Izvor: Blic, 06.Jan.2017, 16:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"NA GRANICI SU ŠAPUTALI DA SAM ŠPIJUN" On je Amerikanac, živi u Srbiji, a onda je obišao Sarajevo i Prištinu
Šta radi jedan Amerikanac za praznike na Balkanu opisao nam je Čarls Keter, koji već šest godina živi u Srbiji, ali je za ovaj Božić imao drugačije planove...
- Boravak u Srbiji je vrhunac mog života, a šansa da doživim dva Božića i dve Nove godine posebno je iskustvo. Da ne nabrajam i sve slave između, čini mi se da Srbija od sredine novembra do kraja januara neprestano proslavlja - počinje kroz smeh priču za "Blic" Čarls Keter (40).
Kako je za Božić >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koji slavi 25. decembra bio daleko od kuće, Čarls je odlučio da praznike iskoristi da proputuje u delove Balkana u koje do sada nije zalazio.
- Većina mojih prijatelja su pravoslavci i ne slave Božić kad i ja. Tako sam se uputio u Sarajevo, gde nikada ranije nisam bio, bio sam samo u Republici Srpskoj. Američki mediji nisu učinili uslugu celom ovom regionu. Tamo su nas godinama obasipali naslovima kako ovde žive divljaci, a o Sarajevu sam čitao samo u kontekstu krvavih sukoba i mislim da dosta mojih prijatelja a dalje misli da je ovde rat. Preko posla (Work and Travel) često me pitaju: "Zar tamo nije rat?", "Nisu li oni Rusi?". Na kraju se pokaže da su sprski i bosanski studenti najbolji od najboljih - nastavlja Keter, koji je dobio i posrbljeno prezime Keterić zbog pozitivne slike koju širi o nama u svetu, a ko se seti, "Blic" je o njegovim akcijama promocije naše zemlje i humanitarnom radu već pisao u nekoliko navrata.
Šok na granici
Uzeo je pasoš i seo u autobus ka bosanskohercegovačkoj prestonici kad ga je na granici sačekao prvi šok.
- Ušao je carinik i tražio od vozača sve naše pasoše. Onda je počeo da se raspituje zbog čega sam toliko dugo u Srbiji i gde sam sve bio. Čuo sam vozača kako mu odgovara: "Špijun". Razumem dosta srpskog i odmah sam skočio: "Ne, ne, ja volim Srbiju!". Obojica su rekli da se šale i vratili mi isprave, ali sam se pošteno uplašio da ću provesti Božić na nekom informativnom razgovoru - priseća se Čarls.
Sarajevo mu se posebno dopalo - duh, arhitektura, miks modernog i starog - ali je tu naišao na novu "neprijatnost".
- Stari grad me fascinirao i pomalo podsetio na Skadarliju. Imate džamiju za džamijom, ali je novogodišnja i božićna dekoracija i dalje tu. Zaustavio sam lokalce obrativši se sa: "Izvinite, slabo govorim srpski". Onda sam shvatio da je za njih to drugi jezik pa sam se ispravio, "bosanski, ili kako ga već zovete". Mladić se nasmejao i odgovorio mi: "Ne brini, svi ovde pričamo istim jezikom." Istina je da sam naišao na antisprske spomenike, ali mržnju u mladim ljudima nisam osetio. Čak mi je prijatelj iz Doboja, Srbin, ispričao kako su im muslimani pomagali tokom rata, ali to nigde u američkim medijima nismo mogli da pročitamo. Ljudi se tamo žale na iste stvari, na loše plate i uslove života i da bi sve dali da napuste zemlju - dodaje.
Priština kao avantura
Kako je većina njegovih prijatelja iz Srbije putovala negde na proslavu Nove Godine, a ostali su se odlučili za slavlje na trgu u Novom Sadu, Čarls je poželeo novu avanturu.
- Posle dugog razmišljanja odlučio sam da odem negde gde niko ne bi išao za Novu Godinu i odabrao Prištinu. Nekoliko prijatelja odavde mi je reklo da sam lud i da ne idem. Priznajem da sam pomalo bio zabrinut jer sam snimio više od 600 snimaka o Srbiji na "Jutjubu" uključujući i one "Ne Kosovu u UNESKO", kao i "Nositi srpsku majicu u albanskom kafiću", pa sam tada dobijao gomilu ostrašćenih poruka od Albanaca - seća se.
Ipak, Čarls je zaključio, kako kaže, da je život samo jedan i da će ispuniti svoju zamisao. Ponovo je seo u autobus na put od šest sati i ponovo je "granica" donela nelagodnost.
- Sa srpske strane je sve prošlo glatko. Na albanskoj su malo više pretresali prtljage, a kada mi je vratio pasoš, nadao sam se da neću naći pečat. Ipak jesam - "Republika Kosovo" i datum ulaska. Kako li ću nazad s ovim, pomislio sam.
Čarls nastavlja da ga Priština nije toliko oduševila arhitektonski, ali priznaje da su ljudi prema njemu bili veoma srdačni i nazivali ga "velikim prijateljem".
