Izvor: Politika, 15.Avg.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zvezdino spuštanje na zemlju
„Crveno-beli” će krenuti pogrešnim putem ukoliko se opet budu bavili suđenjem, a ne svojom igrom u Subotici, koja je bila takva da unosi zebnju uoči prvog okršaja s Renom za ulazak u Ligu Evrope
Crvena zvezda je u Ventspilsu igrala prosečno, u revanšu protiv Letonaca kao iz najlepših snova, a u Subotici tako slabo da je verovatno nemoguće da to ikada ponovi. Ali iz svake utakmice mogu da se izvuku pouke.
Procurilo je da je Zvezdin predsednik Lukić, navodno, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << toliko pogođen suđenjem da prosto ne vidi svoju svrhu u klubu. „Crveno-beli” mogu da se ljute što je penal dosuđen zbog nečega što se dogodilo izvan šesnaesterca, a slobodan udarac, iz koga su primili drugi gol, zbog nečega što se uopšte nije dogodilo.
Međutim, što više budu zaokupljeni suđenjem biće sve dalje na pogrešnom putu. Događa se da sudija i njegov pomoćnik budu zaklonjeni ili gledaju iz nepovoljnog ugla.
Eto, recimo, zbog prekršaja nad Bonjekom, na korak ispred kaznenog prostora Liverpula, dosuđen je, u finalu Kupa šampiona 1985. u Briselu, penal za Juventus. Platini je taj poklon iskoristio i „crno-beli” iz Torina su svrgnuli s evropskog prestola „crvene” iz Liverpula.
Ono što svaki klub, pa i Crvena zvezda, treba da stavi pod lupu jeste – sopstvena igra. Svejedno da li je ishod zadovoljavajući ili ne.
Njena odbrana je, naročito u prvom poluvremenu, bila toliko izgubljena, neuigrana i nesigurna da je poneki put izazivala i smeh. Na primer, Mijailovićevo vraćanje lopte golmanu, pa nesporazumi „čija je lopta”. Kao fudbal na času fizičkog vaspitanja.
Spornom penalu je prethodilo nelogično Bajkovićevo dodavanje lopte Kovačeviću gotovo na ivicu šesnaesterca i to po sredini gola! Mogao je da ispuca „bekovsku” daleko u polje. Ili da je prosledi nekom beku uz aut-liniju, što je uvek preporučljivije, nego da se lopta doda saigraču, okrenutom ka svom golu, zbog čega ne vidi ko mu je iza leđa. I to u poziciji od koje je, ako se iščeprka lopta, kao što je to uspelo Torbici, povoljniji samo penal.
Što se tiče drugog gola najumesnije pitanje je – čemu služi živi zid? Da se u njemu nije pojavila „rupa” uopšte ne bi bilo važno da li je prekršaj postojao ili je lopta odnesena čistim startom.
Vezni red „crveno-belih” se nije snašao u Subotici. Protivnik im nije dozvolio da se presele na njegovu polovinu i da tu pletu mrežu oko njegovog šesnaesterca, nego ih je stalno potiskivao preko centra.
I pored ozbiljnih primedbi na Zvezdine poslovođe oni su, ipak, stvorili nekoliko šansi napadačima. Golgeteri, međutim, nisu znali kako da daju gol. Bilo je tu i promašivanja celog fudbala (Kaluđerović), pa pokušaja da se sa ivice šesnaesterca lobuje dvometraš Aleksić dok maltene stoji na gol-liniji (Lazović) ili promašaja kada je izgledalo da je to teže nego da se pogodi gol (Kaluđerović)...
Ceo tim je delovao kao da je preko volje izašao na igralište. I da bi se radije sklonio u debelu hladovinu.
Za razliku od Ventspilsa Spartak se opredelio za igru koja ne odgovara Crvenoj zvezdi. Njegovom treneru Njegušu služi na čast što je našao takvu taktiku. Subotičani nisu ni srljali u napad, a nisu se ni zatvorili u svoj šesnaesterac. Ne samo što su znali šta hoće, nego su to umeli i da sprovedu u delo.
Možda su Zvezdini igrači mislili da će posle 7:0 protiv Ventspilsa biti dovoljno da izađu na Gradski stadion u Subotici, pa da im budu upisana tri boda. Možda im je u glavi umesto Spartaka bio Ren...
Bilo kako bilo – spuštanje na zemlju je došlo u pravi čas. I u Crvenoj zvezdi u ovom trenutku ne treba da se bave ni suđenjem u Subotici, ni ostavkama i smenama u klubu, nego da se pripreme kako da u četvrtak u 20,30 č spremni izađu na megdan ozbiljnom timu iz Francuske.
I. Cvetković
objavljeno: 16.08.2011.
Pogledaj vesti o: Subotica
