Izvor: Politika, 04.Jun.2011, 23:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto su poljoprivrednici razočarani u stranke
Decenijama je vođena potcenjivačka politika prema selu i društveni ugled seljaka je na dnu lestvice, iako seljak hrani „i cara i mrava”, ističe dr Đura Stevanović
„SNS podržao proteste poljoprivrednika”; „LDP: država kažnjava ozbiljne poljoprivredne proizvođače”; „DSS poziva vladu da ne usvoji uredbu o subvenciji po hektaru”; „LSV podržao proteste poljoprivrednika”; „SPO pozvao poljoprivrednike da odustanu od blokade puteva”; „NS traži >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od vlade i poljoprivrednika da postignu dogovor…” neki suod naslova agencije Betaprethodnih dana.
Kada su se poslednji put političke stranke ovoliko uzbunile zbog nekog pitanja koje muči selo i seljake? I da li bi sada baš sve našle za shodno da nešto kažu povodom protesta paora u Vojvodini da izbori nisu na vidiku?
Neki stručnjaci koji su analizirali programe značajnijih stranaka tvrde da u poglavljima o selu nema neke velike razlike između njih, a i to što je u njima rečeno uglavnom je suvoparno i površno. Bivša ministarka poljoprivrede Ivana Dulić-Marković, sada konsultant kuće SEEDEV (South East Europe development), ističe da u strankama ne postoje timovi koji se na analitički način bave ovom temom. „Ne postoje ljudi koji poseduju podatke i koji imaju programe koji nisu politički, koji su suštinski i koji bi promenili stanje u poljoprivredi i na selu”, ukazuje ona.
Možda se razlozi ovakvog odnosa partija prema pitanjima sela mogu razumeti i ako se uzme u obzir prilično uvreženo mišljenje da se ovde stranke „najglasnije” bave uglavnom onim temama koje će im doneti glasove. Možda računaju da pričom o problemima sela i seljaka neće dobiti mnogo više glasova seljaka nego što inače dobijaju (pogotovo kad vide kako na izborima prolaze tzv. seljačke stranke), pa onda neće ni da se „zamajavaju” time u periodu između dva izborna ciklusa?
„Ja verujem da je tako, pošto su poljoprivrednici više puta razočarani. Mnogo je poljoprivrednika, na primer, glasalo i za demokratske promene i za stranke koje su sada na vlasti, ali opet je usledilo njihovo razočaranje. To je populacija koja više i ne veruje da im neko može doneti promenu. Više veruju u sebe i u ono što mogu sami da urade”, kaže Ivana Dulić-Marković dodajući da poljoprivrednici jednostavno odustaju od politike.
Na isto pitanje sociolog dr Đura Stevanović, profesor Beogradskog univerziteta i direktor Zavoda za proučavanje sela, odgovara da je sve manje stanovnika na selu i stranke sve manje računaju na te glasove. Prema analizama Zavoda za proučavanje sela, koje je profesor naveo u „Politici” u decembru prošle godine, u narednih dvadesetak godina oko 700 sela će nestati sa mape Srbije, pošto u njima više neće biti stanovnika.
Dr Stevanović ističe da nijedna stranka nema odgovarajuću politiku kada je reč o selu i objašnjava da je to verovatno posledica odnosa ukupnog društva prema selu – kao prema nečemu što je drugorazredno, primitivno.
„To je duboko ukorenjeno, decenijama je rađeno da se ti stereotipi sve više razvijaju, počev od školskog sistema, pa nadalje. A selo je iz temelja promenjeno, nije više ono što je bilo. Selo je dobrim delo savremeno, ali i dalje vlada neka podozrivost i prema poljoprivrednom radu i prema selu”, ukazuje dr Stevanović dodajući da Srbija nema ni nacionalnu strategiju razvoja seoskih oblasti.
Potvrđujući da bi ova slika mogla da se unekoliko promeni ako bi se i političke partije više bavile selom, on ukazuje da to ipak nije stranačko nego nacionalno pitanje. „Opstanak i razvoj sela su od nacionalnog značaja, to je pitanje za društvo, za državu, nezavisno od toga koja je stranka trenutno na vlasti. Ali to nije pitanje trenutka nego višedecenijsko pitanje. Godinama je vođena potcenjivačka politika prema selu i društveni ugled seljaka je na dnu lestvice, iako seljak hrani ’i cara i mrava’”, ističe dr Stevanović.
Jedan od onih koji se više bavi problemima sela je Dragan Marković Palma, lider Jedinstvene Srbije. Ne želeći da komentariše druge stranke, on ističe da je njegova politika da selo mora da ima iste uslove kao grad, što znači asfaltirane puteve, sportske terene, domove kulture, nove škole. Navodeći šta je sve njegova stranka učinila za seoske stanovnike u Jagodini, on ističe, pored ostalog, da sve trudnice koje nigde ne rade, a to su i one koje se bave poljoprivredom, a nemaju neko osiguranje, od trećeg meseca trudnoće narednih godinu dana dobijaju po 12.000 dinara mesečno. Omogućeno je, kako kaže, i besplatno osemenjivanje krava i besplatne tezge na pijaci za poljoprivredne proizvođače, a poljoprivrednike je lično vodio na sajmove u Austriju i Francusku. Poslednji njegov potez je – plaćanje letovanja u Grčkoj neoženjenima koji imaju više od 38 godina (a 80 odsto njih je, tvrdi Marković, sa sela) „i tamo nešto mora da se desi”.
„Eto šta ja radim tamo gde me narod bira”, kaže Marković.
B. Baković
objavljeno: 05.06.2011