"Veliki prijatelj iz Amerike"
- Veliki haos vlada. Saobraćaj je gust i prva osoba sa kojom sam se susreo bio je taksista. Ponudio mi je vožnju, a ja sam odgovorio na srpskom: "Da, molim vas." Opet sam se pomislio da li je to bila greška, ali i on je počeo da priča na srpskom. Uzvratio sam mu da je moje znanje jezika skromno i da dolazim iz SAD, a onda je rekao: "Amerika! Veliki prijatelj." I kada sam stigao u svoju sobu u centru grada, čuo sam istu rečenicu, a kako se kasnije ispostavilo, slušao sam je na gotovo svakom koraku - nastavlja.
Stid zbog statue Bila Klintona
Prošetao se centrom grada koji je, kako opisuje, bio veoma lepo ukrašen, a posebno su ga iznenadili oni ukrasi blizu džamija zaključivši da islam nije toliko izražen kao u drugim delovima sveta. Ipak, priznaje da je na momente osetio i sramotu zbog pojedinih spomenika i ulica.
- Toliko statua i bulevara Bila Klintona, Džoa Bajdena, Buša... Drugi tužni detalj bila je nedovršena pravoslavna crkva u centru. Takođe me iznenadilo mnogo albanskih zastava, a ne kosovskih, a pogotovo onih "Velike Albanije". Dobio sam objašnjenje da su ljudi veoma patriotski nastrojeni i da bi voleli da se priključe matici, te da im svakako treba nova vlada. Istina je da nisam čuo lepo o Srbima kao u Sarajevu, osim nekoliko devojaka koje su pohvalile srpske momke i par njih koji su navijali za Srbe na Olimpijskim igrama. Ono što bih voleo jeste da i u Srbiji vidim više srpskih zastava na kućama i zgradama, kao što to rade Amerikanci, a takođe i srpska dijaspora u SAD - kaže Čarls.
Došlo je i vreme za povratak kući te se uputio na stanicu da kupi kartu za Beograd. Tamo su ga građani srdačno pozdravljali i rukovali se sa njim kada su čuli odakle dolazi, a vozač mu je poručio da ne bi trebalo da ima problema na "granici".
Novi šok na prelazu
- Bio sam pomalo nervozan zbog one markice u pasošu. Sa kosovske strane je sve brzo prošlo, a onda smo stigli do srpske. Stigao je policajac, ja sam se nasmešio i rekao: "Dobar dan gospodine." "Pričaš srpski", uzvratio je, a ja odgovorio "jako malo". Rekao sam mu: "Nisam napustio Srbiju pozorniče, otišao sam od Beograda do Prištine i sada se vraćam za Beograd." Nasmejao se i odneo mi dokumenta a kroz prozor sam video da pažljivo lista svaku moju stranu. Sve ostale je poslagao, a moj je i dalje stajao sa strane. Malo sam se uplašio, ali onda ga ja stavio sa ostalima na gomilu i vratio vozaču. Bilo je to olakšanje - kroz smeh dodaje.
Kao zaključak njegovog prazničnog putovanja Balkanom, Čarls navodi da su ljudi svuda ljubazni i veoma gostoljubivi prema strancima.
- Imaju negativne poglede na svoju budućnost, ali žele bolje odnose sa komšijama. Većina mojih prijatelja u Srbiji jedva je dočekalo da čuju moja iskustva, ali je bilo nažalost i onih koji su ostavljali drugačije poruke. Ipak, ja se ponosim time što podržavam Srbiju i što sam čovek koji živi među Srbima, a koji voli da putuje i upoznaje i druge ljude - zaključuje.
"Dačiću, daj pasoš"
Čarls se našalio na društvenim mrežama uputivši apel šefu diplomatije Ivici Dačiću. "Gospodine Dačiću, molim vas razmotrite da mi date crveni pasoš. Obećavam da ću govoriti srpski do kraja 2017", napisao je. Ipak, kaže da bi zaista voleo da poseduje naš pasoš jer se ovde oseća kako kod kuće i kao deo ovog naroda, te da će uprkos svemu nastaviti da širi pozitivnu sliku.
Za ovih šest godina koliko živi u Srbiji, Čarls (Charles Chater) je snimio na stotine video-snimaka o našoj zemlji, između ostalog i o njenoj istoriji, tradiciji i kulturi i na taj način privukao mnoge strance da nas posete, dok mu zahvalnice odavde i iz dijaspore pristižu svakodnevno.
Organizovao je akcije preko kojih su deca iz Srbije dobila sportsku opremu iz SAD, a svojevremeno je pokrenuo i društvenu mrežu samo za Srbe. Sada se trudi da srpski studenti koji žele da rade u SAD dobiju najbolje moguće uslove. Putovao je na istok, zapad, sever i jug naše zemlje i rado je viđen gost u mnogim srpskim kućama od Pirota do Subotice.
Ovaj pravoslavni Božić provešće u Vojvodini gde će u jednom selu sa meštanima da pali badnjak.
.jpg)
