Izvor: S media, 30.Jun.2010, 23:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umrla napuštena i gladna
Meštani Malih Pijaca, mirnog seoceta koje pripada opštini Kanjiža, samo su odmahivali glavama na vest da je, posle smrti Ilonke Zamborski u domu Rozalije Varge (58), protiv njihove komšinica policija podnela krivičnu prijava zbog sumnje da je počinila krivično delo napuštanja nemoćne osobe.
Obdukcijom u Institutu za sudsku medicinu u Novom Sadu utvrđeno je da je u domu onih koji su za novac preuzeli brigu o Ilinki ona skončala zbog - neuhranjenosti.
Bolesna >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << i nepokretna, Ilonka je, preko Centra za socijalni rad u Subotici, predata na doživotno izdržavanje Rozaliji Vargi, koja, inače, u tom poslu ima poprilično iskustvo. Rozalija, kojoj je stalno prebivalište Subotica, i njen suprug Ištvan porodičnu kuću u Malim Pijacama pretvorili su u svojevrsno prihvatilište i pod njene svodove smestili sedam osoba o kojima nema ko da se stara. Tu se našla i Ilonka Zamborski.
Istraga tek treba da utvrdi kakav je tretman imala Zamborska, i kako je završila mukotrpni život. Njeno beživotno telo, sa uočljivim ranama od predugog ležanja u jednom položaju, policajci su 10. juna pronašli u jednoj od pomoćnih prostorija. Inspektori su odmah posumnjali da nešto nije u redu, pa je naložena obdukcija kojom je potvrđeno da je nesrećna žena umrla od gladi.
- Čuli smo za ova slučaj kad je došla policija i ispitivala meštane, ali niko ne zna šta se tačno desilo - priča Đerđ Pap, meštanin ovog sela nastanjenog uglavnom Mađarima.
U kući na sprat, u čijem dvorištu se nalazi nekoliko pomoćnih objekata, gde je pre godinu i po smeštena Ilonka, u sredu je bio jedino njen muž Ištvan, koji tvrdi da hrane za svih sedam ljudi koje trenutno čuvaju ima u izobilju, te da je Ilonka umrla isključivo od bolesti.
- Kada je Ilonka doživela moždani udar niko od dalje rodbine nije hteo o njoj da brine, te je moja žena uzela obavezu na sebe, a ugovor o izdržavanju potpisan je i overen u sudu u Kanjiži - objašnjava Ištvan. - Otkako je kod nas, Ilonka je imala još dva udara. Duže od deset meseci nije mogla iz kreveta, a poslednja dva mesece nije mogla ništa da jede. Bila je u bolnici u Subotici dve nedelje, ali su je otpustili i rekli da oni tu više ništa ne mogu da urade. Nije imala ni zdravstvenu knjižicu, ni osiguranje, te smo joj sve lekove kupovali kod privatnika. Međutim, nije joj bilo pomoći.
Na vratima sobe gde je Ilonka provela poslednje dane, u sredu smo zatekli i njenu dobru prijateljicu Slavicu Sambaković (59), dijabetičara, o kojoj Rozalija brine već šest godina.
- Često sam odlazila kod nje, pričala joj, ona me je slušala, ali je sve manje i manje govorila - očiju punih suza priča Slavica. - Nije mogla više da guta i zato je bila sve slabija. Niko se ovde ne žali na hranu, ima je dosta, a za nas sa dijabetesom sprema se posebno.
U selu se o Ilonkinoj zlosrećnoj sudbini uveliko govori. Niko, međutim, ne može pouzdano da kaže kako je proživela poslednje dane i kako su se prema njoj ophodili staratelji. Nezvanično saznajemo da je dnevno dobijala samo - parče hleba i šolju mleka. Da li zbog toga što nije mogla da guta hranu ili što je starateljka, kako ovde spekulišu, bila štedljiva, utvrdiće istraga.
- Sve se svodi na tvrdnje rekla-kazala - kaže nam sredovečni muškarac, uz napomenu da je Ilonku Zamborski površno poznavao. - Rozalija i Ištvan Varga, kako sam čuo, za novac i nepokretnosti preuzimaju i u svoju kuću dovode one koji o sebi ne mogu da se staraju. A, kako su postupali s tim dovedenim osobama, i koliko su brinuli o njima, to, zbilja, ne znam.
Ilonka Zamborski je upokojena na rimokatoličkom groblju u Malim Pijacama. Nikoga od bližnjih nije imala. Troškove sahrane u najvećoj meri pokrila je - Rozalija Varga.
Nadoknada
IzdrŽavanje i čuvanje bolesnih i starih lica koja nemaju porodicu da o njima brine, a nisu okarakterisana kao socijalni slučajevi, porodici Varga mesečno po osobi donosi oko 20.000 dinara, a na taj korak su se, prema Ištvanovim rečima, odlučili za vreme devedestih godina, kada se jedva preživljavalo.
Zla sudbina
Ilonka Zamborski svojevremeno je, saznajemo od jedne meštanke Malih Pijaca, bila prilično situirana. Sve je bilo u redu dok je živela s mužem. Međutim, on ju je napustio, ali je prethodno na brzinu svu imovinu prepisao na sebe ili je rasprodao. Ilonki je ostao, duboko u ataru, samo salaš. Ubrzo se razbolela. Sama i nemoćna, potražila je spas pod krovom ljudi koje je odlično poznavala i kojima je verovala.
U bolnici pre pola godine
U subotiČkoj bolnici kako, nam je rečeno, Ilonka je boravila pre više od pola godine. Lekarska pomoć, kako saznajemo, u međuvremenu nije tražena.
M. Ivetić
