Izvor: Politika, 13.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rat nepopularan, veterani nezbrinuti
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 12. novembra - Vikend su mnogi Amerikanci proveli u, na prvi pogled, paradoksalnom raspoloženju: odavali su počast svojim ratnicima, dok pojačano izražavaju nezadovoljstvo zvaničnim ratničkim kursom. Paradoks je relativan: građani, čini se, cene svoje poginule i preživele borce tim više što ih vide dvostruke žrtve - ne samo protivnika, nego i strategije domaće vlasti.
Prigodnim porukama predsednika Džordža Buša i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << potpredsednika Ričarda Čejnija, defileima i ceremonijama, juče je obeležen Dan veterana, koji se i danas praznuje, ali to nije sprečilo analitičare da ukažu kako se državni vrhovi nedovoljno brinu o ljudima koje su poslali na spoljna poprišta. Najveći rat današnjice, u Iraku, vrlo je nepopularan, pa sada nije dobro vreme ni za veterane, pogotovu što im administracija ne poklanja dovoljno pažnje - naglašava se u komentarima.
Upravo je tako objavljeno da su oni koji su život rizikovali za domovinu često još bez sopstvenog doma. I da su po toj muci čak iznad nacionalnog proseka. U SAD živi oko 24 miliona ratnih veterana koji čine, kako prenosi "Kriščen sajens monitor", 11 odsto odraslog stanovništva ali - 26 procenata beskućnika, kojih je ukupno 495.400.
Ispostavilo se takođe da je veteranima uskraćena čak i osnovna zdravstvena nega, kako je pokazalo nedavno otkriće zapuštenosti i nemara prema pacijentima u vašingtonskom Armijskom medicinskom centru Volter Rid. Po jednom od raporta iz 2004. godine, čak 1,8 miliona veterana nije moglo da bude medicinski zbrinuto niti je imalo zdravstveno osiguranje.
To je samo još jedna od posledica pogrešnih procena administracije u ratu u Iraku, jer nije predvidela ni da će on dugo trajati ni da će izazvati velika stradanja američkih vojnika - ističe u današnjem uvodniku "Njujork tajms". Mahom na tom, kao i na avganistanskom, frontu dosad ih je poginulo više od 4.000, dok je ranjenih više od 50.000.
Procenjuje se, pritom, da bi neophodno doživotno staranje o veteranima sa ta dva bojišta moglo da košta između 350 i 700 milijardi dolara i možda nadmaši dosadašnje budžetske izdatke za rat u Iraku. Ujedno se ukazuje i na novu vrstu produbljenih socijalnih razlika: ceo teret rata podnose, praktično, samo vojnici i njihove porodice dok je većina stanovništva pošteđena i mobilizacije i dodatnog oporezivanja. "Kao vrhovni komandant, obećavam vam da žrtvovanje neće biti uzalud", poručio je Buš u Teksasu prilikom susreta s rodbinom poginulih "za pravednu i plemenitu stvar" u Iraku. Istraživanja javnog mnjenja osporavaju takve tvrdnje.
Ankete uglavnom pokazuju da većina Amerikanaca sada smatra da nije ni trebalo ratovati u Iraku. Uz to, samo četvrtina ispitanika Si-En-Ena je ovih dana izrazila nadu da tamo Amerikanci mogu da pobede.
Teret odgovornosti za irački košmar se ujedno sve više usmerava ka ovdašnjim vlastima. U anketi televizije Ej-Bi-Si, 63 odsto građana je reklo da taj vojni pohod nije bio vredan žrtava koje je izazvao. A 72 procenta ispitanika istraživačkog centra Pju izjavilo je da ovdašnja administracija ne daje dovoljnu potporu vojnicima koji su se borili u Iraku i Avganistanu.
Podrška veteranima je manja od neophodne i - zbog ovdašnjih političkih prepucavanja oko rata. Bela kuća insistira da se postigne pobeda, dok opozicija traži da se promeni definicija pobede i da se trupe postepeno vrate kući.
Sudeći po svemu, odnos prema ratu i miru bitno će uticati na to ko će, na osnovu predsedničkih i parlamentarnih izbora zakazanih za sledeći novembar, vladati Amerikom. Rejting aktuelnih vođa, i predsednika i kongresmena, na vrlo je niskom nivou...
[objavljeno: ]
