Izvor: Politika, 31.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rat zastupnika
Posredni duel Amerike i Irana, dok se direktno sukobljavaju njihovi saveznici Izrael i Hezbolah Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 30. jula –U oružanom sukobu Izraela i Hezbolaha sve veću ulogu igraju oni koji – ne pucaju. Glavne žrtve su nedužni civili a glavni akteri iza scene su Amerika i Iran.
U toku je novi "rat zastupnika" – tvrde ovdašnji poznavaoci. Direktno se, po njima, obračunavaju izraelska armija i hezbolaška milicija ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ne samo za svoje ciljeve: prvi se bore i za ostvarenje interesa Vašingtona, dok se drugi bore i za proširenje uticaja Teherana. Taj front iza scene je, sugerišu, možda raspalio tekuću krizu a možda će je učiniti još većom, s posledicama koje bi mogle da budu užasnije od sadašnjih.
"Širi ulog"
Tekuće bitke su deo šire konfrontacije između SAD i Islamske republike za jačanje njihovih pozicija na Bliskom istoku, ističe danas "Los Anđeles tajms", pozivajući se na zvanične izvore koji nisu želeli da budu imenovani. Ovu tezu list potkrepljuje nedavnim izjavama predsednika Džordža Buša da je strateški ulog na Bliskom istoku "širi od Libana" i da je uveren da "iranska teokratija podržava i podstiče svoj surogat (Hezbolah) kako bi proširila svoj uticaj u regionu".
Stav o postojanju "šireg uloga" objašnjava zašto Bela kuća, dodaje dnevnik, ne pristaje na hitan prekid vatre koji traže mnoge druge zemlje i UN. Vašington, po ovom tumačenju, želi "odlučujući poraz Hezbolaha kao i Irana", i ništa manje od toga. "Naš je cilj da ovaj sukob pretvorimo u šansu za šire promene u regionu", reči su Buša koje komentatoru liče na poklič pred invaziju na Irak u martu 2003. kojom se takođe najavljivala "transformacija i modernizacija celog Bliskog istoka" uz eliminisanje tamošnjih "korena terorizma".
Posmatrači predočavaju da je u međuvremenu Irak došao na prag građanskog rata, da je oživelo staro libansko žarište i da su Izraelci i Palestinci opet udaljeni od mirnog rešavanja međusobnog spora. Pri tom je, kako zaključuje jedan od njih, Vašington pristao da "libanska krhka demokratija bude žrtva njegovog čvrstog, bezbednosnog savezništva" (sa Izraelom).
To je težak udarac naporima da se demokratizuje Bliski istok – konstatuju eksperti. Navode, uz to, i druga dvojstva: ovde se kao terorističke organizacije karakterišu pokreti koji su na nacionalnim, pluralističkim izborima povećali svoju moć – Hamas je na vlasti među Palestincima a Hezbolah je deo parlamenta i vlade Libana. Sa izborima smo računali i mi i oni – kaže Noa Feldman, profesor prava na Njujorškom univerzitetu.
Kao niz drugih analitičara, i on tvrdi da je sada u toku "rat zastupnika", kakav se decenijama održavao na Bliskom istoku u vreme hladnoratovskog nadmetanja Vašingtona i Moskve. Sada je, misli, situacija drugačija utoliko što "živimo u asimetričnom svetu, gde demokratski legitimne milicije i naoružane bande vode rat protiv moćnih država".
Pri tom se ovde angažman Teherana tumači kao odgovor politici Vašingtona, u stilu "vi imate strategiju kolektivne destabilizacije, a imamo je i mi". Amerikanci su rešeni da ne dozvole da im se Iran ispostavi kao parirajuća regionalna sila pri čemu bi eventualna pobeda Izraela nad Hezbolahom bila prvi korak očuvanja postojećeg odnosa snaga. "Na početku smo dugog, kompleksnog poglavlja" – ocenio je Henri Krampton, šef kontraterorističkog odeljenja u Stejt departmentu.
Prema dosad iznetim viđenjima, Vašington želi da se stvore međunarodne snage kojima bi Savet bezbednosti UN dao mandat za primenu sile, da one podrže libansku armiju da razoruža Hezbolah, a da istovremeno jakim međunarodnim pritiskom Teheran bude obavezan da neće praviti atomsku bombu, dok će se ujedno odavde povećavati stimulansi iranskoj opoziciji da svrgne režim u Teheranu. Sve to je, smatraju analitičari, mnogo lakše reći nego ostvariti.
Prvi i drugi tim
Dok se Amerika koncentrisala na borbu protiv sunitske Al kaide, šiitski Hezbolah je izrastao u novu veliku opasnost. Neki misle da je "među teroristima došlo do promene u vrhu, tako da je sada Hezbolah prvi, a Al kaida tek drugi tim".
Upućeni tvrde da Buš strahuje da se sada stvara "šiitski polumesec" – u sadejstvu Irana i Hezbolaha" s pretenzijama da u senku baci ostale aktere. Zebnju povećavaju i kretanja u Iraku, gde su na vlast došli šiiti, među kojima neki razvijaju saradnju sa "verskom sabraćom" u vrhu Teherana...
Iz sunitskih prestonica upućuju se primedbe Vašingtonu da je boreći se protiv sunitskih režima (Sadama Huseina) i organizacija (Al kaida) omogućio da šiiti (Iran s nuklearnim ambicijama, nova vlast u Bagdadu i hezbolahovci u Libanu) izrastu u "opasnost za sve". Buš nastoji da ih razuveri i tvrdi da će se "rat zastupnika" završiti porazom šiitske milicije u Libanu. Ali, njegovi partneri u arapskom svetu ne mogu da u Izraelu vide svog zastupnika...
Momčilo Pantelić
[objavljeno: 31.07.2006.]
