Izvor: Politika, 03.Avg.2013, 13:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

I Rusija u recesiji

MOSKVA – Tokom jula u Rusiji je, prvi put za četiri protekle godine, zabeležen pad proizvodnje i zemalja se suočila sa recesijom iz koje se, prema oceni analitičara, teško može izvući do kraja ove godine.

Prošlomesečni podaci o kretanju indeksa nabavki za potrebe proizvodnje (PMI), koji je napravljen na osnovu redovne mesečne ankete sa menadžerima velikih industrijskih kompanija, pokazuju da je ovaj važan indikator >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pao ispod kritične granice od 50 poena.

Smanjenje indeksa PMI ispod granice od 50 poena znači, kako objašnjavaju ekonomosti, da je privredni rast sasvim prestao i ušao „u minus fazu”, prenosi agencija RIA Novosti.

Indeks PMI za prerađivačku industriju pao je u julu, naprimer, na 49,2 poena, sa junskih 51,7 poena, dok je indikator ostvarene proizvodnje opao sa 52,4 poena u junu na 48,7 poena u minulom mesecu.

Ključni dokaz opšteg pogoršanja situacije u ruskoj privredi tokom prošlog meseca je odsustvo rasta novih narudžbi na domaćem tržištu, iako je istovremeno zabeležen skok eksportnih porudžbina i to po najvišoj stopi od maja 2012.

Kao odogovor na slabljenje tržišne konjunkture, ruski proizvođači su u julu smanjili svoje nabavke, prvi put od januara prošle godine, a tempo tog smanjenja je bio najveći za proteklih više od 40 meseci.

Zalihe sirovina i reporomaterijala u industriji su i u julu opale, dok rezerve gotovih proizvoda i dalje, usled slabijeg plasmana na domaćem tržištu, nastavljaju da rastu.

Istovremeno, ruske kompanije su u julu otpustile najviše zaposlenih u periodu od minulih sedam meseci. Loša situacija na tržištu radne snage zabeležena je, inače, u mesecu kada je tempo rasta cena električne energije i nekih drugih važnih proizvodnih inputa bio najveći od početka 2013.

Glavni ekonomist HSBC banke u Rusiji Aleksandar Morozov kaže da u sadašnjoj situaciji razlog za uzdržan optimizam oko daljeg razvoja situacije u ruskoj privredi može biti podatak o julskom skoku eksportnih porudžbina u industriji do najvišeg nivoa u proteklih 14 meseci.

Morozov tvrdi da je spoljna tražnja dobra osnova za novu fazu rasta ruske privrede i da se po tome tekuća situacija bitno razlikuje od krize koja je zahvatila ekonomiju najprostranije zemlje sveta u 2008. i 2009. godini. Tada je BDP Rusije opao po najvećoj stopi u grupi osam industrijski najrazvijenijih država.

Na pitanje ima li osnovna za optimizam oko izgleda da će se oslabljena unutrašnja tražnja povećati u narednim mesecima, Morozov odgovara da bi promena poslovne klime na bolje mogla da usledi ukoliko dođe do rasta nabavki reprormatrijala, ali i veće poslovne aktivnosti u prehrambenoj industriji, posle najavljene bogate žetve žitarica.

Prema mišljenju Morozova, dalje slabljenje inflacije, koja ove godine ne bi trebalo da bude veća od šest odsto, moglo bi da utiče na stabilizaciju prihoda građana i rast privatne potrošnje.

Najveći deo ruske industrije je, međutim, u krizi, a trajnost jače izvozne tražnje nije zagarantovana, pre svega zbog daljeg usporavanje kineske ekonomije koja bitno utiče na stanje zdravlja ne samo ruske već i cele globalne privrede, tvrdi Morozov.

Ruska vlada je, inače, u prvoj projekciji za ovu godinu predvidela privredni rast od 3,5 do četiri odsto, ali je u maju ta procena revidirana naniže, a sa takvim viđenjem su saglasni i eksperti Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.

Jedan od glavnih ekonomskih savetnika predsednika Rusije Sergej Glazjev predložio je krajem prošle godine Vladimiru Putinu potpuno nov privredni koncept koji bi, kako je tvrdio, garantovao vrlo brzo godišnji privredni rast u rasponu od osam do deset odsto.

Vlada ruskog premijera Dmitrija Medvedeva taj plan Glazjeva nije usvojila jer je, kako je prenela moskovska štampa, ocenjen kao „vrlo radikalan i u sadašnjim prilikama u domaćoj i svetskoj privredi neprimenljiv”.

Plan Glazjeva predviđa, između ostalog, ubrzanu dedolarizaciju Rusije, pretvaranje rublje u valutu od regionalnog zanačaja, velike podsticaje za rast proizvodnje, a takođe i ogromne investicije u infrastrukturu i privredne objekte od strateške važnosti.

Glazjev se nije libio da izjavi, predstavljajući svoj program, kako je Rusija zbog pogrešne ekonomske politike u proteklih desetak godina postala „samo sirovinski dodatak Zapada”.

Ekonomski savetanik Putina takođe veruje da će ruska privreda doživeti u budućnosti potpuni kolaps ako se vlada ne odrekne sadašnje liberalno-monetarističkog kursa.

Tanjug

objavljeno: 03.08.2013.

Nastavak na Politika...

Nezavisne Novine: I Rusija u recesiji