Izvor: Politika, 18.Maj.2010, 23:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sirtaki kao tango

Predlog argentinske predsednice sada uzdrmanoj Grčkoj

Vreme se menja čudnije čak nego i u ovdašnjem prevrtljivom maju: svet je prvi put doživeo da jedna zemlja u razvoju daje članici zajednice razvijenih država – savete za bolji život i odnose s globalnim centrima finansijske moći. Argentinska predsednica Kristina Fernandes de Kiršner upravo je poručila Grcima da im neće pomoći već napravljeni aranžmani s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), sugerišući da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << im je perspektivniji antikrizni model koji primenjuje – ona.

Podsetila je, posredno, da su „gaučosi” upali u košmar demonstracija i takoreći svakodnevnih smena nekoliko vlada pri završetku prve godine ovog veka, da su iz haosa izašli tek pošto su prekinuli saradnju sa MMF, da bi, ipak, krajem 2005. otplatili ceo dug i krenuli svojim putem. Od onda su, uz niz potresa, popravili opštu situaciju, više nego što su osetile mase, vrlo raslojenog društva.

Argentina sada slovi za primer nedogmatskog izlaska iz „dužničkog ropstva”, mada mnogi poznavaoci upozoravaju da bi to njeno svojstvo moglo biti privremeno. Do dobiti je došla, kažu, povoljnom konjunkturom njenog izvoza, prvenstveno poljoprivrednih proizvoda u kojima je jedna od velesila, a zameraju joj što sada „prenebregava packe” koje su dobile druge zemlje koje su išle „mimo postojećih međunarodnih pravila”.

Kiršnerova ukazuje, međutim, da su se terapije MMF „pokazale jalovim” pa da treba menjati ili „lekove” ili „lekara”. „Ludost je umišljati da se istim metodima može doći do različitih rezultata”, izjavila je po dolasku u Madrid na ovonedeljni šesti samit EU i Latinske Amerike.

Hroničari mahom smatraju, za razliku od nje, da Argentina i Grčka nisu za poređenje. Argentina je, podsećaju, jedina zemlja koja je iz „prvog sveta” pala u „treći svet”, prevashodno zahvaljujući prevlasti pojedinačnih interesa nad opštim potrebama, dok je put Grčke bio obrnut, sa izrazitim usponom posle priključenja kontinentalnom objedinjavanju.

Sasvim je netačno da finansijska čvrstina škodi privrednom razvoju jer njega urušava pomanjkanje fiskalne uverljivosti”, izjava je predsednika Evropske centralne banke Žan-Kloda Trišea, koja ga suprotstavlja argentinskoj tezi. Uprkos distanciranju od MMF modela, Argentina je u poslednjih sedam godina povećala bruto domaći proizvod za 50 odsto i namerava da se reši i preostalog duga – izvestio je ovih dana američki Asošiejted pres, upozoravajući na rizike novih aranžmana, u kakve su ubrojani – povećani vladini izdaci i „visokokamatna” pozajmica od Venecuele (čijeg lidera Uga Čavesa Vašington smatra opasnim „otpadnikom”).

Ni iz Buenos Ajresa prozvani nisu bez nekonvencionalnih predloga. Direktor MMF Dominik Stros-Kan je na nedavnom eminentnom skupu sazvanom da se iznesu i „provokativne zamisli”, predložio da se uvede „globalna valuta” pod upravom „globalne centralne banke” kako bi se sprečila nacionalna „iskakanja iz koloseka”.

U izveštaju MMF se, takođe, upozorava da razvijene zemlje treba hitno da smanje zaduženja, uz napomene iz kojih proizlazi – po tumačenju buenosajreskog dnevnika „Klarin”, inače opozicionog Kiršnerovoj – da je to neophodnije od finansijskih „prilagođavanja” nerazvijenog dela sveta. Hroničari će se prisetiti i skorašnje izjave američkog eksperta i aktuelnog predsednika Svetske banke Roberta Zelika da su prevaziđene tradicionalne podele na bogati Sever i siromašni Jug i da doskorašnji „treći svet” – u koji su svrstavani Kina, Indija, Brazil, kao i Argentina – postaje nosilac opšteg razvoja.

Možda je Zelik malo preterao. U svakom slučaju, moglo bi da se zapamti da se neko s globalnog Juga usudio da nešto kao bolje preporuči moćnijem Severu. Bar toliko, da za posrtanje u sirtakiju, lek potraži u tangu a ne u prevladavajućem plesu po taktu (ob)računske mašine. Takve inspiracije ne nude garancije, ali se uklapaju u vladajuća pravila – konkurencije…

Momčilo Pantelić

[objavljeno: 19.05.2010.]

Nastavak na Politika...