primer, obavezali smo se da damo 60 milijardi dolara za borbu protiv side. Tu su i inicijative u oblastima obrazovanja, mirovnih operacija i državne uprave", rekao je Bler.
Afrički lideri su ponovili da razvijeni svet mora da trguje sa Afrikom na ravnopravnim osnovama i da se direktno uključi u rešavanje velikih humanitarnih kriza u Darfuru i Somaliji.
Na prošlom samitu bogati poverioci su za 18 nasiromašnijih afričkih zemalja otpisali dugove, ali nisu ispunili nijedno drugo obećanje.
"Pjongjang da odustane od nuklearnih proba"
Lideri zemalja G8 zatražili su od Severne Koreje da hitno odustane od nuklearnih proba i da prekine sve nuklearne programe, javile su agencije.
U saopštenju posle trodnevnog samita u Hajligendamu, lideri G8 apelovali su na brzu primenu svih mera o kojima već postoji dogovor učesnica šestočlanih pregovora o severnokorejskom nuklearnom programu, a to su Severna Koreja, Južna Koreja, Kina, Japan, SAD i Rusija.
Svetski lideri su osudili nuklearne probe Severne Koreje i dodali da Pjongjang mora da se "uzdrži od novih testiranja i lansiranja".
Zeleni nezadovoljni dogovorom G8
Organizacije za zaštitu životne sredine kritikuju kompromis koji su juče postigli lideri G8 kao "nedovoljno konkretan".
Zeleni ističu da dogovor lidera grupe sedam vodećih industrijskih zemalja sveta i Rusije ne sadrži konkretne mere u cilju smanjenja gasova sa efektom staklene bašte.
Lideri najmoćnijih država saglasili su se u četvrtak na samitu u Hajligendamu da je neophodno "suštinsko smanjivanje" štetnog efekta staklene bašte.
Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da je postignuti kompromis veliki korak napred. Ona je rekla da su se članice Grupe 8 saglasile da smanje emisiju gasova koji izazivaju globalno zagrevanje i, takođe, da su se saglasili da će biti neophodno znatno smanjenje emisije gasova.
Strategija za to će biti razrađena u okviru Ujedinjenih nacija 2009. godine.
Posle mora, aktivisti Grinpisa probali su vazdušni prepad balonom, ali policijski helikopteri su ih brzo primorali da se spuste na zemlju. Vazdušni prostor iznad banje Hajligendam zabranjen je za civilne letelice do subote uveče.
Stručnjak za klimatske promene organizacije za zaštitu okoline Grinpis Jorg Federn izjavio je da je dogovor koji je postignut u Nemačkoj "nedovoljan".
"Ono što nam je potrebno, to su obavezujući ciljevi. Sve ostalo se ne može smatrati uspehom, već samo odlaganjem rešavanja problema", smatra Federn.
Nevladina organizacija Oksfam bila je nešto umerenija, ocenivši da je dogovor svetskih lidera "korak napred" u suzbijanju emisije štetnih gasova, ali da se SAD, ipak, nisu dovoljno angažovale na ostvarivanju konkretnih ciljeva.
Antonio Hil, savetnik te nevladine organizacije sa sedištem u Londonu, rekao je da su članice G8 u naporima u borbi protiv globalnog zagrevanja "učinile korak napred, ali da sada treba da počnu da trče".
I nemačka ekološka organizacija BUND ocenila je da je dogovor zvaničnika na samitu u Hajligendamu "tanak" i da mu nedostaju "konkretni ciljevi".
Bler: Na Zapadu se plaše dešavanja u Rusiji
Premijer Velike Britanije Toni Bler rekao je danas predsedniku Rusije Vladimiru Putinu da ljudi na Zapadu "počinju da se plaše" promena koje se dešavaju u Rusiji.
Bler, koji je s Putinom razgovarao na marginama samita G8, rekao je novinarima da se Putin žalio zbog toga što se "Zapad ne odnosi korektno prema Rusiji". "Saopštio sam Putinu naš stav da ljudi počinju da se plaše zbog onog što se danas dešava u Rusiji, a u vezi je sa spoljnom politikom Rusije", rekao je Bler.
Demonstranti se razišli
Hiljade demonstarnata iz raznih zemljaja pokušavale su sve vreme samita da blokiraju prilaze luksuznoj banji. Oni su se polako razišli i uklonili blokade, tvrdeći da je njihova poruka jasna.
"Dobro je što je bilo protesta, ali sada je na ljudima da ideju protesta ponesu kući. Mi kao potrošači imamo moć koju možemo da primenimo u svakodnevnom životu, a ne smemo da zaboravimo šta su ovde ovi diktatori pokušavali da odlučuju", kazao je jedan od demonstranta.
Buš u Poljskoj
Nakon samita u Nemačkoj, američki predsednik Džordž Buš otišao je u Poljsku, gde je sa predsednikom te zemlje Lehom Kačinskim razgovarao o raketnom štitu koji SAD planiraju da postave na u Poljskoj i Češkoj.
Dvojica državnika saglasila su se da je cilj postavljanja raketnog štita poboljšanje evropske bezbednosti, a ne pretnja bilo kojoj državi. Rusija se i dalje protivi takvoj nameri Bušove administracije
Predsednik Poljske Leh Kačinski, rekao je posle razgovora sa Bušom, da je ta zemlja svesna potrebe da se zaštiti i podržao želju SAD da postavi 10 raketnih presretača na teritoriji Poljske: "Obe strane su u potpunosti saglasne i smatramo da je jasno da u vezi sa ovim sistemom ne postoje nikakve agresivne namere. To je plan koji će pomoći da se se cela Evropa zaštiti od opasnih situacija, koje proizilaze iz činjenice da nisu sve zemlje dobronamerne. Ovde ne mislim na Rusiju, već na druge zemlje", kazao je on.
Američki i poljski predsednik posebno su naglasili da postavljanje antiraketnog štita na tlu Poljske ni na koji način neće ugroziti Rusiju: "Cenim podršku za postavljanje raketnog štita u Poljskoj. Još ćemo pregovarati o sporazumu koji mora biti fer i koji će poboljšati celokupnu bezbednost Poljske, ali i celog kontinenta i koji je usmeren protiv režima koji mogu poželeti da pokušaju da ucenjuju slobodne narode. To je prava pretnja 21. veka".
Iako Rusija i dalje insistira da SAD odustanu od namere da postave raketne štitove na tlu Evrope, tvrdeći da će na taj način Amerika moći da kontroliše veći deo teritorije Rusije, sve do Urala, Džordž Buš kaže da je saradnja te zemlje više nego dobrodošla.
.jpg)
