Izvor: Politika, 22.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rasprodaja Amerike
Stranci kupuju posustale kompanije, što kod domaćina izaziva i zebnje za nacionalnu bezbednost
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 22. januara – Amerikanci su navikli na velike rasprodaje, ali mnoge ovih dana plaše glasovi da je „Amerika na rasprodaji”. Učestali su, naime, izveštaji da su stranci, koristeći slabost dolara, navalili i da ovde kupuju „sve što im padne pod ruku”, uključujući i deonice kompanija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koje su se našle u finansijskim teškoćama.
Kupuju i ispod knjigovodstvene vrednosti, upozorava Gari Hafbauer iz Piterson instituta za međunarodnu ekonomiju.
Za veliki deo sveta SAD sada su na rasprodaji po sniženim cenama, konstatovao je „Njujork tajms”. Za samo prve dve nedelje ove godine, dodaje, strani biznismeni su dogovorili kupovinu akcija ovdašnjih firmi u vrednosti od 22,6 milijardi dolara, što čini više od polovine ukupno najavljenih ugovora. Naročito su se „razigrali”, pri tom, Saudijci, Kuvajćani, Kinezi"
Glad za gotovinom
Slutnje o recesiji najmoćnije ekonomije, koje su izazvale paniku na svetskim berzama, kao i dalji pad vrednosti dolara – mogu dodatno da ubrzaju ovu „rasprodaju”. Sličan kurs zabeležen je prošle godine kada su stranci, u privatnim transakcijama, kupili akcije američkih kompanija u rekordnom iznosu od 414 milijardi dolara – za 90 odsto više nego prethodnih 12 meseci – prenosi list podatke istraživača organizacije Tomson fajnenšel.
Uzdrmano američko finansijsko tržište, pogođeno ponajviše dramom sa stambenim kreditima, sada je „gladno gotovine” – konstatuje se – pa inostrane firme to koriste da pod povoljnim uslovima pribave deonice banaka (kao što su Meril Linč, Sitigrup i Morgan Stenli), nekretnina, čeličana, fabrika hrane za decu"
U novoj vrsti „jagme” prednjači, navodi se, Kanada sa lane uloženih 65 milijardi. Primećuje se, takođe, da su u poslednjih sedam godina kupovine naglo ubrzali Južnokorejci sa 5,4 na 10,4 milijarde, Indijci sa 364 miliona na 3,3 milijarde, Rusi sa 60 na 572 miliona"
Rasplamsavaju se, ujedno, razmišljanja – neće li takvi tokovi uzdrmati suverenitet i nacionalnu bezbednost Amerike. Neke posebno zabrinjavaju veliki ulozi državnih fondova zemalja Bliskog istoka, a posebno Kine čije su velike kupovine ovdašnjih državnih obveznica dovele do toga, kako je preneo časopis „Atlantik mantli”, da se svaki stanovnik supersile u poslednjoj dekadi zadužio kod svakog žitelja tog azijskog džina za po 4.000 dolara.
Gotovina za kojom vapi Amerika, sada se gomila u rukama velikih izvoznika i petrolejskih sila. O mogućnim posledicama izvestio je i „Glas Amerike”. Preneo je procene da s cenom nafte od oko 100 dolara po barelu zemlje OPEK-a zarađuju toliko da bi za šest dana mogle da otkupe „Dženeral motors”, a za tri godine – čak 100 od 500 vodećih kompanija SAD.
Reagovanja na postojeći talas inostranih „otkupa” su različita. Jedni to vide kao dokaza poverenja u američku ekonomiju, drugi – kao pokazatelj tekuće „bagatelnosti” mnogih njenih pogona.
U ispostavama stranih kompanija ovde radi oko pet miliona Amerikanaca koji u njima zarađuju 30 odsto više nego što se za iste poslove dobija u domaćim preduzećima, kaže zamenik ministra finansija Robert Kimit, hvaleći efekte inostranih ulaganja. Mičigenska guvernerka Dženifer Granholm kaže da je za četiri godine svog mandata tri puta putovala u Evropu i dva puta u Japan, da bi pribavila investicije za privredu njene savezne države gde je „izgubljeno” 400.000 radnih mesta u industriji.
Amerika je često u svetu optuživana za negativne efekte globalizacije, ali se ovde na isto žali Lio Džerard iz Unije radnika u čeličanama. „Oslabili smo našu industrijsku bazu, zapali u veliki trgovinski deficit, i sada zemlje koje su prema nama u suficitu dolaze ovamo i kupuju našu imovinu, što je kao da vam neko pljune u lice”, kaže on.
Direktorka vašingtonskog ogranka najmoćnijeg sindikata AFL-CIO Tea Li misli drugačije. „Nismo baš u poziciji da mnogo probiramo odakle će nam stići novac”, priznaje.
Rastući spoljni uticaji
Od 2001. Amerikanci su izgubili više od tri miliona radnih mesta u industriji, za šta mahom okrivljuju nepovoljnu spoljnu trgovinu i globalizaciju. „Njujork tajms” podseća, međutim, da Amerikanci širom sveta drže akcije i obveznice tuđih dugova u vrednosti od oko šest biliona dolara"
Kad se sve uzme u obzir, američka ekonomija je „rastuće podložna uticajima odluka donetih izvan nje”, zaključuje njujorški dnevnik. „Imamo samo dve mogućnosti: da prihvatimo strana ulaganja u naše firme ili da se upustimo u masovna otpuštanja”, kaže demokratski senator Čarls Šumer.
O takvim izazovima raspravljaju i pretendenti za predsednika SAD. Sadašnji šef Bele kuće Džordž Buš predložio je parlamentu „stimulativni paket” za domaću ekonomiju u iznosu od 140 milijardi dolara. Ali, to je, kako računaju eksperti, jednako samo „jednom postotku nacionalne ekonomije”.
Snage koje traže više kapitala mnogo su veće od političkih snaga, poručuje Džefri Garten iz univerziteta Jejl. U međusobnom sučeljavanju biznis će „kao uvek”, kaže, nadvladati, administraciju" U međuvremenu, nastavljaju se i ovdašnja „rasprodaja” i potresi na svetskim berzama.
M. Pantelić
[objavljeno: 23/01/2008]
